Da li ste se nekada zapitali kako nastaje umetničko delo? Ako se bavite nekom vrstom kreativnog rada onda verovatno imate uvid u božanske i bizarne procese tog čina, a ako vas interesuje šta o poreklu i nastanku čitave umetničke delatnosti misle evolucioni psiholozi pročitajte Logoreikov junski tekst.

Iskustvo mi govori da nas često najviše intrigiraju ona dela čiji nastanak prati dobra (nesrećna) ljubavna priča. U ovom broju Pavle vas upoznaje sa ljubavnim mnogouglom koji leži u osnovi jednog klasičnog ljubavnog hita, pesmi Careless Whisper Džordža Majkla. Slikom meseca podsećamo se danas možda manje poznatih antičkih ljubavnika Hero i Leandra, a bilo je u antici i onih kojima ni jedna devojka nije bila dovoljno dobra. Ako poznajete nekoga čiji su standardi toliko visoki da se smatraju nemogućim, prosledite mu naš časopis uz napomenu da obavezno pročita priču o Pigmalionu. Strpljivi ponekad zaista budu nagrađeni, a za one druge tu je predstava Režim ljubavi, koja govori o parovima i vezama, bez mnogo ideala, ali sa puno realnosti.

Nešto mračnije teme inspirisale su dela politički nepodobnog jugoslovenskog slikara Igora Vasiljeva. Možda bi njegovo stvaralaštvo danas bilo mnogo poznatije da su se neke kockice drugačije namestile i da živimo u državi koju Marko Vidojković opisuje u knjizi E baš vam hvala. I duhovno je inspirisalo mnoge velike stvaraoce, pa i nemačkog kompozitora Karlhajnca Štokhauzena, autora koji je sredinom 20. veka eksperimentisao mešajući klasičnu i elektronsku muziku, iz  čijeg je uspešnog eksperimenta između ostalog nastala i prva elektronska misa.

Sve ljudsko nije nam strano, kao ni junaku čuvenog Džojsovog romana Uliks, o kojem u ovom broju možete čitati u dve rubrike. Saznajte koji se praznik slavi 16. juna u Irskoj, a zatim pročitajte i iskustva čoveka koji je Uliksa preveo na srpski – Zorana Paunovića, profesora engleske književnosti, esejiste i prevodioca.

Čovek peva i posle Hirošime, a umetnici stvaraju i u najmračnijim časovima. Umetnost mrak preobražava u nesto podnošljivije, o čemu govore film Društvo za književnost i pitu od (kora od) krompira sa Gernsija i izložba I kad su bombe padale, otvorena u Istorijskom muzeju u Beogradu.

A ako vas više lično više brine opasna blizina leta i spadate u one koji „letnje telo” nisu formirali tokom zime, za vas smo pripremili brzu Šilerovu dijetu! Uz samo nekoliko devetnestovekovnih filozofskih saveta dovedite se do savršenstva ovog leta, a pomoći će i ako poslušate mamu kada na vaše čuveno pitanje Ima li nešto slatko, odgovorite Uzmi jabuku! Šta se sve dešavalo ljudima koji su poslušali svoje mame i posegnuli za jabukama, saznajte u junskom dese(r)tu za kraj.

Slatke jabuke, ostvarive ideale i inspirativan početak leta, želi vam

urednica

Jovana Nikolić

Leave a Reply

Your email address will not be published.