„Jer gde je mnogo mudrosti, mnogo je brige, i ko umnožava znanje umnožava muku.”
– Knjiga propovednikova, 1:18
Nismo ni korak odmakli od glinenih tablica na kojima su stari Atinjani zapisivali svoje misli preko noći, da bi ih ujutru brisali i kretali u nove pobede uma nad nerazumljivošću sveta. Naše obrazovanje, ali mnogo važnije, naši sistemi vrednosti se i dalje zasnivaju na velikoj sedmici koja je promovisala atinska Akademija, poslednje uporište filozofske misli Evrope pred naletom varvara sa istoka. Iako to više nije očigledno i mnogi bi rekli da je prevaziđeno, postmoderna je proširila granice, ali još uvek ih nije obrisala. Čovek je u antici imao pravo da se nazove slobodnim ako je vladao nekom od sedam slobodnih veština. Danas priznajemo da postoji malo više od sedam zanimanja koje čoveka mogu uzdići na životnom putu, ali je poenta i dalje ovladati onim što čovečanstvo oplemenjuje na nekom nivou. Znanje i upornost su poluge kojima se veština osvaja, a koji je mesec pogodniji za priču o znanju od septembra, meseca koji se skoro uvek ilustruje školskim klupama.
Zbog toga ćemo u septembarskom broju, umesto sedam slobodnih veština, započeti jedan drugi serijal broja sedam koji nam je podario antički svet, a to je sedam svetskih čuda. Kada se Napoleon Bonaparta krajem 18. veka našao u Egiptu, prilikom pogleda na čuvene piramide rekao je svojim vojnicima da ih sa njihovih vrhova posmatra četrdeset vekova. To je četrdeset vekova svedočanstava o veštini koju je čovek doveo do savršenstva i time osvojio besmrtnost.
Osim toga, slučajnost je dovela da se u ovom broju određeni broj tekstova bavi zvezdama. Jedan bioskop i jedan fudbalski tim dele ime inspirisano nakadašnjim simbolom patriotizma, ali nažalost u današnje vreme oba postaju i simboli dekadencije oslobođene svakog šarma. Napušteni bioskop koji oživljava usled napora grupe entuzijasta i razrušeni hangar KPGT-a u kojem se igra predstava North Force na način svojstven ovim područjima postavljaju pitanje – pod kojom se to zvezdom rađa naša urbana kultura ?
Uveli smo i novu rubriku, KUŠ !-ov dese(r)t za kraj za sve ljubitelje lista i spiskova. Naša divna saradnica se u ovom broju bavi slikama koje za temu imaju povratak u školske klupe. Školske klupe mogu da promene svoju formu, ali u ma kojem obliku fotelje da sada sedite morate znati – sa vašim učenjem nikada nije završeno. Godine nisu izgovor. Učenje je veština koja se brusi od postanka sveta do njegovog, nadajmo se ne skorašnjeg, kraja.
Sunčani septembar, šareni školski pribor , udobne klupe i dobre zvezde želi vam
Urednica,
Jovana Nikolić
