foto: Časopis KUŠ!

Kada vas majsko sunce istera iz soba i kancelarija u prirodu, uputite se ka Kalemegdanu, spustite se do Donjeg grada i od kapije Karla VI krenite još bliže ka reci. Preko puta prvog pešačkog prelaza dočekaće vas kula o kojoj ste verovatno dosta toga čuli, ali koju je, zapravo, malo nas i posetilo. Naša majska priča o izložbama posvećena je stalnoj postavci kule Nebojše i njenom istorijatu.

Sam naziv kule nastao je kao igra rečima i kovanica nekog od mudrih savetnika na dvoru despota Stefana Lazarevića. Imenovana negacijom glagola ,,bojati se” kula Nebojša postala je simbol otpora beogradske tvrđave u 15. veku. Decenijama su njeni topovi branili Beograd od napada turske vojske, a kada je u leto 1521. godine ona konačno pala, Osmanlije su znale da su osvojile ceo grad. U doba turske vlasti promenila je ime, pa su je strani putopisci prepoznavali kao Belu ili Temišvarsku kulu.

… od jada svi sedam dahija

Načiniše od stakla tepsiju,

Zagrabiše vode iz Dunava,

Na Nebojšu kulu iznesoše,

Navrh kule vrgoše tepsiju;

U tepsiju zvjezde povataše,

Da gledaju nebeske prilik…

– Odlomak pesme Početak bune protiv dahija

Godina 1789, koju smo svi u školi morali da upamtimo jer je tada počela Francuska revolucija, bitna je i za istorijat kule Nebojše. Dok je Pariz, iz kojeg su se vetrovi promena i prosvetiteljstva širili Evropom, rušio svoje zatvore i oslobađao zatvorenike, Beograd je od najlepših građevina pravio tamnice. Nekadašnja odbrambena kula na ulazu u donji grad beogradske tvrđave preko noći je promenila namenu. U nju je doveden zatvorenik, onaj čije neobično ime danas nosi jedna dorćolska ulica, grčki revolucionar, pisac, pesnik i mislilac – Riga od Fere. Na jednom kraju Evrope pala je Bastilja. Na drugom, pala je glava grčkog revolucionara, u ovoj kuli u belom gradu na Dunavu. Kula Nebojša postaje tamnica 1789. godine, a Evropa u tom trenutku napušta 18. i ulazi u dugi 19. vek.

foto: Časopis KUŠ!

Šta je sa kulom bilo kasnije, saznajte na licu mesta. Prostor kule je restaurisan i u njemu se nalazi izložba posvećena istoriji ovog mesta, podeljena u nekoliko segmenata. Prilikom ulaska u izložbeni prostor imaćete prilike da pogledate replike petnaestovekovnih topova kojima je kula branjena i nekoliko mapa i grafika starog Beograda. Sama kula podeljena je na četiri nivoa i svaki je dostupan posetiocima. U prizemlju će vas dočekati pomalo neobična postavka posvećena tamnici koja se ovde nalazila, zatim sledi prilično detaljna priča o Rigi od Fere. Mene je začudilo koliko se o njemu, zapravo, zna, s obzirom na to koliko se o njemu malo govori. Treći sprat posvećen je početku borbe za oslobođenje od Turaka, a četvrti razvoju Beograda tokom 19. veka.

Izložba nije velika, ali će zainteresovani dobiti sve neophodne podatke. S obzirom na nedostatak opipljivih predmeta, autori postavke su se veoma lepo snašli – na ekranima se smenjuju tekst i reprodukcije koje nam objašnjavaju istorijat kule i razvoj beogradske tvrđave kroz vekove. Kako je petnaestovekovni način gradnje imao više sluha za dobru izolaciju od današnjeg, u kuli je čak i tokom veoma toplih dana prohladno. Ukoliko se ne obučete bolje nego što smatrate da je potrebno, moguće je da će vam teksta i informacija biti i previše.

foto: Časopis KUŠ!

Ipak, ono što je na mene ostavilo najveći utisak je sam doživljaj kule. Kada sve iščitate, ili od čitanja odustanete, pokušajte da izignorišete panoe, ekrane i interaktivne elemente izložbe. Osetite prostor, dodirnite kamen, zamislite kako je kula izgledala pre nekoliko vekova. Pogledajte kroz prozor. Sa prozora trećeg sprata videćete Gornji grad beogradske tvrđave, skoro nepromenjen od perioda kada ga je despot Stefan Lazarević sagradio. Sa prozora četvrtog sprata – samo nebo, isto ono kojem su se nekada davno, pre dva veka obratile četiri beogradske dahije, uplašene za svoju budućnost. Na ovo su mesto popeli i doneli tepsiju sa vodom iz Dunava, ne bi li u njoj uhvatili zvezde, i u njima svoju sudbinu. Popnite se na poslednji sprat kule koja među svojim zidovima čuva mnoge slojeve neobičnih priča naših predaka i oslušnite – čujete li krik zarobljenika iz tamnice u prizemlju? Čaroliju kojom dahije vračaju i prizivaju duhove? Ili možda poslednje reči grčkog pesnika revolucionara – Ko razmišlja slobodno, razmišlja pravilno.

piše: MoonQueen

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.