Dobar dan, kako ste? Dobro? Izvrsno. Da vidimo šta možemo povodom toga da uradimo. Evo predloga – ponavljajte sa mnom: glup sam i ne znam da sam glup, glup sam i ne znam da sam glup… I vas sada pitamo – da li je to istina? Kako biste odgovorili na ovo pitanje? Koliko ima vas koji bi za sebe rekli (čak i u privatnosti svoje sopstvene glave) da ste glupi? Ovo pitanje nije uopšte novo za psihologe i postoji barem nekoliko dobrih istraživanja za koje biste morali da znate; da, čak i kao potpuni laici. Jedno od njih je istraživanje dvojice psihologa po kojem će fascinantni (fascinantan moje sveto trojstvo gluteusa Logoreiče!) efekat o kome ćete danas čitati, dobiti svoje ime. Molimo vas jedan topao aplauz za:

Daning-Kruger efekat

(Neobuzdano i histerično oduševljenje. U mojoj glavi)

 

Jedan od tri grafikona koji ilustruju rezultate, foto: quora.com

Godine 1999. Džastin Kruger i Dejvid Daning objavili su istraživanje sa naslovom čiji bi prevod otprilike glasio: „Nevešti i nesvesni toga: Kako teškoće u prepoznavanju sopstvene nestručnosti vode do previsokog samoocenjivanja” (eng. Unskilled and Unaware of It: How Difficulties in Recognizing One’s Own Incompetence Lead to Inflated Self-Assessments). Može se reći da je bila u pitanju vrlo popularna studija. Zašto? Evo par razloga…

(Koristićemo pojmove sposobnosti, veštine, itd. prilično slobodno. Psiholozi bi verovatno vodili računa da se oni ne brkaju)

Interesantni zaključak istraživanja prvi: ljudi koji su vrlo nestručni u jednoj oblasti teže da sebe redovno precenjuju po pitanju sposobnosti iz te oblasti. Ovom prilikom da napomenem da, iako se o ovom efektu često priča u kontekstu inteligencije, samo istraživanje se na nju nije odnosilo. Barem ne direktno.

Ne toliko interesantan, ali bitan zaključak drugi: one sposobnosti koje su bile potrebne da se daju tačni odgovori na pitanja ovog psihološkog dvojca su iste one sposobnosti koje su potrebne za ocenjivanje toga koliko smo dobro odradili test.

Fascinantan i pomalo tužan zaključak treći: ljudi koji su stvarno kompetentni u nekom polju teže da se potcenjuju po pitanju svoje stručnosti u tom polju.

Donekle očekivan zaključak četvrti: kao što vidite u grafikonu, uglavnom postoji pozitivna korelacija između kompetentnosti i samodoživljene kompetentnosti (olakšanje!).

Prijatan zaključak peti: u studiji su testirali tri oblasti – gramatiku, logiku i humor. Nije opažena nikakva razlika na osnovu roda. I muškarci i žene su podjednako podložni.

Kao i za mnoga druga istraživanja, postoje kritike. Jedna primedba mogla bi biti: koliko je uzorak koji su koristili reprezentativan? Subjekti istraživanja bili su mahom američki studenti jednog vrlo uglednog univerziteta koji pripada takozvanoj Ivy league. Možda bi se pripadnici drugačije kulture i obrazovne ustanove drugačiji pokazali na istim testovima. Ovo nije jedina primedba, ali ne postoje uslovi da se njima ovde bavimo.

„Tragično je što su glupaci toliko sigurni, a mudri puni sumnje.”

Bertrand Rasel

Zaključak šesti:  Ujedno onaj koji bi zaista trebalo da upamtite: Daning-Kruger nije psihološki poremećaj. Kako tvrde autori studije – to je univerzalna ljudska tendencija. Ovo je trivijalna implikacija činjenice da ne možemo da budemo stručnjaci za sve, a da „vreme” izgleda radi protiv nas. Međutim, ima nade. Ponavljajte sa mnom: samo znam da ništa ne znam, samo znam da ništa ne znam.

piše: Logoreik

Leave a Reply

Your email address will not be published.