Ilustracija: Jelena Svilkić

piše: Tamara Živković

Mlada spisateljica iz Beograda, Ana Miloš, za svoju prvu zbirku kratkih priča Kraj raspusta dobila je književnu nagradu Đura Đukanov koju dodeljuje Narodna biblioteka Jovan Popović iz Kikinde. Ovo je prva, a iskreno verujemo ne i poslednja, zbirka Ane Miloš koja je objavljena, iako je pre toga Ana često objavljivala svoje priče po različitim časopisima i internet portalima.

Zbirka se sastoji od osam kratkih priča. Svaka od njih se razlikuje na osnovu tematike koja je u njoj obrađena i likova koje je autorka za tu specifičnu tematiku osmislila. No, ono što im je svima zajedničko, i što ih sve povezuje u jednu celinu, jeste činjenica da svaka od ovih priča pokreće neka od elementarnih pitanja ljudskog života – samoće, smrti, kreativnosti, ljubavi, straha… Pitanja na koja čovek, u zavisnosti od situacije, iznova i iznova traži odgovor.

Skoro sve priče su napisane u drugačijem tonu, pojedine su idilično-realistične, pojedine imaju prizvuk kriminalističkog žanra, jedna je čak i donekle groteskno-fantastična. No, svaka od njih predstavlja po jednu skicu, jedan isečak koji obuhvata kratak vremenski period u životu junaka priče, ali koji je toliko ispunjen emocijama, da bi one mogle da se razvuku na ceo roman. U tome i jeste kvalitet priča koje piše Ana Miloš – zgusnutost emocija na suženom području koji je ovde manifestovan u formi kratke priče.

Ilustracija: Jelena Svilkić

Ako za primer uzmemo priču sa naslovom Pesak vruć kao staklo možemo, kroz njen kratki siže, primetiti upravo tu zgusnutost emocija. Priča je naizgled jednostavne radnje – otac i ćerka putuju na more, kako su to porodično radili i svake prethodne godine. Ali ne u punom sastavu, ovaj put putuju bez majke. Tako da se kroz ceo narativ ove priče, između ostalog, smenjuju veselost putovanja, sa jedne strane, i tuga koju sećanje nosi sa sobom.

„Malo odvajanje kraj puta bilo je prazno. Kamen od kojeg su lokalci napravili česmu, metalna cevčuga, koja izvire iz brdašca i voda što leči slepe, bolesne, nerotkinje i sve fališe ovog sveta.

Očekivano, rasplakao se. Čula sam ga jutros kako rida u svojoj sobi i znala sam da će – kao mrvice hleba – ostavljati svoje suzice duž celog puta.”

Kraj raspusta, Ana Miloš

Ono što je takođe zanimljivo u svim ovim pričama jeste da su njihovi glavni junaci zapravo junakinje. Time je Ana Miloš doprinela ne tako bogatoj sceni interesantnih ženskih likova u polju književnosti.

Iako je za svoju izražajnu formu odabrala kratke priče, utisak koje one na čitaoca ostavljaju je svakakav, samo ne kratak.

april, 2020.

Leave a Reply

Your email address will not be published.