foto: IMDB

Ne ulazeći u raspravu da li je razlaz Sonija i Marvela opravdan, niti ću pokušati da predvidim da li će se dve produkcijske kuće pomiriti (na opštu radost miliona, ako ne i milijardi širom sveta), voleo bih da skrenem pažnju na sam film – šta je uradio dobro, šta loše, kao i na njegov značaj, što je sve poslednjih dana zasenjeno pomenutim „razvodom”.

No, pre nego počnem, za sve koji nisu gledali film, kratak opis: posle herojske pogibije njegovog mentora u Avengers: End Game (E, sad, ako niste gledali najveći filmski spektakl decenije, ko vam je kriv), Spajdermen se preispituje da li je dovoljno dorastao da preuzme štafetu kao jedan od najvećih superheroja sveta. Uzimajući u obzir da je Piter Parker i dalje samo tinejdžer, koji se pritom nalazi na odeljenskoj ekskurziji po Evropi, veruje da ipak još uvek nije pravo vreme za tako nešto. Neću vam pisati šta se dalje događa mada, ako ćemo iskreno, nije teško pogoditi.

The Good

Spiderman: Far from home je prosečan superherojski film – lak, zabavan, komičan. Gluma je jedan od njegovih najvećih pluseva – Tom Holand (Piter Parker, tj. Spajdermen) je, bez uvrede prethodnim webslingerima, opet dokazao da je najbolji Spajdermen. Džonu Favru je ovo možda i najbolja interpretacija Harolda Hogana u celokupnom Marvelovom Univerzumu, a njegov odnos sa likom Marise Tomej (Tetka Mej – Parker) na lep način dopunjuje komični aspekt filma. Tu je, naravno, celo njegovo odeljenje – profesori, drugari, devojka koja mu se dopada, a koje mora da konstantno spasava (Anguri Rajs – Beti, Jakob Batalon – Ned, Zenedeja – MJ i drugi). S druge strane imamo Samjuela L. Džeksona i Kobi Smalders koji su svoje uloge top-špijuna sveta odigrali, maltene, tupavo. Ali, na kraju se prijatno ispostavi da je takav promenjeni pristup već ranije ustanovljenim likovima urađen planski.

I, naravno, glavni zloća filma Džejk Džilenhol kao Misterio. Mada imam dosta zamerki na njegov lik, najbolji trenuci filma jesu scene kada on pravi iluzije na takvom nivou da se čini da kontorliše realnost. Iako je publika, pa i sam Spajdermen, svesna da ono što vidimo na ekranu nije ono što se zaista događa unutar sveta ovog filma, scenaristi kao i ljudi koji stoje iza specijalnih efekata savršeno su prikazali sav horor onog stanja svesti kada ne možete da verujete sopstvenim očima. Time su dočarali i srž samog Misteria, koji u stripovima jeste mnogo opasniji protivnik, što se, doduše, ne bi pretpostavilo po njegovom izgledu.

Još jedan veliki plus jesu i dve postcredit scene koje će imati ogroman uticaj na buduće filmove Marvelovog Univerzuma, kao i, naravno, mnoštvo easter eggova  koji su samo šlag na torti za sve fanove.

foto: IMDB

The Bad

Kao što smo rekli, ovo je prosečan superherojski film, i kao takav, takođe i pun mana. Što se tiče Misteria, mada Džejk pokušava da izvuče maksimum iz scenarija, iz aviona se videlo da njegov lik nije onaj za kojeg se predstavlja. Mada mi nimalo ne smetaju izmene koje su učinjene liku u odnosu na strip, ne bi li se uklopio u već uspostavljen svet, definitivno sam se osećao kao da sam ovo već gledao i samim tim tačno predvideo šta će se dogoditi posle. A to je zato što i jesam gledao u prethodnom Spajdermenu, pošto se negativici u oba razlikuju maltene samo po imenu i glumcu koji ih glumi (čak im je i kostim iste boje).

Među raznim utiscima na kraju filma, bio je i osećaj da je ovo filler movie – film koji samo treba da popuni rupu između prethodnog i sledećeg dela, bez većih posledica na potonje. Prave posledice na kasnije filmove se pojavljuju tek u postcredit scenama, a kada su dve najbolje (ili barem najbitnije) scene filma dogode posle njegovog kraja, to ipak nešto govori o samom delu. Takođe, tek u jednoj od njih shvatimo zašto su top-špijuni tupavi, što samo po sebi nije loše, ali tokom celog gledanja se pitamo šta se to dogodilo sa njima, što je odvlačilo pažnju od glavne radnje.

A na kraju, zbog gorepomenutog „razvoda” možda ni ne vidimo čemu su te scene mogle voditi.

The Amazing

Mada je film po pitanju kvaliteta, pa i zabave, ni tamo ni ovde, Spiderman: Far from home je zadnji film treće faze Marvelovih filmova, i kao takav završetak jedne holivudske revolucije (dopala se ona nekome ili ne). Naravno, to ne znači da je sa ovim naslovom Marvelov Univerzum završen, naprotiv, ali ovaj film ipak jeste kraj priče koji svet prati još od prvog Iron Man-a iz 2008. godine. I sada, kada se sve završilo, a Marvel nastavlja u nekim drugim smerovima, mogu reći da stvarno jeste bilo neverovatno pratiti ih svih ovih godina.

piše: Igor Diletant Belopavlović

One thought on “Kraj početka (Spiderman: Far from home)”

Leave a Reply

Your email address will not be published.