Svako od vas je makar nekada čuo za Savu Savanovića. Ako niste čitali pripovetku Milovana Glišića Posle devedeset godina, onda ste možda gledali film Đorđa Kadijevića Leptirica. Ako niste ni jedno ni drugo, onda ste možda čuli nekada od nekoga da spominje jednog poznatog vampira, Savu Savanovića, koji je godinama mučio stanovnike sela Zarožja pokraj Valjeva.
Ako niste ni to, onda ćete sad pročitati da je Sava Savanović jedan od najpoznatijih vampira u srpskoj tradiciji, a i šire. Glišić je u gorepomenutoj pripoveci ispričao priču o tome kako je u Zarožju postojao vampir koji je noću ubijao ljude u vodenici, sve dok se nije pojavio hrabri Strahinja koji je na prevaru izvukao ime od vampira i sa ostalim stanovnicima sela pronašao njegov grob u „krivoj jaruzi pod račvastim brestom”. Sa crnim konjem, glogovim kocem i vodom adžijazmom ispoštovani su svi rituali upokojstva vampira i Savanović se više nije pojavljivao.
I dan-danas pojedini meštani sela Zarožje veruju da je njihovo selo posećivao vampir Sava Savanović. Priče o Savinom vampirovanju prenosile su se sa kolena na koleno među seljanima, a pre nekoliko godina se podigla i panika oko toga što se vodenica urušila, pa su se meštani zabrinuli da Savanović neće više imati gde da obitava, te će početi da posećuje njihove kuće. Da li se njihovo verovanje u Savu razvilo iz iskrenog ubeđenja ili iz želje da pospeše turizam u svom malom mestu, u to nećemo zalaziti. Ali jedno je sigurno: Zarožje je, po verovanju naroda, posećivao vampir.
Tog vampira iz Zarožja krstio je Milovan Glišić, nadenuvši mu ime Sava Savanović (sličnu igru glasova primetićemo i kod drugih junaka Glišićeve proze – Radan Radanović, Jakov Jakovljević, Sima Simeunović…) A odakle Milovanu Glišiću inspiracija za ovu priču?
Većina proučavalaca Glišićeve proze slaže se da se on umnogome oslanjao na narodnu tradiciju, verovanja, pričanja iz krajeva iz kojih je ponikao. Glišićevi roditelji potekli su iz sela u opštini Bajina Bašta – Godačevo i Gornja Košlja, koja se nalaze u blizini sela Zarožja. Ta sela je Glišić još od malena često posećivao i iz tih sela potiče jedan zabeleženi slučaj o borbi meštana protiv vampira Milisava, koji se desio dve godine pre nego što se Glišić rodio.
O tom slučaju borbe protiv vampira Milisava ostao je jedan izveštaj upućen tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Iliji Garašaninu. Taj izveštaj je pronašao Velibor Berko Savić, istražujući velikane Valjevskog okruga.
U tom izveštaju se navodi kako je neki Milisav Rakanović dugo vremena bolovao od „padajuće bolesti”, pa pošto nije mogao više da se muči, on se obesio. U narodnoj tradiciji je poznato da su povampirenju, između ostalih, najpodložniji oni koji izvrše samoubistvo. Posle nekoliko dana od Milisavljevog samoubistva proširio se glas da se Milisav povampirio – oko stotinak ljudi se požalilo kako ih je Milisav posećivao, kako je noću gušio decu po selu, a među tim ljudima su se našli i njegova žena i deca. Oni su se jednoglasno dogovorili da se taj vampirski teror mora sprečiti te „otvore grob vnimnog vampira Milisava, koga naduvena vidivši poviču da je pravi vampir i zatim izvuču ga kandžama iz groba i na vatri spale”.
Meštani tog sela za ovaj postupak nisu kažnjeni jer, kako se navodi u izveštaju, oni su to uradili iz samog neznanja, a i „što su jošt jednog mrtvaka pre 15 godina, koga su za vampira držali, isto onako spalili, pak za ovo nikome odgovarali nisu”.
Ilija Garašanin je, naravno, osuo paljbu i po nadležnima i po seljanima, smatrajući da vlast treba „ubitačne a naročito na sujeveriju osnovane običaje iz naroda istrebljivati”.
Naravno, nije ovo jedino svedočanstvo da su vampiri nekada ,,hodali” Srbijom, ima još dosta zabeleženih slučajeva i iz Valjevskog okruga, ali i iz cele Srbije, ali ovaj, po vremenu i po mestu nastanka, najviše odgovara Glišićevom Savi Savanoviću.
Danas, kada biste pitali nekog meštana iz Zarožja da li su njihovim krajem šetali vampiri, on vam neće ispričati priču o Milisavu, ali će vam zato prepričati Glišićevu pripovetku od reči do reči.
piše: Tamara Živković
