Klizač, Endi Vorhol, foto:www.moma.org

piše: Jovan Mladenović

Jedan od glavnih projekata u zvaničnom kulturnom programu sarajevskih Zimskih olimpijskih igara bila je stvaranje kolekcija umetničkih dela pod nazivom Umetnost i sport, koji su realizovali Olimpijski komitet Zimskih olimpijskih igara 1984. i Galerija likovnih umetnosti Visconti sa sedištem u Beču. Galerista Lazar Lazo Vujić, osnivač i direktor galerije, pozvao je šesnaest umetnika da naprave kolekciju umetničkih dela u čast Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu 1984. godine.

Iako su Olimpijske igre prevashodno namenjene da budu sportska manifestacija, važno je istaći da bi one trebalo da obuhvataju i bogat kulturni i umetnički program. Naime, paragraf broj 39 Olimpijske povelje precizira da kulturni događaji imaju jednak status kao i sport. Grci su se pobrinuli za to, takmičenjem u plesu i pozorištu, međutim, kulturni aspekt je u modernim Olimpijskim igrama bio zanemaren sve do 1972. godine, kada je u Minhenu bio organizovan nekonkurentni umetnički program. Kolekcija umetničkih radova Umetnost i sport nagovestila je kulturni program u Sarajevu koji je, između ostalog, uključivao skulpturu, balet, pozorište, koncerte i film.

Okupljanje svetski poznatih umetnika na jednom ovakvom projektu nije bio nimalo jednostavan zadatak. U početku umetnici su odbijali učešće u projektu, nekada zbog toga što se na spisku njihovih kolega nije nalazilo neko poznato ime, pa su smatrali da ovaj projekat ni na koji način neće doprineti njihovoj karijeri, ili pak zato što je na spisku bio neko sa kime nisu u dobrim odnosima. Vujić je shvatio da su mu za realizaciju ove ideje potrebna „zvučna” imena iz sveta umetnosti. Priključivanje Henrija Mura timu doprinelo je sve većem odazivu umetnika i upravo Murov odaziv će biti odlučujući da Endi Vorhol prihvati angažman na ovom projektu.

Kada je Vujić počeo da privlači velika imena, među kojima se posebno isticao Endi Vorhol, odaziv umetnika postao je sve veći. Milton Glaser, ilustrator čiji je crtež u obliku srca popularizovao čuvenu kampanju „I love NY”, izjavio je kako je u prvi mah odbio Vujićevu ponudu, ali kada je njegov agent saznao ko će sve učestvovati u projektu, uspeo je da ga ubedi da bi učestvovanje u ovom projektu bilo jako dobar potez za njegovu karijeru. Nakon toga, timu su se pridružili: Dejvid Hokni, Pjero Doracio, Žan Mišel Folon, Đuzepe Santomazo, Saj Tvombli, Džejms Rozenkvist i drugi.

Vujićeva galerija likovnih umetnosti Visconti bila je zvanični izdavač, a svaki od šesnaest umetnika uradio je po jedno delo povezano sa Zimskim olimpijskim igrama. Svakom od umetnika bilo je plaćeno između 10.000 i 50.000 dolara, a prihod od prodaje plakata i štampe planirano je da bude podeljen sa distributerima i Jugoslovenskim olimpijskim komitetom.

Klizač, Endi Vorhol, foto: www.christies.com

Teme koje su predložili umetnici su bile: zimski sportovi, ideja Olimpijskih igara ili grad Sarajevo. Svi umetnici ostali su verni svom specifičnom umetničkom izrazu, koristeći formalne elemente stila razvijenog tokom godina njihovog stvaralaštva. Dakle, svaki otisak uključen u kolekciju istovremeno je bio i poseban doprinos kontinuitetu njihove umetničke prakse, dok je sama tematika bila dodatni ikonografski impuls njihovom vizuelnom istraživanju. Simbioza olimpijske ideje i umetnosti svakako je zanimljiv kreativni spoj koji je podjednako fascinirao kako ljubitelje umetnosti, tako i ljubitelje sporta.

Iako je Vujić Vorhola poznavao od ranije, njihova prva saradnja započela je uoči Olimpijskih igara. Vorhol nikada nije uživao u sportu, ali je ipak bio fasciniran sportistima i njihovom slavom i popularnošću. Krajem sedamdesetih godina 20. veka uradio je seriju radova pod nazivom Sportisti, koja je uključivala velike sportske zvezde, poput Muhameda Alija, Pelea, Vejna Greckija, Džeka Niklausa i druge. Za potrebe kolekcije Umetnost i sport, Vorhol odstupa od svog uobičajnog repertoara prikazivanja konkretnog sportiste, već pokušava da ilustruje samu sportsku disciplinu – brzo klizanje.

Klizač, Endi Vorhol, foto: www.redhouseoriginals.com

Ovaj rad prikazuje klizača u pokretu. Osećaj dubine prostora Vorhol je postigao slaganjem različitih boja jednu na drugu, a linija u obliku klizača na gornjem sloju, davala je izgled brzog kretanja. Vorhol je takođe napravio neke jedinstvene varijante kao probne otiske, od kojih je svaki odštampan sa različitim položajima ekrana u boji. Nakon završetka Vorholove štampe, Klizač je pretvoren u zvanični poster za Zimske olimpijske igre, koji je bio viđen širom Sarajeva i Jugoslavije.

Okupivši na istom zadatku šesnaest umetnika iz devet različitih zemalja, projekat Umetnost i sport uspeo je da oslika osnovne ideje izražene u Olimpijskoj povelji – ideje humanosti i povezivanja naroda celog sveta kroz sport, bez obzira na političke, rasne i kulturološke razlike.

januar, 2021.

Leave a Reply

Your email address will not be published.