Keskifo, nesuđeni italijanski ljubavnik, napustio je svoju voljenu domovinu i pitoreskne pejzaže Toskane kako bi sreću potražio u velikom gradu, prestonici moderne umetnosti, Parizu. U životu je imao dve ljubavi – žene i slikarstvo, i ni jednu nije uspeo da osvoji. Sa prijemnog ispita pariske Akademije izbacili su ga toliko puta da je sa njenim članovima odbora razvio prisniji odnos nego pojedini studenti. Kako je taj odnos bio zasnovan na solidnoj i obostranoj mržnji Keskifo je svoju životnu misiju preusmerio od stvaranja umetnosti u njeno uništavanje. Osim modernih mladih umetnika pred kojima je svetla budućnost, posebno mrzi Engleze, Francuze (i njihove pudlice), lepo vreme, sunce, svež vazduh, malu decu, loše vreme, sneg, kišu, snobove, nasmejane prolaznike i sve one koji tvrde da na svetu postoji ijedna kultura naprednija i razvijenija od italijanske (važi i za kuhinju). Voli špagete, vino, žene, karte, novac, snobove i iznad svega – italijansku renesansu! Vrsni je poznavalac poezije i korumpiranosti ljudskog duha.
jun, 2017.
