Katja Topalović

Mlada slikarka, Katja Topalović, govori o tome kako je sunce obojilo Španiju, koja slika ju je rasplakala u detinjstvu, kako je pokušala da spasi jedno drvo na Umci i kakve kuće udomljavaju njene slike

U maj ćemo uploviti na leđima velike ribe koja nosi Sagrada familiju na slici Katje Topalović, mlade slikarke iz Beograda. Kolorit  njenih slika vraća nas u detinjstvo, u šarene letnje haljine, bakine mušeme, lubenice, prve prolećne venčiće od belih rada i sakupljanje raznobojnih kamenčića na plaži. Teme njenih slika su različite, ali je opšti utisak koji je na nas ostavila večiti optimizam koji se menja i pretače iz oblika oblik, iz boje u boju, ali vas nikada ne napušta. Vidljiv je i na slikama koje imaju elemente morbidnosti, elemente koji nas podsećaju na drugu stranu života, ali i na to da će u velikoj bici uvek pobediti onaj vuk kojeg hranimo više.[1]

Katja Topalović

Prvi utisak prilikom susreta sa Katjinim slikama je snažni, veseli kolorit. Slike su nas podsetile na poslovicu Život je upotreba svih bojica iz kutije (Life is about using a whole box of crayons) sa kojom se i ona slaže. Svoj odnos prema boji objašnjava iskustvom sličnim slušanju muzike – tek kada joj melodija privuče pažnju, primetiće reči. Melodija je u ovom slučaju boja. Kontrast je njen zaštitni znak, na njenim slikama nećete naći sepija, bež i sive tonove. Ili, kako je to lepo opisao Balašević – Bez crne bi i bela još izbledela.

Katja Topalović

Španija je imala veliki uticaj na Katju i često joj se vraća u svojim radovima. Barselona i stvaralaštvo Gaudija i Miroa ponovo oživljavaju kroz Katjine slike. U Španiji je upoznala savršen način života – iskreno uživanje u slobodnom vremenu, prijateljima, porodici, kućnim ljubimcima, hrani i umetnosti.  Špance doživljava kao drske, konkretne, vesele, nasmejane, narod koji se voli i svađa na ulici. Sunce je obojilo njihov mentalitet, njihovo more, gradove, ulice, odnos prema životu. Umetničko izražavanje je deo njihove svakodnevice. Susrela se sa prizorima gde deca ključevima rezbare cvetove u flašicama popijenog soka i kvartovima stambenih zgrada u kojima komšije organizuju fijeste – lokalne festivale sa određenom temom prilikom kojih čitava ulica postaje kulisa, a domaća jela i rukotvorine se prodaju kako bi se sakupio novac u humanitarne svrhe. – Španci su narod koji se bavi umetnošću na mnogo nivoa i u pravom smislu reči – multimedijalno – kaže Katja.

Katja Topalović

Osim Španije, inspiraciju nalazi i u paganskim religijama, pogotovu religiji starih Slovena, pa mnoge njene slike nalaze protagoniste među drevnim boginjama našeg područja. U slovenskim boginjama nalazi odjek praistorijskog matrijarhata i snažne ženske likove koji su, nepravedno, pali u zaborav. Zanimanje za pagansko počelo je u Katjinom detinjstvu kada su joj pažnju privlačili Indijanci, da bi kasnije uvidela vezu indijanskih i slovenskih motiva, šara, simbola, poput oblika koji se vezuju za pirotske ćilime. Ono što joj se posebno dopada u folkloru je dekorativnost i odnos čoveka sa prirodom. I sama je veliki poštovalac prirode pa je 2012. godine oslikala stablo veoma starog drveta na Umci, koje je pogodio grom, ali koje je ostalo živo.

Katja Topalović

Katijin prvi susret sa umetnošću bile su knjige o delima modernista koja se čuvaju u ruskim muzejima. Kao devojčica od pet godina, Katja se upustila u misiju preslikavanja Moneove Žene u polju. Seća se i da ju je Pikasova slika Slepi starac sa dečakom veoma plašila i da je uvek preskakala tu stranu u knjizi. Ipak, impresionizam i ekspresionizam su ostali pravci u kojima nalazi uzore i inspiraciju.

Katja Topalović

Katja se bavila i ilustracijom knjige. Ilustrovala je zbirku pesama Radenke Šarenac, Knjiga puna duše, koju su autorkini unuci objavili posthumno. Ilustracije su urađene minuciozno, za razliku od slika na platnu koje su velikog formata, zahtevaju veće četke i na kojima se vidi potez i nanos boje. Naredni izazov, za koji se nada da će dobiti prilike, je oslikavanje murala.

Postavili smo joj i pitanje – kakve kuće udomljavaju njene slike? Sa osmehom je odgovorila – šarenolike. One koje nisu opremljene u Ikei i gde knjige još uvek stoje po podu jer nije naišla prava polica za njih. Ispričala nam je i kako je preko sajta jedan mladić od 22 godine kupio njenu sliku svojoj devojci za rođendan jer je prepoznao mesto na kojem njegova devojka voli da letuje. Za tako mladog čoveka kupovina slike je luksuz, ali je činjenica da umesto šminke, odeće ili nakita odlučio da kupi pravo umetničko delo govori i o „luksuznom” ukusu i duhu. Ponoviće se još mnogo puta da kupovina Katjinih slika sa sobom nosi neku životnu priču ili povod, godišnjice i rođendani nisu retki, a njenom slikom je izrečena čak i jedna prosidba. – Mladi ljudi nemaju puno novca. I da hoću da im prodajem slike po visokoj ceni – ne mogu. Ali i da mogu, ne bih htela – kaže Katja.

Katja Topalović

Za Katju, slikarstvo je vrsta meditacije. Po našem mišljenju, meditacija je i posmatranje njenih slika. Iskreno se nadamo da smo vam ovim prilogom ulepšali sat ili dan i da smo stavili pod znak pitanja čvrstinu tvrdnje da je domaća umetnička scena mrtva ili nezanimljiva. I ne zaboravite – život je upotreba cele kutije bojica, a ako se usput malo i zaprljate, u tome i jeste stvar.

Katja Topalović

Ako želite da na trenutak otputujete u Španiju ili slovensku prošlost, posetite Katjinu stranicu na Fejsbuku.

Krajem aprila, u Filadelfiji je otvorena izložba njenih slika. Posetite i sajt galerije u koja će američkoj publici predstaviti našu Katju.

piše: MoonQueen

[1] Indijanska poslovica – U svakome postoje dva vuka, jedan je dobar drugi je zao. Pobediće onaj kojeg budeš hranio više.

Leave a Reply

Your email address will not be published.