„Valcer”, detalj, Kamij Klodel, foto: Wikipedia

„Očigledno je da su vajari s Marsovog polja istinski shvatili svoje interese, i to daleko bolje od romanopisaca u Siteu Ružmon. Oni uopšte nisu zastrašeni rečju ‘talenat’ koju su nekada, povodom neke žene čija ličnost još nije potvrdila svoj izuzetan i stalni značaj, ugledni pisci izgovarali sa strahom.”

Reči napisane u tekstu Anrija de Brena Kamij Klodel koji je objavljen u časopisu Revue idéaliste, 1. oktobra 1897. godine su reči koje poništavaju sve kriterijume kada je umetničko stvaralaštvo u pitanju, osim posvećenosti svom talentu. Zbog činjenice da je bila učenica velikog Ogista Rodena, Kamij Klodel će uvek obitavati u njegovoj senci, koja će joj nekada biti zaklon i zaštita, a nekada dželat njenom stvaralačkom duhu.

Visoku približno četrdeset centimetara, skulpturu Valcer Kamij izrađuje 1889. godine. Ova kompozicija će doživeti više verzija u različitim materijalima kao što su gips, bronza, glazirani kamen. Kamij Klodel na ovoj skulpturi pokazuje interesovanje za eksperimentisanjem sa materijalom i bojom, koje će se isprepletati sa stilom art nuvo. Kompozicija komponovana sa preplitanjem ljudskog tela, draperije koja prati pokret i poseduje dinamiku biljnih ornamenata odaje utisak sačuvanog trenutka u beskrajnim koracima valcera. Postavlja se pitanje izbora teme ove skulpture. Jedan od savremenika Kamij Klodel piše kako Kamij čak ni ne voli muziku. Pominje njenu odbojnost prema Vagneru koju je delila sa njenim mentorom Rodenom, ali će jedan mladi kompozitor učiniti da Kamij doživi muziku i kroz svoje stvaralaštvo. Na jednom od okupljanja, kod pesnika Stefana Malarmea, Kamij i Klod Debisi se upoznaju i započinju prisno prijateljstvo. Debisi će biti i vlasnik jednog od primera skulpture Valcer izlivene u bronzi, koja će stalno biti prisutna u njegovom radnom okruženju, gde god da se kompozitor nalazio.

Valcer, iako izrađen nekoliko godina ranije, izložen je tek 1893. godine na Salonu  nacionalnog društva, uz određene poteškoće koju je stvarala kritika komisije. Poteškoće pri izlaganju i porudžbinama sa kojim se nosila Kamij prikazuju se i u jednoj od rečenica kritike: „O, taj valcer u kojem se prepliću savladane muke!”

Kamij 1892. godine traži od Akademije za lepe umetnosti porudžbinu za izradu skulpture u mermeru. Odbijanje sledi nakon izveštaja koji piše Arman Dajo, gde navodi dva razloga zbog kojih je skulptura neprimerna za prihvatanje. Jedan od njih je realistični prikaz nagog ljudskog tela u bliskom odnosu. Drugi razlog je glasio:

„S druge strane…ja znam da je Jupiter nekada davno, zgrožen androginim oblicima, razdvojio polove, i da ih je milosrdna Venera podučila volti, okretnom plesu koji iznova združuje dva bića…Međutim, to je ipak valcer, a ne volta, za koju bi danas teško i bilo moguće nanova otkriti ritam, a što je gospođica Klodel i želela da predstavi jeste ritmično uvijanje draperija koje kao da daju krila plesačima…”

Nakon ove kritike, Kamij vredno radi tokom nekoliko meseci i dodaje draperije i prekriva nepoželjne prikaze. Sledeća kritika je bila povoljnija, a skulptura sa oduševljenjem prihvaćena. Međutim, zbog spleta okolnosti događaja koji su usledili, skulptura nikada nije realizovana u mermeru.

„Valcer”, Kamij Klodel, foto: Wikipedia

Pored umetničkih kritičara, intelektualne elite svog vremena, Valcer je dobio i pozitivnu kritiku Ogista Rodena, koja je za javnost bila od izuzetnog značaja. O skulpturi se pisalo sa izuzetnim poetičnim doživljajima, koji su proistekli iz samog pokreta dvoje plesača koji su ovekovečeni u zanosu igre.

Na Sotheby’s aukciji u Londonu 2013. godine, ova skulptura je prodata za osam miliona dolara, duplo više od prvobitne procene. Mesec dana pre toga u Njujorku je takođe jedna verzija, izlivena 1905. godine, prodata za milion i osamsto hiljada dolara, isto nadmašivši procenu aukcijske kuće. Primere Valcera, kao i drugih skulptura Kamij Klodel danas možemo videti u Francuskoj, u Rodenovom muzeju, kao i u muzeju posvećenom Kamij Klodel, nadomak Pariza. Strasti i borbe, kao i tragična sudbina Kamij prikazana je i u knjizi Žaka Kasara Slučaj Kamij Klodel, ali to možete doživeti i u kompozicijama Debisija, ili ako biste zaplesali u tročetvrtinskom taktu valcera.

 piše: Milica Mihailović

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.