Foto: FernGully: The Last Rainforest, IMDB

Crtaći su deo vizuelne kulture našeg odrastanja. I ne samo vizuelne. Animacija od najranijih dana detinjstva uz pomoć crteža, pokretnih slika, stilova, kolorita, muzike, glasova, utiče na naš ukus, estetiku, interesovanja. Deca sa ovog podneblja odrastala su između istoka i zapada uz animacije iz SAD-a, SSSR-a, Japana, ali i domaće sredine; uz Volt Dizni, Hana-Barbera, Vorner Broz (Warner Bros.), Foks (20th Century Fox) produkciju i uz različite TV kanale i termine emitovanja, ali verovatno većina vas prepoznaje replike iz crtaća koje smo davno gledali predveče, pred spavanje ili ujutru pred školu: „Hej, šefe, koji ti je vrag?”, „Umočiću!”, „Ludo, burazere, ludo.” U zavisnosti od toga kojoj generaciji pripadate, setićete se i glasova – majstora sinhronizacije: Nikole Simića, Đuze Stojiljkovića, Nade Blam, Miće Tatića, Ljubiše Bačića, Violete Peković ili Nebojše Burovića. Drage junake našeg detinjstva kao što su Vitez Koja, Popaj, Nindža kornjače, Cipelići, Iznogud, Snorkijevci, Talični Tom, Blinki Bil, Plava princeza, Bananamen, Kaktus car, Inspektor Gedžet, Šarki i Žorž ne možemo da zaboravimo, ali nekada davno voleli smo i bezbroj puta gledali crtaće koje i dan-danas znamo da opišemo, ali ne možemo da se setimo kako se zovu. Ako ste tražili baš ove crtaće, evo prilike da ih se danas sa nekim mališanima podsetite. 

Lev Atamanov, Purpurni cvet (Aленький цветочек), 1952.

Ako ste se 1991. godine najpre upoznali sa Diznijevom ekranizacijom čuvene bajke, koju su u 18. veku kao roman uobličili francuski pisci, a koja je postojala u različitim evropskim predanjima mnogo pre toga, onda se verovatno ovog animiranog filma sećate iz detinjstva kao „ruski Lepotica i zver”. Rusku adaptaciju ove tradicionalne bajke pod nazivom Purpurni cvet napisao je Sergej Aksakov sredinom 19. veka, a ona je postala animirani film u režiji Leva Atamanova 1952. godine, nešto manje od pola veka pre Diznijeve verzije. Animirana ruska bajka i pored živopisnog i folklornog kolorita, iz perspektive dece koja su odrastala uz Diznija, mogla je da deluje malo mračnije ili jednostavno „realnije”, ali neosporni su kvalitet, raskoš i elegancija animacije u ovom filmu. Još jedno remek delo ove produkcije, predstavlja i crtani Zlatna antilopa iz 1954. godine.

 

Hana-Barbera, Džetsonovi, 1962–1987.

Pandan, odnosno futuristička verzija praistorijske porodice Flintstouns (Kremenko) bili su Džetsonovi. Obe porodice su na komičan način predstavile doba u kome žive, ali se zbog vremena u kom su ovi crtaći prvobitno nastali, neminovno oseća uticaj šezdesetih godina 20. veka, ako ni zbog čega drugog, onda zbog ovog tipa sitkoma, muzike i kolorita. Mama, tata, pas i kravata: odnosno roditelji sa dvoje dece, psom i kućnom pomoćnicom žive i rade u svetu robota, letećih brodova, holograma i vanzemaljaca smeštenih u, tada tako viđen, 21. vek. Originalno su crtani režirali Vilijam Hana i Džozef Barbera koji su ubrzo postali kultni tim sa svojom Hana-Barbera produkcijom poznatom po pomenutim Flintstounsima, Skubiju Duu, Medvedu Jogiju i Štrumpfovima. Serijal se nastavio tokom narednih dvadeset i nešto godina.

 

Grupa autora, Sport Bili, 1979/80–1981.

Ako su i vaše sestre i braća bili fascinirani Sport Bili torbom, onda verovatno znate o čemu je reč. Krajem sedamdesetih godina 20. veka jedan dečak je iz evropskog stripa, dospeo i na ekran, najpre širom Evrope, a potom i u SAD. Sport Bili je junak koji neguje sportski i takmičarski duh, fer igru i živi na planeti Olimpus sa druge strane Sunca i dolazi na Zemlju da bi promovisao sportske vrednosti koje narušava zla kraljica Vanda, u čemu mu pomažu devojčica Lili i pas Vili. Zajedno do različitih krajeva Zemlje putuju svemirskim brodom, a Bili poseduje čarobnu torbu „svaštaru” u koju može da spakuje najrazličitije predmete koje prethodno smanji (mnogima bi i danas dobro došla ova torba za trening, a posebno za putovanje). Ovaj popularni junak postao je i zvanična maskota mnogih sportskih takmičenja, prvenstveno u fudbalu, kako je i sam bio ljubitelj „najvažnije sporedne stvari na svetu”.

 

Kevin Gilis, Rakuni, 1980–1992.

Kod nas možda poznatiji kao Rakuni na ledu, zbog jednog od specijala koji se najčešće reprizirao. Pet sezona ove kanadske animirane serije premijerno su se emitovale i tokom devedesetih, dok su četiri specijala nastala u periodu između 1980–1984. godine. Reč je o ekipi rakuna koja je u konstantnoj borbi da očuva večno zelenu šumu u kojoj žive (Evergreen Forest) od zloćkastih aktera, ljubitelja industrije. Glavni lik je rakun Bert, koji živi kao cimer sa bračnim parom, rakunima Melisom i Ralfom, ali tu su i njihovi drugi prijatelji, prvenstveno dva engleska ovčara i jedan neobičan antropomorfni par. Glavni motivi serijala su prijateljstvo, timski duh, avanture, ali i očuvanje životne sredine, dok je specijal Rakuni na ledu bio u znaku klizanja i hokeja, izuzetno popularnih u Kanadi.

 

Jokota Kazujoši, Otkrića bez granica, 1983-1985.

Animirana serija koja je verovatno najviše uticala na nekoliko generacija inženjera elektrotehnike, programera, fizičara, hemičara, ali i svih ostalih ljubitelja nauke, tehnike i donekle naučne fantastike. Prvenstveno edukativnog karaktera, ova japanska anime serija iz osamdesetih godina 20. veka, kao glavnog aktera imala je jedno neobično maleno žensko biće, pod originalnim imenom Mimu (u našem prevodu koji smo preuzeli iz engleskog jezika – Džini) koja je iskakala iz računara i vodila dečaka Aleksa i devojčicu Kim, brata i sestru, kroz priče o svetski poznatim naučnicima i pronalazačima poput Ajnštajna, Galileja, Njutna, Darvina, Pastera, Fleminga i mnogih drugih. Originalni naziv serijala na japanskom jeziku bio je Miimu Iro Iro Yume no Tabi u prevodu Mimu, putnica mnogih snova, a naša nekadašnja deca pamte ga pod imenom Otkrića bez granica.

 

Don Blut, Američki repić, 1986.

Priča o američkom snu, nadi, slobodi i jednakosti ispričana kroz život jedne rusko-jevrejske porodice, tačnije porodice miševa koja usled istorijskih okolonosti napušta Carsku Rusiju i odlazi u Ameriku gde nema mačaka, a na tom putu nailazi na izazov. Prvo što gledaocima zapada za oko je to da je reč o animaciji izuzetno bliskoj Diznijevoj, ali da je ovo uvek bio nekako zaboravljen Dizni-Ne-Dizni crtani. Radi se o izuzetno talentovanom čoveku, Donu Blutu, koji je svoju karijeru započeo kao animator u Volt Dizni produkciji, ali se potom osamostalio i osnovao svoju kuću u kojoj je, između ostalog, stvorio remek dela: Zemlja pre vremena (Malo stopalo), Svi psi idu u Raj, Palčica, Anastasija za koje ljudi, uglavnom, ni danas ne znaju da nisu Diznijevi crtaći. Američki repić je bila njegova prva saradnja sa Stivenom Spilbergom koja se nastavila i kasnije, a posebno došla do izražaja u Zemlji pre vremena, dirljivoj priči o dinosaurusima. Dok je njegova animacija praktično ista, sa poznatim krupnim diznijevskim očima, blagim crtama likova, Blutov kolorit je nešto svedeniji, boje su zemljane i u skladu sa „realnije” ispričanom pričom, koja je ponekad bivala i pomalo strašna, toliko da se i dan-danas među komentarima na internetu može naći šala na umetnikov račun da je traumirao decu: No One: ____ / Literally No One: ____/ Don Bluth: Let me traumatize an entire generation of kids.

 

Bil Spirs, Izlet medvedića, 1989.

Sve je počelo sa poezijom američkog pesnika Džona Valtera Bratona: pesmom The Teddy Bears’ Picnic iz 1907. godine, da bi kasnije ove stihove u pesmu za izvođenje uz muziku adaptirao irski tekstopisac Džimi Kenedi 1932. godine, koji je živeo jedno vreme u Engleskoj, u kojoj su Tedi medvedići (plišane igračke) imale tradicionalno značajnu ulogu u odrastanju britanske dece. Pesmu su potom izvodili mnogi muzičari, ali je ona dobila i nekoliko animiranih adaptacija. Jedna od njih je ova verzija iz 1989. godine u kojoj su medvedići Bendžamin i Voli, kao i devojčica Amanda, glavni likovi. Jednom godišnje, u noći kada zvezde zasijaju posebnim sjajem, plišani medvedići, verni slušaoci i čuvari dece, ožive, odlaze na piknik i vrate se u krevet pre nego što deca i primete da su nestali. Ova verzija imala je nastavke 1992, 1998, a kasnije, u periodu između 2003. i 2015. godine i TV seriju pod nazivom Tajni svet mede Bendžamina.

 

Klaudio Bjern Bojd, Hiljadu i jedna Amerika, 1989/1991–1992.

Ne znam da li se možda i vama, kada ste bili mali, desilo da, usled neke epizode ove serije, saznate za novi pojam komplikovanog izgovora, pa u žurbi da nađete papir koji nikako da se pojavi, vi lepo, da ga ne biste zaboravili, prvim pronađenim flomasterom napišete pojam na belom kuhinjskom elementu? Hiljadu jedna Amerika bila je španska animirana serija o pretkolumbovskoj Americi, nastala da obeleži pet vekova od Kolumbovog puta na novi kontinent. U avanture sa američkim urođenicima upuštaju se desetogodišnji dečak Kris koji je na tavanu pronašao staru dedinu knjigu sa njegovih putešestvija, tako što kroz nju uz pomoć mašte ili kroz san, dečak sa svojim psom Lonom, odluta u različite krajeve obe Amerike. U tim njihovim avanturama deca su upoznavala istoriju, geografiju i kulturu Inka, Olmeka, Moča, Maja, Asteka, karipskih naroda, severnoameričkih Indijanaca i drugih. Za male istoričare, geografe, istraživače, avanturiste i svetske putnike, ovo je bila prava poslastica.

 

Bil Krojer, Poslednja prašuma, 1992.

Fantastična mala stvorenja, vile, vilenjaci i životinjice koje štite prašumu od zlog Heksusa. Još jedna priča o prijateljstvu, simpatijama i očuvanju prirode. Glavna heroina, vila Krista je opčinjena ljudima, za koje drugi stanovnici prašume veruju da su izumrla vrsta, a na koje je kasnije svi upozoravaju, sve dok se ne pojavi mladić Zek. Divna animacija i zabavna muzika Alana Silvestrija, ali ono po čemu verovatno deca najbolje pamte ovaj crtani u australijsko-američkoj produkciji je lik blesavog šišmiša Betija Kode kome je glas pozajmio niko drugi do legendardni Robin Vilijams, kao i njegova čuvena rep numera: Batty Rap gde u par navrata Beti Koda neodoljivo podseća, logično, na duha Džinija iz Aladina. U originalu, naziv crtaća glasi FernGully: The Last Rainforest, a 1998. godine, napravljen je i nastavak Ferngully 2: The Magical Rescue.

 

Mihael Šomen, Čarobno putovanje, 1992.

Nemački crtani pod nazivom Avanture Pika i Kolumba (nem. Die Abenteuer von Pico and Columbus; engl.The Magic Voyage) je jedan uvrnuti avanturistički prikaz Kolumbovih putovanja i njegove želje da ovog puta dokaže da Zemlja nije ravna, već kockasta! Kolumbov glavni pratilac na ovom putu je crv Piko koji ima svoju misiju: da spasi malu kraljicu vilu od zlog gospodara Svorma (roj) i njegove armije insekata. Čudnjikavo simpatičan, ali i pomalo neurotičan, crtani je kasnije dosta kritikovan prvenstveno zbog nedostataka u scenariju i konstantnom, često napornom, dijalogu. Nastao je takođe kao obeležavanje petstogodišnjice od Kolumbovog otkrića Amerike u nemačkoj produkciji, koja je kasnije u SAD i Kanadi imala svoju produkciju i prevode.

 

piše: Ana Samardžić

4 thoughts on “Kako se beše zove taj crtać?”

  1. Već dugo pokušavam da se setim imena crtaća gde dečak ima čarobni prstic, kojim kada dodirne sve ozeleni, procveta. Gledala sam ga kao mala

Leave a Reply

Your email address will not be published.