piše: Marija Kovačević Kuzmanović
Kako smo ceo ovomesečni broj posvetili jednoj unificiranoj temi, bilo je samo logično da se ujedno i pozabavimo određenim ,,kraljevskim” filmom. Odmah sam dobila ideju da to bude jedan od kritički najuspešnijih filmova na tu temu, a to je The Favourite.
Naime, The Favourite smo mogli da vidimo na bioskopskom platnu pre pet godina, kada je premijerno prikazan na sedamdeset petom Venecijanskom filmskom festivalu. Od tog trenutka, pa nadalje, film je postao kultan, i to do te mere, da je i zvanično uvršten u top 10 najboljih filmova 2018. godine od strane Američkog filmskog instituta. Pritom, film je bio nominovan u deset kategorija na Oskarima (Olivija Kolman je dobila Oskara za najbolju glumicu), osvojio je sedam BAFTA nagrada i deset British Independent Film nagrada. Poprilično impresivan početak, zar ne?
Reditelj Jorgos Lantimos uspeo je da, uz samo petnaest miliona dolara budžeta, prikaže raskoš i bogatu perverziju Engleske 1711. godine. Zašto kažem samo? Jedno je kada tim budžetom snimate moderno doba, gde je sve dostupno, sve može da se dokupi i pripremi, a drugo je kada snimate istorijsku dramu koja zahteva impozantne kostime, scenografiju i rekvizite, i to ni manje, ni više, nego smešteno na engleskom dvoru u 18. veku. Publici se film toliko svideo, da je zaradio skoro devedeset šest miliona dolara na box office-u.
Ali dosta o parama, vreme je da uđemo u suštinu. Čime se film bavi? Najkraće rečeno, u pitanju je rivalstvo između dve rođake, Sare Čerčil i Abigejl Mašam, oko toga koja će od njih dve biti kraljičina miljenica. Bitno je da znate da se film vrti oko stvarnih istorijskih ličnosti, ali isto tako je bitno da znate da se mnoge stvari u filmu nisu stvarno desile. Onog trenutka kada uzmemo istorijsku figuru i stavimo je u dramski kontekst, mi tu ličnost više ne gledamo kroz oči istoričara, već isključivo kao dramski lik u određenoj dramskoj situaciji. Mnogi vrsni pisci i kritičari su smatrali ovo za istinu, ja se s njima prosto slažem.
Dakle, imamo tri ženska lika – kraljicu Anu, njenu prvu mezimicu lejdi Saru i rođaku Abigejl koja narušava utvrđeni sistem i odnos između kraljice i Sare. Sve tri žene su vrsni dramski likovi, svaka psihički oštećena na svoj način, vođene različitim motivima, pokušavaju da dostignu svoje ciljeve. To je naša glavna tema filma, a sve tri glumice koje su tumačile ove uloge su obavile savršen posao. Druga tema, manje bitna u odnosu na prvu, ali opet bitna za razvoj prve jeste da je Engleska u ratu sa Francuskom, a dve engleske partije (torijevci i vigovci) ne mogu da se dogovore šta su njihovi sledeći koraci – da li da nastave juriš, da li da dignu poreze, da li da se potpiše primirje itd. Kraljica je često bolesna i niskog samopouzdanja da bi učestvovala u ovim odlukama, tako da njena miljenica lejdi Sara faktički vlada umesto nje. Dok, naravno, sve ne krene naopako, ali ne bih da vam otkrivam taj deo filma.
Ono što se meni posebno dopada u vezi sa ovim filmom jeste to što Jorgos stavlja čitavu ovu priču oko ženskog trougla kroz neku posebnu vizuru koja je, ako ste gledali neke njegove ranije filmove (The Killing of a Sacred Deer, The Lobster), vrlo karakteristična za njegov stil. On se poigrava svojim likovima, njihovim unutrašnjim motivacijama i sitnim neprekidnim mučenjima, pa na sve to doda još bizarnost i seksualnost određenih situacija. Estetsko eksperimentisanje sočivima i pokretima kamere dodatno su ostavili pečat na ovom filmu, a muzika i više nego samo upotpunjuje doživljaj. Na sve to dodajte već pomenut kostim i scenografiju i voila – nominacija za Oskara! Šalu na stranu, film doista jeste specifičan i drugačiji od svih ostalih ,,kraljevskih” filmova koje sam dosad gledala, pogotovo zato što se bavi trima kompleksnim ženskim figurama.
Na nivou izbora glumica, mislim da su ostvarili pun pogodak – hemija između glumica se oseća i svaka je unela život i bol u lik koji je tumačila. Takođe mi se dopao i Nikolas Hult (koga, ja mislim, većina zna iz novijih X-Men filmova kao Henk MekKoja ili čak iz filma Mad Max: Fury Road kao Nuksa). Nikolas tumači lik Roberta Harlija, lidera opozicije, kog Sara konstantno sprečava da ostvari planove za svoju partiju. Nikolas je svoj lik tako postavio da ga volite i ne volite u isto vreme, a s obzirom na to da je u filmu političar, rekla bih da je to dobar način da se opiše takva figura.
Ako volite istorijske drame ili ,,crne” komedije (kako su ga žanrovski okarakterisali na internetu) ili generalno volite filmove Jorgosa Lantimosa, obavezno pogledajte The Favourite, ako već niste. Film se fantastično igra sudbinama i spletkama ženskih likova, a estetski i tehnički to još i sjajno dočarava.
jun, 2022.
