Preobražaj, Franc Kafka, foto: Supawit Akkasintawangkul/The loop

Priča koja počinje rečenicom: „Kada se Gregor Samsa jednog jutra prenuo iz nemirnih snova, ugledao je sebe u postelji pretvorenog u ogromnu bubu.“, navešće svakog mislećeg čitaoca da odmah preispituje pravo značenje ovog iskaza. Kako je moguće da se čovek jednog dana probudi kao insekt? Da li je u pitanju samo san? Da li je to manifestacija junakovih osećanja? Da li ovaj događaj ima neko metaforičko značenje, i ako ima, koje?

Već nakon nekoliko stranica ove Kafkine kratke priče postaje nam jasno da nije reč o snu, već o jednom fantastičnom događaju koji kao takav, otcepljen od fantastike i ubačen u više nego realistično okruženje, mora imati neko metaforičko značenje.

Gregor Samsa, putujući trgovac, radi posao koji ne voli da bi platio očeve dugove i izdržavao porodicu – oca, majku i sestru. Otac je prestar da bi radio, majka preslaba, a sestra premlada. Jednog jutra Samsa se budi kao buba. Negov preobražaj u insekta uslovljava preobražaje i u njegovom najbližem okruženju – u njegovoj porodici i njihovom odnosu prema njemu.

Lako je videti ovo delo kao Kafkinu autobiografsku studiju sebe. U porodici Gregora Samse možemo naći dosta sličnosti sa samom Kafkinom porodicom. Odnos između Gregora i oca je hladan, distanciran. Otac je evidentno dominantna figura u porodici, neprivržena sinu. Povreda koju on insektu nanosi jabukom jeste jedan od glavnih krivaca za sinovljevu potonju smrt. Ni Kafka se sa svojim ocem nikada nije slagao. Sve što je on želeo od njega jeste priznanje, prihvatanje Kafke za onakvog kakvim on jeste, ali to od svog oca, racionalnog preduzetnika, Kafka nikada nije mogao dobiti. Kao i Samsa, Kafka je bio najbliži sa svojom sestrom, a kao i Samsina mama, Kafkina mama je bila slabašna žena, koja je život provela u senci svoga supruga. No, biografiziranje nam neće pomoći da odgonetnemo metaforičko značenje ove priče, za to se moramo poslužiti jednim spoljašnjim faktorom koji je neminovno imao uticaja na ovo Kafkino delo – ekonomske teorije Marksa i Engelsa.

Franc Kafka, foto: Wikipedia

Pretvaranje Samse u bubu ima jednu dublju dimenziju, što je i sam Kafka želeo da naglasi zabranjujući svom izdavaču da bilo gde u ovoj priči ubaci ilustraciju same bube i time navede čitaoca da ovaj preobražaj shvati doslovno. Taj insekt kog svako može da zgazi, koji se skriva po ćoškovima, u mraku, bežeći vođen sopstvenim strahom reprezentuje radničku klasu, proletarijat, a prokurista iz firme – buržoaziju. Čim je Samsa prvi put, nakon pet godina rada, zakasnio na posao, prokurista dolazi u njegovu kuću da proveri zbog čega se to desilo. On nije zabrinut za Samsu jer prokurista u ovoj priči nema karakteristike čoveka – njemu nije dato ni ime niti minimalna empatija. Njega Samsa interesuje samo kao njegov podređeni, radnik, ne kao čovek. Čim je uvideo da je Samsa postao insekt, prokurista odlazi, jer kao takav, Samsa ne može da obavlja posao. Samim tim, više mu nije ni potreban. Prema Marksu i Engelsu, za buržoaziju radnik ne vredi više od njegovog rada. Stoga, izgubivši moć da radi, Samsa za prokuristu nema vrednost ni kao čovek.

No ekonomske teorije Marksa i Engelsa ne ukazuju samo na klasne razlike i odnose među njima, nego ukazuju i na to kako te razlike narušavaju temelje svakog društva – porodicu. Kako su Marks i Engels smatrali: „Buržoazija je od porodice oduzela njene sentimentalne vrednosti i svela je porodične odnose prvenstveno na finansijske.“. Kafkin „Preobražaj“ upravo i ilustruje ovu ideju. Kada Samsa nije više mogao svojoj porodici da obezbedi novac, priroda njihovih odnosa se raskrinkala. Otac je u više navrata pokušao da jednostavno zgazi svog sina, jer bez finansijskog doprinosa on za njega nije imao nikakvu vrednost. Majka i sestra su se neko vreme „brinule“ o Samsi, koliko im je strah od njegove metamorfoze dozvoljavao, ali se na kraju i njihova briga ugasila. Ispostavilo se da je svako od njih više nego sposoban za rad, i da Samsina žrtva nikada nije morala biti tolika jer su i oni mogli finansijski da doprinose. Okupirani sobom, o Samsi više niko nije vodio računa – njegova soba je pretvorena u smetlište, a on ostavljen bez hrane, sam sa sobom u mračnom kršu. Odbačen prvo od prokuriste, potom i od porodice, Samsa umire u samoći svoje sobe. Njegova porodica, lišena tereta koji je u njemu videla, ni ne tuguje za njim. Oni isti dan odlaze na izlet, da uživaju u suncu i prave ekonomske planove za svoju srećnu budućnost.

Iako ova Kafkina priča ne može da se ostvari van domena fantazije, ona ipak predstavlja jednu realističnu priču o radniku koji je u nemogućnosti da radi, ne svojom voljom, i zbog toga biva napušten od svog poslodavca i porodice. Ako čovek ne radi, ne stvara profit. A ako ne stvara profit, pošto je u kapitalističkom društvu ekonomija iznad svega, čovek postaje nevažan. Nevažnost vodi do napuštanja, a rezultat napuštanja je, nažalost, kao u slučaju Gregora Samse, najčešće smrt.

piše Tamara Živković

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.