piše: Pavle R. Srdić
Možda ovaj naslov zvuči pomalo blasfemično, jer kako nekome Elvis da se „ugradi” u hit? Pa, zar on nije najveći, zar se autori nisu utrkivali da ponude pesmu jednom kralju? Tako je i bilo. Međutim, Elvis je bio veoma pažljiv i zapravo je radio svoj posao. Nije bio puki izvođač, otvarač usta i mlatiša gitarom. Iako možda izrečeno u šali, Rambo Amadeus je imao puno pravo kada ga je, u svom hitu Balkan Boy iz 1989. godine, nazvao „krunisanim kraljem od estradne misli”.
No, priča o ovoj pesmi ne počinje od Elvisa. Ona zapravo kreće od jednog američkog tekstopisca, i to kasnije veoma uspešnog, koji je, u datom trenutku još jedan pevač sa početnim, ali kratkotrajnim diskografskim uspesima. Radi se o Otisu Blekvelu, rođenom Njujorčaninu, rođenom Bruklincu. Iako je njegov prvi hit, Daddy Rolling Stone, imao izvestan uspeh, naročito na Jamajci, gde se smatra kompozicijom koja je imala ranog uticaja na definisanje rege žanra, Blekvel je radije hteo da se bavi pisanjem pesama, što će mu i poći za rukom i čime će se baviti do kraja života. Međutim, nije sve bilo tako bajno u početku. Blekvel je zapadao u finansijske poteškoće, jer pedesetih godina tekstopisci nisu zarađivali novac ni približno koliko zarađuju danas, a taj i toliki novac koji su onda zarađivali nije mogao da pomogne da se prebrodi period moguće krize nadahnuća. U jednoj takvoj krizi našao se Otis Blekvel, negde pred Božić 1955. godine. Tumarao je kišovitim njujorškim ulicama i tražio mesto gde je mogao, bar na kratko, da se zagreje. Stao je ispred jednog njujorškog hotela. Kako je stao, shvatio je da su mu cipele bušne, a noge mokre. No, u tom trenutku dolazi neko ko bi se mogao nazvati zvonom spasa. Njegov prijatelj, Liroj Kirklend, pozdravio ga je i pitao da li ima neke pesme za njega. Blekvel se požalio da ima pesama, ali da su one već prodate. Naime, on je ovu pesmu prethodno prodao italijansko-američkom pevaču Frenkiju Valiju. Nešto kasnije zaposliće se u jednoj američkoj izdavačkoj kući kao tekstopisac. U jednom trenutku s njim će kontaktirati menadžment Elvisa Preslija sa molbom da mladi pevač u usponu obradi jednu njegovu pesmu. Kao što sam napomenuo, tu pesmu je Blekvel prethodno prodao, i to za tričavih dvadest i pet dolara, što bi u današnjoj vrednosti bilo nešto oko dvesta četrdeset dolara. No, postojao je i jedan uslov. Naime, kako sam naveo, Elvis je od samog početka karijere znao da se nagađa sa autorima. Blekvelu je ponuđeno da se odrekne polovine svoga honorara. Naravno, Otis prvo nije hteo ni da čuje za tako nešto, međutim, Elvis i njegov menadžment su mu garantovali da će prodati milion ploča sa njegovom pesmom. Ukoliko ne bude tako, Blekvel dobija redovne prihode od teksta, onoliko koliko mu zaista pripadaju. Pristao je.
Elvis je pesmu Don’t Be Cruel, o kojoj je ova priča, čuo od jednog zvaničnika svoje izdavačke kuće. Pesma mu se momentalno svidela, štaviše, naučio ju je za par minuta i snimio je u studiju. Istini za volju, iz dvadeset osmog puta, jer je Presli bio vrlo temeljan i u hodu je radio dorade i poboljšanja na svojim pesmama. Takođe, pesmu Hound Dog koja će ići na A stranu ovog singla, snimio je iz trideset prvog puta. S obzirom na njegovo veoma aktivno učešće u izradi muzike i aranžmana, pa čak i dorade tekstova za pesmu, Elvis je – a neki smatraju da je to radio njegov menadžment na svoju ruku – tražio od autora da se odreknu dela svojih honorara, garantujući im dobre tiraže i zaradu mnogo veću od one koja bi došla bez njegove „intervencije”. Kao što rekoh, Blekvel je pristao, a ostalo je istorija.
Nepune dve nedelje nakon snimanja, 13. jula 1956. godine, Elvis Presli je izdao svoju osmu singl ploču u karijeri sa pesmama Hound Dog/Don’t Be Cruel. Možda bi bilo dovoljno, ali opet i premalo, reći, da je to jedini singl u američkoj diskografskoj istoriji na kojem su obe pesme bile broj 1 na top-listama. Prvo je to učinila pesma Hound Dog,da bi je, usled velike pažnje usmerene na taj singl, smenila Don’t Be Cruel, koja će ostati duže na broju 1 od prve pesme. Ostalo je zabeleženo da je, pošto su ove dve pesme sačinjavale jedan singl, isti bio na broju 1 ukupno jedanaest nedelja i taj rekord će držati sve do 1992. godine. Do kraja te 1956. godine, singl će biti prodan u, za ono doba, neverovatnih 4 000 000 primeraka, dakle, četvorostruki platinumski tiraž. Mnogi kasniji muzičari, pod uticajem Elvisa, snimiće svoje verzije ove pesme – Džeri Li Luis, Merl Hagard, Devo, Debi Hari, Nil Dajmond, Džeki Vilson – za čiju je verziju Presli rekao da je bolja od originala, a vredno je pomena da je 1988. godine, pune trideset dve godine kasnije, verzija američke grupe Cheap Trick došla na broj četiri američkih top-lista. I legendarna liverpulska četvorka, The Beatles, ima svoju verziju ove pesme, ali ista nikada nije objavljena.
Jedan interesantan podatak za kraj. Otis Blekvel i Elvis Presli se nikada nisu upoznali. No, saradnja sa Preslijem će postojati u budućnosti, jer će Blekvel za Preslija napisati još dva „broja 1”: All Shook Up i Return to Sender, kao i manji hit One Broken Heart for Sale. Blekvel je takođe pisac najvećeg hita američkog rokera Džerija Lija Luisa, pesme Great Balls of Fire i najvećeg hita Litl Vilija Džona, Fever, jedne od najobrađivanijih pesama popularne muzike. Njegove pesme su prodate u preko 200 000 000 primeraka i jedan je od najplodnijih tekstopisaca američke popularne muzike.
Verovatno ništa od ovih podataka ne bi
postojalo da se Elvis nije „ugradio” u hit.
april, 2021. godine
