„Judita i njena sluškinja”, detalj, Artemizija Đentileski, foto: Wikipedia

Nekada davno, pre nove ere, jedan mali jevrejski grad napala je asirska vojska. General vojske zvani Holoferno planirao je da grad uništi do temelja, ali je negde na ulici ugledao lice devojke Judite, koje ga je nateralo da konačnu odluku ostavi za sutra. Jutro je svakako pametnije od večeri, a veče, pošto već ne pretenduje da se nazove mudrim, najbolje je provesti u društvu alkohola i lepe žene. Zato je Holoferno naredio da mu u šator dovedu devojku na čijem se licu tog jutra zaustavila njegova požuda. Kako je veče postajalo tamnije i sve dalje od pameti, Holoferno je vinom sve više zalivao strast probuđenu šuštanjem zlatne haljine njegove gošće. Kada vam savetuju da ne konzumirate mnogo alkohola na prazan stomak, ljudi verovatno misle i na ovo – ako ste tog jutra osvajali neki strani grad, a zatim se napojili isključivo fermentisanim sokom od grožđa, može vam se desiti da ni ne primetite da ste utonuli u težak san, pre nego što ste obavili sve planirano za taj dan. Upravo to desilo se generalu asirske vojske koji je, pijan, spustio glavu u Juditino krilo i izgubio svest. Gubljenje svesti koštaće ga života jer je mlada jevrejka iskoristila trenutak da pijanog Holoferna liši glave. Odsečenu glavu sakrila je u torbu svoje služavke Abre i sada vidimo ovde dve žene kako, uplašene, pokušavaju da se neprimetno iskradu iz šatora i spasu se kazne koja bi ih stigla ako bi vojnici pre jutra shvatili kakav im se zločin desio skoro pred nosom.

Priča o Juditi i Holofernu, opisana u Bibliji, jedna je od često prikazivanih scena u istoriji evropskog slikarstva. To je ujedno i jedna od omiljenih tema italijanske barokne slikarke Artemizije Đentileski, čiju smo sliku odabrali za januarsku sliku meseca. Nastala između 1623. i 1625. godine Judita i njena sluškinja predstavljaju remek-delo svoje autorke, ali i baroknog slikarstva uopšte. Dramatičnost prikazane scene naglašena je jakim kontrastom svetlosti i senke, jednom od glavnih osobenosti baroknog slikarstva. Artemizija se u svom radu prilagođavala „trendovima” koje je u italijansko slikarstvo ovog perioda uvodio njen daleko poznatiji kolega Karavađo – nokturne scene osvetljene samo svetlošću sveće odlika su umetnosti ovog doba, kao i Artemizijine slike.

Slike Artemizije Đentileski spadaju među najbolja ostvarenja italijanskog baroka, a njeno ime je jedno od retkih ženskih imena ovog perioda koja se pojavljuju u velikim pregledima svetske istorije umetnosti. Odrastajući u ateljeu oca Oracija Đentileskog, Artemizija je od detnjstva imala dodira sa svetom slikarstva i svoj talenat je otkrila rano. Njenu umetničku karijeru na trenutak je zaustavio nemili događaj koji je, nažalost, postao jedna od prvih stvari na koje ćete naići ako budete istraživali život i rad ove umetnice – sa devetnaest godina Artemizija je bila silovana od strane svog mentora, Agostina Tasija. (Jedna zanimljivost – u italijanskom filmu Artemizija, snimljenom 1997. godine Tasija glumi naš Miki Manojlović!) Suđenje je trajalo sedam meseci, nakon čega je Tasi osuđen na dve godine zatvora. Mladoj slikarki ugled je bio veoma ugrožen, no zahvaljujući svom talentu i upornosti postala je prva žena članica firentinske Akademije. Radila je pod patronatom bogate firentiske porodice Mediči, uglavnom je slikala ženske heroine iz mitoloških i biblijskih priča, a u njenom radu se mogu videti opšte odlike baroknog slikarstva (tamne boje, dramatično osvetljenje i jake senke) i snažan uticaj Karavađa.

„Judita i njena sluškinja”, Artemizija Đentileski, foto: Wikipedia

Artemizija je priču o Juditi i Holofernu naslikala puno puta. Trenutak kada heroina i njena sluškinja planiraju beg, krijući odsečenu glavu u torbi, ponovila je na tri različita platna, a slikaće i događaj koji je prethodio ovom – sam trenutak odsecanja glave. Mnogi smatraju da je slikarka Juditi dala svoj lik, a da odsečena glava ima karakteristike njenog silovatelja. Artemiziju je pratila i reputacija da je majstor slikanja mrtvaka. Osim ovih morbidnih elemenata, slika na sutpilan način otkriva i detalje sedamnaestovekovnog luksuza – Judita je obučena u žutu svilenu haljinu koja krojem mnogo više odgovara periodu u kojem slika nastaje nego onom u kojem se originalna priča navodno desila. Balčak mača, svećnjak i viteška rukavica na stolu takođe su odlike mode Artemizijinog doba. Ono što ipak ovu sliku izdvaja od rešenja drugih majstora koji su ilustrovali isti biblijski događaj je upravo ženska perspektiva. Dok su Artemizijine muške kolege Juditu uglavnom predstavljale kao odlučnu, osvetoljubivu i nepokolebljivu trijumfatorku nad neprijateljem, ženska ruka je mnogo suptilinije predstavila strah i opreznost Judite i njene sluškinje koje znaju da, iako su učinile pravedno delo, trenutak trijumfa još uvek nije blizu. Potrebno je prvo neprimetno se išunjati iz šatora i umaći kazni koja bi, ako ih sustigne, bila daleko krvoločnija od zločina koje su one počinile.

piše: MoonQueen

Leave a Reply

Your email address will not be published.