„Blok 23”, Jovana Radujko/Brutalizam i Reesansa

Kada nam se krajem prošle godine na naš oglas za ilustratore prijavila Jovana Radujko, devojka koja stoji iza instagram stranice Brutalizam i renesansa, nisam mogla da verujem šta se dešava. Mislim da je moj prvi nagon bio da joj odgovorim:„Devojko, pa ja sam oduševljena tvojom stranicom, pratim je već neko vreme, htela sam da pišem o tebi!”, a čini mi se da sam joj baš to i odgovorila. Tako smo dobili čast da Jovana uradi nekoliko ilustracija za prethodne brojeve KUŠ!-a, a ovog puta ćemo se detaljnije pozabaviti njenim projektom i umetnošću.

Kao što ste već shvatili, Jovana je lice odgovorno za nastanak Brutalizma i renesanse, profila na društvenim mrežama na kojima plasira svoje lako prepoznatljive crteže novobeogradske arhitekture. Ovaj projekat nastao je spontano, u avgustu prošle godine, kada su nakon nekog vremena Jovanini prijatelji uspeli da je ubede da je to što radi veoma dobro i da bi trebalo da se plasira na mrežama. Jovana kaže da je crtanje njena strast, a studije na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu su joj pomogle da svoju impulsivnu kreativnost svede na jasne forme. Za pokretanje profila zaslužan je crtež zgrade Uprave carine, na koju Jovana ima pogled sa svoje terase. S obzirom na to da živi na osmom spratu, ovaj pogled sa terase nudio joj je puno zanimljivih kadrova koje je, nakon Uprave carine, počela da prenosi na papir. Ti prvi crteži bili su izuzetno mali, svega deset santimetara visine i širine, što u svesci u kojoj su nastali deluje veoma fascinantno, a na ekranima telefona i kompjutera sa kojih ih sada gledamo – mnogo veće.

„SIV”, Jovana Radujko/Brutalizam i Reesansa

Kako si se odlučila za ovo ime i šta je to renesansno u brutalizmu?

Znala sam da u imenu mora da stoji reč „brutalizam” iako ne crtam isključivo brutalističke građevine, ali je taj termin veoma efektan, a stil meni lično estetski najprivlačniji. Ipak, falilo mi je nešto, požalila sam se dečku da ne mogu da smislim naziv i on je rekao – „Pa, brutalizam i renesansa”. Ispalo je da to ima smisla jer ovo što radim, ja i doživljavam kao novo rođenje brutalizma, novi medij u kojem se pojavljuje.

Uskoro, interesovanje pratilaca Brutalizma i renesanse je poraslo i pojavila se potražnja za kupovinom printova i upotrebnih predmeta sa ovim crtežima. Stanovnicima Novog Beograda je veoma zanimljivo da na majici ili cegeru nose svoju zgradu ili sliku svog kraja, a dešavalo se i da prepoznatljive građevine naručuju ljudi iz inostranstva. Najviše se, definitivno, „prodaje” Geneks kula i pogled ka Carini na kojem se vidi i Novi most. Od blokova to su 45. i 70. blok. Jovana kaže da su joj najveći izazov, ipak, predstavljali blokovi 23. i 61, 62, 63 i 64 – prvi, zbog jako raščlanjenih fasada i solitera sa veoma velikim brojem spratova, koje je predstavljala u perspektivi, a drugi zbog stepenastih fasada koje je trebalo predstaviti verno, tako da se ne naruši sklad celine. Jovana veoma pazi da prilikom predstavljanja neke građevine uvek prikaže pravi broj spratova, prozora i svih detalja, ne prepuštajući ništa slučaju ili radu po sećanju i napamet.

„Fontana”, Jovana Radujko/Brutalizam i Reesansa

Zbog toga njene crteže odlikuje velika preciznost čija pročišćenost od suvišnog i svakodnevnog čini da se posmatrači njenog dela zaljube u zgrade pored kojih svakodnevno prolaze ne primećujući ih, ili koje bi čak u nekoj drugoj prilici ocenili kao ružne. Estetika brutalizma, za koju se u našoj sredini tek otvaraju vrata, u inostranstvu je počela da dobija više pažnje prethodnih godina, te je prošle godine u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku (MoMA) bila otvorena izložba Ka betonskoj utopiji – Arhitektura u Jugoslaviji 1948–1980 koja je stručnu i medijsku javnost podigla na noge, a posetioce bacila na kolena. Dok su se u Americi proslavljala dostignuća iste te arhitekture Novog Beograda, na domaćem terenu, nažalost, još uvek vlada nepoverenje prema umetničkom značaju ovakvih građevina. Za sada, Jovana svojim crtežima „romantizuje” brutalizam i približava ga široj publici, a i sama kaže da su joj ljudi govorili kako tek nakon pogleda na njene crteže uspevaju da pronađu lepotu i u pravim zgradama.

„Arhitekturu o kojoj pričamo uzimamo zdravo za gotovo jer u njoj živimo, pored nje svakodnevno prolazimo obuzeti drugim problemima i nismo potpuno svesni njene vrednosti”, kaže Jovana.

„Genex”, Jovana Radujko/Brutalizam i Reesansa

U početku isključivo crno-beli crteži s vremenom su dobili boju, ali umesto da boji zgrade, Jovana je odlučila da boji nebo, i to u sve boje spektra. Najčešće je pribegavala narandžastoj i žutoj, koje je asociraju na sreću, a izbegavala je svetloplavu upravo kako bi izbegla previše jasnu asocijaciju na nebo. I boje i odabiri zgrada i kadrova koje će predstaviti vođeni su autorkinim emocijama ili sećanjima koje ima prema određenim mestima, a koje svakako doprinose tome da njene crteže prihvatamo sa takvim oduševljenjem. Jedan naizgled „običan” deo grada, o kojem se ne čuju često reči hvale (barem kada je estetika u pitanju) dobio je svoju vernu hroničarku koja ga na jedinstven i kreativan način predstavlja domaćoj i stranoj pubilici. Šta da vam kažem, nakon gledanja Jovaninih crteža dobićete jaku želju da šetate Novim Beogradom i upijate njegov duh, što svakako i treba da učinite!

„Blok 70”, Jovana Radujko/Brutalizam i Reesansa

Brutalizam i renesansu možete pratiti na Instagram i Fejsbuk profilu, a sledeći put, kada budete bili u prilici da kupite poklon nekome ko stanuje na Novom Beogradu, potražite među Jovaninim crtežima da li su slučajno baš taj blok ili čak zgrada već našli put do njenih printova, majici, šolja i cegera.

piše: MoonQueen

Leave a Reply

Your email address will not be published.