ilustracija: Javorka Đurić, maple.things.

piše: MoonQueen

Tema naše aprilske rubrike je umetnost Javorke Đurić, talentovane devojke poznatije pod Instagram pseudonimom maple.things. čije su ilustracije za kratko vreme postale poznate velikom broju ljudi. Profil maple.thnigs. nastao je prošlog proleća, a Javorkin umetnički put započet je već u detinjstvu kada je puno crtala i povremeno išla na likovne sekcije. Crtanju se vratila nakon studija i nakon hrabre odluke da napusti posao u digitalnom bankarstvu i posveti se u potpunosti savladavanju i usavršavanju dizajna i digitalne ilustracije. U opisu njenog profila one su okarakterisane kao ilustracije i frustracije, s obzirom na to da su izazovi savremenog načina života, koji nam svakodnevno podmeću nogu na različite načine, glavna tema njene umetnosti. Upravo zbog mogućnosti da se veliki broj ljudi poistoveti sa situacijama, mislima i osećanjima koje Javorka maestralno predstavlja crtežima propraćenim sa samo nekoliko reči, njena umetnost je veoma brzo postala prepoznatljiva i omiljena velikom broju ljudi. Javorki smo postavili nekoliko pitanja o izvorima inspiracije, ličnom odnosu prema onome što prikazuje crtežima i kontaktu sa publikom.

Koliko ima tebe na ilustracijama koje objavljuješ na profilu, tj. koliko su to zaista tvoje misli i da li nekada ilustruješ nešto što uočavaš kao učestalo ponašanje kod drugih, ali ti sama ne biješ tu bitku?

Sve na profilu sam ja, moje misli, opažaji, strahovi i često frustracije. Volim da pišem o sebi, da prepoznam šta je loša navika kod mene, koje obrasce ponavljam, ne volim i trudim se da ne namećem drugima bilo šta kroz slike, pišem i crtam samo o ličnom iskustvu.

ilustracija: Javorka Đurić, maple.things.

Da li je (ili koliko je) teško i emotivno iscrpljujuće stavljati srce na papir/ekran? Da li ti je lakše kada se veliki broj ljudi prepozna u nekoj tvojoj rečenici? I da li si pre profila bila svesna koliko je ljudi zbunjeno na iste načine kao i ti?

Pokušavam da ne mislim na to koliko su zapravo lične stvari koje delim, doživljavam to više kao domaći zadatak u kom treba da lovim svoje tipične momente i zapisujem ih pa čitam pred odeljenjem. To mi pomaže da ne paničim. Lakše mi je kad se ljudi prepoznaju jer za neke stvari sam baš mislila da će ljudima biti čudne, a ispostavilo se da se mnogi slično osećaju u vezi sa mnogim stvarima. Uvek sam mislila da moram da budem nešto što nisam da bih bila prihvaćena, a kuća i soba su mi uvek bile safe space gde radim, slušam, čitam i gledam šta želim i gde nema napora i umora koje mi donosi socijalna interakcija. Ovaj profil mi je doneo saznanje da stvarno nisam sama, da ima divnih i nežnih ljudi koji dele strahove i da postoji neka naša paralelna zajednica usamljenih.

ilustracija: Javorka Đurić, maple.things.

Vezano za to: da li ti se javljaju nepoznati ljudi kako bi ti rekli da si im „pročlitala misli”, jer pouzdano znam da nas ima dosta koji to pomišljamo dok gledamo tvoje ilustracije.

Da, javljaju mi se ljudi, nekada ih dotakne jedna slika, neki se pronađu u nekoliko njih, a neki mi kažu da smo iste osobe i da im je sve što sam nacrtala blisko. Baš Instagram nekad ume da bude lepo mesto podrške i nesebičnosti i zahvalna sam jer uglavnom sve to i dobijam tamo.

Moja drugarica, tvoj veliki fan inače, ima teoriju da problemi o kojima pišeš uglavnom pogađaju samo „našu generaciju” (što bi otprilike značilo ljude godišta između 1987-88. i 1995-96. grubo rečeno) tj. da se stariji i mlađi od nas ne pitaju i ne bave većinom pomenutih stvari. Kakav je tvoj utisak? Da li su u pitanju ipak neki univerzalni strahovi koje je tek naša generacija osvestila, ili su stariji zaista živeli u bezbrižnijem svetu, a mlađi su mnogo bolje prilagođeni haosu modernog života?

Kad pogledam analitiku svojih pratilaca, uglavnom to i jeste ta starosna kategorija, tako da je drugarica u pravu. Rekla bih da je verovatno internet dosta doprineo povećanju anksioznosti, usamljenosti i manjem sampouzdanju kod ljudi naših godina, ali i da imamo veći pristup svemu i da je to jednostavno previše i overwhelming i često ne umemo da se nosimo sa svim tim pritiscima koje nosi izloženost toj količini informacija. Druga stvar je, takođe, da često od starijih čujemo da u njihovo vreme nije bilo depresije, da su to bila normalnija vremena a da smo mi nenormalne i razmažene generacije, ali je istina verovatno to da mi samo otvorenije govorimo o mentalnom zdravlju i ne guramo toliko stvari pod tepih kao što je ranije bilo poželjno. Mnoge teme prestale su da budu zabranjene, ali i dalje društvo nije dovoljno otvoreno jer često osećam krivicu zbog nekih osećanja i misli koje ne mogu da podelim.

Samo ime profila maple.things. donosi simpatičnu igru rečima i prilično tačan opis sadržaja, s obzirom na to da je njegov bukvalan prevod: Javorkine stvari. Ukoliko do sada niste, zavirite u njen lični umetnički špajz!

ilustracija: Javorka Đurić, maple.things.

Imaš prilično karakterističnu paletu boja koja je sada već postala prepoznatljiv znak tvoje umetnosti. Da li su to tvoje omiljene boje, ili su to boje kojima se najbolje mogu prikazati „ilustracije frustracija”?

Svaki put kada krenem da crtam nešto, vraćam se istoj paleti nenamerno. Kada pokušam da pobegnem od nje i da koristim neke jarke boje, uhvatim sebe kako im smanjujem saturaciju i potamnjujem ih jer mi izgledaju previše hrabro i previše pažnje privlače, a toga se plašim. Tako se i oblačim, ne želim da privlačim pažnju. Sve je to na kraju ispovezano tako da ne znam šta tu šta određuje, moja priroda moj stil, ili moj stil moju prirodu.

Zašto ljudi na ilustracijama nemaju lica?

Lica me malo plaše na ilustracijama, ali i mislim da svako može da isprojektuje svoju viziju ekspresije na prazno lice u odnosu na to šta je poruka na slici. Crtam sebe, ali je i lakše da se obezličim da bi ipak bilo neke distance između mene i nacrtanog.

Jednom od ilustracija objašnjavaš da je za tebe tužno lepo i da uživaš u tužnim pesmama i filmovima. Daj nam kratku plej-listu ili spisak filmova za „tužnolepo” veče?

Obožavam sve od Kišlovskog, Vendersa i Vong kar Vaija pa bi savršeno veče bilo gledanje Three colors: Blue, Paris, Texas i Chungking Express, a slušala bih albume: Ghosteen, In rainbows, The Suburbs i Ultraviolence. I jela porodični sladoled i kombinovala ga sa čipsom kao Anđela iz Jutro će promeniti sve.

ilustracija: Javorka Đurić, maple.things.

Kakvo je iskustvo bilo raditi naslovnu stranu knjige Teskoba večeri Marike Lukas Rejnefeld (Booka, 2020.) i koliko se proces stvaranja te ilustracije razlikovao od onog kojim nastaju ilustracije na profilu maple.things?

Za mene je ilustrovanje naslovne strane knjige posao iz snova jer spaja čitanje i crtanje. Obožavam da analiziram korice i prečesto kupujem knjige jer mi se samo dopadne kako izgledaju. Proces ovde je bio drugačiji jer sam kretala od tuđih motiva i metafora, ali sam se trudila da ih tumačim i spojim na svoj način. Ovde je potrebno razmišljati i o ciljnoj publici, žanru, komercijalnoj strani dok toga nema na mojim ilustracijama na profilu.

Da li u budućnosti možemo da očekujemo još tvojih ilustracija knjiga ili nekih drugačijih projekata?

Da! Biće knjiga i još nekih drugih stvari sličnih tome, a krećem i u neki svoj lični projekat koji me baš uzbuđuje.

ilustracija: Javorka Đurić, maple.things.

I za kraj – da li voliš javorov sirup?

Ne, nikako, presladak je. Možda samo kap, sve ostalo je previše, a to verovatno mislim i za sve ostalo u životu.

april, 2021.

Leave a Reply

Your email address will not be published.