ilustracija: Bogdana Perović, detalj

piše: Aleksandra Vujić

Bog kojeg upoznajemo ovog meseca nosi različita imena – Jarovid, Jarevid, Jarovit, Jarilo, Jaro, Ruđevid, Rujevit, Žerovit, Porevid, Gerovit… Koliko imena, toliko i zaduženja – tako je Jarovid poznat kao bog srdžbe, besa (jarosti) i rata, ali i kao bog proleća, sunca, plodnosti i vegetacije.  Zaštitnik je nemoćnih, borac za pravdu, a priskakao je u pomoć kada su usevima pretili gradonosni oblaci.

O Jarovidovom izgledu ne zna se mnogo. U nekim izvorima opisan je kao veoma visok čovek koji je opasan sa sedam mačeva, a osmi, nepobedivi mač, koji se zove Jarost, drži u ruci. Oko čela nosi traku smrti, a u drugoj ruci veoma veliki i raskošno ukrašen štit. Istočni Sloveni su ga pak opisivali kao mladića izuzetne lepote koji u ruci drži klas žita, maslinovu grančicu ili frulu, a u drugoj ljudsku glavu. Ovaj Jarovid na sebi nosi oklop, šlem i mač.

Jarovid se pojavljuje u pratnji vrana, pa se to može povezati sa motivom crnih ptica koje se često pojavljuju u epskim pesmama noseći vesti iz rata.

ilustracija: Bogdana Perović

Jarovid je sin Peruna, koji je nakon rođenja otet od strane Velesa i odveden u podzemni svet. Nakon detinjstva provedenog u podzemlju, vraća se, u punoj snazi, u proleće. Tada upoznaje Moranu, svoju sestru, i zaljubljuje se u nju. Perun ga zatim ubija svojim standardnim oružjem, gromom, a Morana od tuge postaje seda starica. Zatim se Jarovit ponovo rađa i sve to se ponavlja u krug. Ovakvim sledom događaja Sloveni su objašnjavali cikličnost godišnjih doba. Jarovid dolazi u proleće, vegetacija se budi i sve buja. Zatim se zaljubljuje u Moranu i tada nastupa leto, dok traje njihova ljubav, jesen je puna plodova i žitarica, a nakon Jarovidove smrti dolazi zima, odnosno seda starica Morana.

Tokom prolećnih obreda Sloveni su pravili lutku od slame, Jarila, a ovaj običaj se i danas zadržao u nekim krajevima. Ta lutka je na kraju obreda bacana u vodu ne bi li obezbedila rodnu godinu. U obredima su učestvovale i devojke odevene u belo (ili obučene u mušku odeću), okićene cvećem, koje su jahale bele konje. Nakon prelaska u hrišćanstvo, Sloveni su dosta dugo zadržali kult ovog boga. Sve do 19. veka su se održavale svečanosti u čast Jarovida, a nakon toga je sveti Đorđe preuzeo njegovu ulogu. Neki od ovih običaja su se zadržali i danas i javljaju se na Đurđevdan.

april, 2022.

Leave a Reply

Your email address will not be published.