ilustracija: Biljana Rakić

Karlhajnc Štokhauzen (Karlheinz Stockhausen, 1928‒2007) bio je nemački kompozitor koji je svojim stvaralaštvom otvorio nove puteve klasične muzike. Opus ovog autora izuzetno je bogat i raznolik, a upravo novi pristup muzici, ali i novi medij kroz koji je i pomoću koga je stvarao muziku, doprineli su da se njegovo ime vezuje, kako za integralni serijalizam, tako i za elektronsku muziku. Kompozitorova zainteresovanost za elektronsku muziku (koja će ga kasnije intenzivno okupirati), vezuje se za 1952/53. godinu. Od tog trenutka, ime Karlhajnca Štokhauzena postaće sinonim baš za ovu vrstu muzike. Dve Elektronske studije (Elektronische Studien I & II ) nastaju u periodu između 1954. i 1955. godine i pripremaju polje za naredno ostvarenje, Pesmu mladića (Gesang der Jünglinge) iz 1955/56, koje će ostati poznato kao prvo remek-delo Štokhauzena.

Ono što je od velikog značaja za promatranje, analiziranje i poimanje muzike Štokhauzena jeste njegova poetika čiji su glavni elementi religija i inovacija. Od posebnog značaja za poetiku kompozitora jeste i koncept umno duhovnog (das Geistig-Geistliche), specifičan zbog toga što je u njegovom fokusu ,,prostor” koji obuhvata putanju od umnog do metafizičkog, božanskog, transcendentnog, a koji se samim tim prožima sa religijom. Čini se da je ona upravo opšte mesto ne samo u stvaralaštvu kompozitora, već i u načinu njegovog razmišljanja o muzici, ali i percepciji Boga i religije. Premda je misa Pesma mladića jedno od reprezentativnih dela u kompozitorovom opusu i da ima vrlo simbolično značenje za njega, mislim da je pogodno za promatranje i potvrdu upravo Štokhauzenovog stava prema slobodi i novom u muzici, što pak dalje, u ovom slučaju i posredstvom teksta vodi u pomenuti ,,prostor” između umnog i duhovnog. Takođe, treba uzeti u obzir to da ,,nova muzika kao veličanje rekonekcije umetnika koji se oslobodio estetskih konvencija, socijalnih restrikcija i političkih ideologija, uz ,,božansko stvaranje” može biti shvaćena kao formula koja baca novu svetlost na odnos religije i umetnosti u muzici Karlhajnca Štokhauzena. Pesma mladića je revolucionarna iz više razloga, a evo nekih aspekata značajnih za tumačenje paradigmi u njegovom delu.

Vrlo inovativan potez je upotreba elektronike u žanru u kome se to ne očekuje, te tako predstavlja prvu misu u istoriji muzike u kojoj se elektronski generisani zvuci kombinuju sa neelektronskim. U ovom delu kompozitor kombinuje elektronsku muziku, tačnije sintetičke tonove, kratke tonove izuzetne visine, tzv. blipove i semplove glasa dečaka. Potrebno je dotaći se i teksta, njegove primene u delu i značenja, što sa sobom povlači i pitanje tretmana glasa u kompoziciji Pesma mladića. Naime, tekst je preuzet iz novozavetne Knjige o Danijelu, a termin ,,mladić”  koji stoji u naslovu i himne i Štokhauzenovog dela referira na mladiće koje vavilonski kralj, Nabukodonosor, baca u peć jer su se protivili molitvi. Iz ovog teksta, kompozitor je preuzeo jedanaest stihova, a treba istaći da je svaki stih počinjao rečima ,,Hvalite Gospoda”. Zanimljivo je da kompozitor posebno ističe ove dve reči koje ujedno možemo da posmatramo i kao refren kompozicije. Iako je većina teksta nerazumljiva, dve pomenute reči se jasno čuju i predstavljaju objedinjujući element kompozicije.

Kroz tekst i njegovo ,,omuzikaljenje” u navedenom delu stvara se mogućnost za konkretnije doticanje srži kovanice umno-duhovnog koja je svoju primenu pronašla i u ovoj misi. Kako navodi Günter Peters, nemački autor koji je pisao o stvaralaštvu kompozitora, Pesmom mladića ,,Štokhauzen je želeo da jezik reči oslobodi diskurzivne fiksacije i da ih prenese u beskrajni univerzum zvučnih vibracija”, što dalje implicira da je jezik sam po sebi vibracija, i to vibracija prirode, vibracija genija Boga. Dakle, ono što Štokhauzen želi da postigne jeste da reči oslobodi apriornog značenja, i da ih, u ovom delu, ,,pusti” da ,,vibriraju” zajedno sa muzikom. Na taj način tekst, ali i sam jezik prevazilaze funkciju racionalnog (jezika), što omogućava razumevanje koncepta umno-duhovnog, gde se na primeru Pesme mladića ,,jezik reči i elektronski generisan zvuk uzdižu u spiritualni svet”, dakle, postaju oslobođeni spoljnih pravila, a samim tim i metafizički.

Na kraju, čini se da je odnos koji je Štokhauzen imao prema muzici od velikog značaja upravo za promatranje i praćenje putanje od umnog do duhovnog. Ostvarenje Pesma mladića koje se nalazi na samom početku kompozitorove delatnosti na polju elektronske muzike otvara brojne puteve za razumevanje ličnosti Štokhauzena koja je prožeta religijskim osećanjima. Stvaranje muzike za ovog kompozitora je samo po sebi religijski čin jer se kroz njega autor obraća Bogu i stvara u njegovu čast. S tim u vezi, smatram da je Pesma mladića tek jedno od dela iz Štokhauzenovog opusa u kome je moguće iščitati vrlo kompleksan odnos između religije i muzike, zatim između teksta i jezika što se umnogome, kada je posredi ovo delo, odražava na vezu između umnog i duhovnog.

piše: Dunja Savić

Leave a Reply

Your email address will not be published.