Ivana Todorović

U susret 13. Noći muzeja postavili smo nekoliko pitanja Ivani Todorović, glavnoj organizatorki ove manifestacije.

U maju nam predstoji 13. Noć muzeja, međutim, na sajtu piše da je manifestacija otpočela 2005. godine (što je bilo pre 11 godina). U čemu je stvar? Kada je Noć muzeja zvanično počela da se održava u Srbiji i zašto postoje dva datuma?

Prve godine Noć muzeja održana je dva puta, jednom u aprilu, a drugi put u septembru. Prvobitni plan jeste bio da se održava dva puta godišnje, ali nažalost, troškovi manifestacije su preveliki da bi to bilo moguće bez budžetske podrške. Inače, Noć muzeja je kao projekat nastala u septembru 2004. godine, pa taj datum možemo da obeležavamo kao pravi rođendan.

Šta je bio najveći izazov u organizovanju ovakve manifestacije ?

Objediniti sedamdeset događaja na sedamdeset lokacija u gradu u istom trenutku i učiniti da sve teče glatko. Noć muzeja traje osam sati i podrška je programu samih institucija kulture. Zatim, u poslednjih sedam godina, koliko sam izvršni organizator Noći muzeja, otvaramo sve više objekata i prezentujemo privatne kolekcije koji široj javnosti nisu dostupni na način na koji postaju dostupni u Noći muzeja, ili nisu dostupni uopšte (Doktorova kula, Anatomski muzej veterinarskog fakulteta, Insitut za sudsku medicinu, palata Srbija, Alfa banka…).

Kad se ovo uzme u obzir, izazov je publici svake godine ponuditi nešto novo, ali zahvaljujući  predanom radu koji za organizaciju jedne manifestacije traje skoro šest meseci i

timu koji je mali ali kompaktan, uspevamo u tome.

Kakva je uloga i kolika je odgovornost manifestacije poput Noći muzeja u državi u kojoj je većina muzeja zatvorena za javnost već godinama?

I uloga i odgovornost koja uz nju ide su zaista veliki. Noć muzeja je manifestacija u kojoj muzeji beleže najveću posećenost tokom godine, koja daleko prevazilazi posećenost muzeju koji samostalno organizuje izložbu, ma kako ona atraktivna bila.

U Srbiji je to dan koji se sa nestrpljenjem očekuje svake godine i najbolji programi se pripremaju upravo za tu priliku. Može se reći da je u ostatku Srbije Noć muzeja značajnija nego u Beogradu, s obzirom na to da se na beogradskoj kulturnoj sceni svakodnevno nešto dešava. Noć muzeja se održava u praktično svim gradovima u Srbiji koji imaju makar jedan muzej, čak smo imali situacije da se za učešće prijavi grad bez muzeja, koji ovaj događaj iskoristi za pokretanje inicijative za osnivanje gradskog muzeja. Ovo je dokaz da ljudi imaju potrebu za ovakvom vrstom kvalitetnog ispunjavanja slobodnog vremena.

Stalno se govori kako publika u Srbiji ne obilazi muzeje, pa ipak, tokom Noći muzeja skoro da nema lokacije na kojoj se ne čeka red pred ulazom. U čemu je stvar ?

Manifestacija Noć muzeja održava se jednom godišnje, i tad, u jednoj noći, možete ući u sve muzeje i videti atraktivne i ekskluzivne postavke s jednom ulaznicom, što uopšte nije zanemarljiva činjenica. Druga stvar – održava se krajem maja, kad se priroda razbuja, pa živnemo i mi sami. I to se u toj noći oseća u celom gradu. Volim da o Noći muzeja razmišljam kao o prolećnom dobrom duhu grada.

Veliki broj mladih ljudi učestvuje i posećuje Noć muzeja svake godine. Ipak, tokom godine, na primer, tokom školskih poseta muzejima, većina tinejdžera gleda u ekran telefona i hvata wi-fi. Kako deci i mladima približiti muzej?

Obrazovanjem. I to ne samo školskim, nego od najranijih dana. Čitanjem bajki, za početak. Što se tinejdžera tiče, oni su po prirodi specifična grupa i to treba razumeti. Ako ih pritiskamo, izazvaćemo njihov revolt. Umesto da ih prisiljavamo da dignu pogled s telefona, možemo da iskoristimo savremene tehnologije i ponudimo im mogućnost da na samoj izložbi priču prate putem svojih mobilnih uređaja. Na primer, da svoj telefon povežu sa izloženim delom, koje će im samo tim putem preneti neku zanimljivost o sebi, neku skrivenu, malo poznatu priču, tajnu.

U vezi sa prethodnim pitanjima – da li imate neki savet za muzeje i galerije, kako da „namame” publiku i tokom godine ?

Iskoračiti van zidova muzeja. Dobar primer je izložba o Mihajlu Pupinu u Istorijskom muzeju Srbije na Trgu Nikole Pašića u Beogradu, koja je klasičnu muzejsku postavku prezentovala pomoću „proširene realnosti”.

Ivana Todorović

Kakvu biste izložbu Vi voleli da posetite u nekoj budućoj Noći muzeja, u Srbiji?

Taktilnu izložbu najpoznatijih vajarskih dela, od Mirona, Skopasa, Fidije, preko Mikelanđela, do, na primer, Stijovića.

Kakve izložbe fale domaćoj publici?

Interaktivne izložbe prilagođene deci.

A kakvi muzeji ?

Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti.

Da li se slažete sa teorijama modernih heritologa i muzeologa da muzej mora stalno da se menja, u odnosu na publiku i vreme, ili će klasična postavka slika velikih majstora zauvek biti neprevaziđena ?

Muzeji svakako moraju da da prate vreme u kojem živimo, koje je suviše brzo da bi klasična, statična postavka zainteresovala publiku i zadovoljila njena očekivanja. S druge strane, smatram da bi dela velikih majstora trebalo da ostanu neukaljana modernim agresivnim marketnigom. Ona su sama po sebi dovoljna preporuka da posetite muzej.

Šta čini Luvr Luvrom – veliki broj fantastičnih dela, Mona Liza, mit ili reklama? Ili kombinacija svega po malo?

Sve pomalo. Kad pomislite na Luvr ne pomislite samo na muzej. Oko njega postoji aura istorije satkane od bogatstva, bahaćenja u luksuzu, parfema, perika, haljina s krinolinom, do revolucije, giljotine i Napoleona. Sve to, uz Mona Lizu, Luvr čini francuskim brendom.

Vaš savet za posetioce velikih muzeja – ići planirano na mesta gde su izložena najpoznatija dela, ili ići redom, polako, dokle god ne ostanemo bez snage?

Prvo se upoznati s muzejom. Informisati se o njegovim delovima, zbirkama i stalnim postavkama. Uživati u onome šta vas posebno zanima, ali obratiti pažnju i na dela koja vam iz bilo kog razloga nisu poznata ili naročito interesantna. Možda vam je u njima nešto promaklo, možda doživite nešto novo.

I za kraj, da li biste mogli našim čitaocima da preporučite knjigu, film, pesmu ili muzičara, i umetničko delo ili slikara?

Romane Nikole Moravčevića, filmove Paola Sorentina, pesme Vlade Divljana, slike Slavka Krunića…

piše: Jovana Nikolić

Leave a Reply

Your email address will not be published.