piše: Nevena Stajković
Dana 31. marta tekuće godine jedna lektorka ovog časopisa javila je meni, drugoj lektorki, da je preminuo Ivan Klajn. S obzirom na to da Rečnik jezičkih nedoumica otvaramo gotovo svakog dana, osetila sam da je najmanje što mogu da uradim u ovom trenutku da napišem nekoliko reči o njemu u znak zahvalnosti što nam je (a kad kažem „nam”, mislim na sve ljude koji govore srpskim jezikom) podario mnoštvo knjiga, tačnije rečnika, od kojih su najznačajniji pomenuti Rečnik jezičkih nedoumica, koji je do sada doživeo trinaest izdanja, kao i Ispeci pa reci, B(r)ušenje jezika, Normativna gramatika srpskog jezika, Veliki rečnik stranih reči i izraza i Italijansko-srpski rečnik, za koji je dobio nagradu italijanske vlade.
Klajnovi su Jevreji iz Poljske. Ivanov otac, čuveni Hugo Klajn, bio je pozorišni reditelj i jedan od prvih psihoanalitičara u Srbiji, jer je, studirajući u Beču, slušao predavanja Sigmunda Frojda. Za vreme Drugog svetskog rata krio se u Beogradu pod imenom Uroš Klajić da ga Nemci ne bi uhvatili. Sina jedinca, Ivana, dobio je 31. januara 1937. godine u Beogradu. Ivan Klajn završio je studije italijanskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu i tu je i ostao, predajući italijanski jezik i uporednu gramatiku romanskih jezika. Još od sedamdesetih godina 20. veka piše za Borbu, Ilustrovanu Politiku, Politiku i do poslednjeg svog dana za NIN, a teme su uvek vezane za jezičke nedoumice.
Ivan Klajn kaže za sebe da je u Politikin kulturni dodatak uneo moderniji, naučni duh i ističe kako je Miodrag Lalević, profesor koji je ranije vodio tu rubriku, konzervativan i puristički nastrojen, insistirao, na primer, da se mora reći „pored telefona je…”, što se dugo kao pravilo zadržalo među ljudima. Međutim, Klajn dodaje da je sasvim u redu reći „na telefonu”, kao što se kaže „na televiziji”, „na moru”, „na sastanku” zato što predlog „na” nema samo svoje osnovno, prostorno značenje. Dao je svoj doprinos i Politikinom Zabavniku utoliko što je pisao o raznim jezičkim temama, prevodio francuske stripove Asteriks, Iznogud, Tintin, Talični Tom, vodio rubriku Zanimljiva imena, a često je, u rubrici Enigmatika, pisao palindrome (reči i rečenice koje se isto čitaju i sleva na desno i obratno), kao što su: „Imaju Arapi i para u jami”, „Evo, politika kiti lopove” ili, možda najzanimljivija, „A tu, pod moranje, makar i polagano, ona galopira kamenjarom do puta”. Takođe, pored palindroma, istoj rubrici je podario i pangrame (rečenice koje sadrže sva slova azbuke): „Dočepaće njega jaka šefica, vođena ljutom srdžbom zlih žena” ili „Đače, uštedu plaćaj žaljenjem zbog džinovskih cifara”, kao i rečenice sa izmišljenim štamparskim greškama.
Tema o kojoj je često govorio, a koja me posebno zanima, jeste rodna ravnopravnost u jeziku. U poslednje vreme mnogo se raspravljalo o tome da li je upotreba ženskog roda kod imenica koje kazuju zanimanje „silovanje jezika”, „feministički lobi” ili „prirodna stvar”. Evo šta je naš veliki filolog u jednom intervjuu rekao na tu temu:
„Nije to neka svesna diskriminacija, pogotovu ne prema ženskom rodu ili prema feminizmu. U pitanju je instinktivni otpor prema kovanicama, izvedenim rečima koje nisu uobičajene, koje „čudno zvuče”. Da smo imali ono što decenijama nemamo – dobre udžbenike i rečnike savremenog jezika, jaku lektorsku službu u medijima, nastavu jezika u srednjoj školi – još bi se davno raspravilo kako glase ženski oblici pojedinih imenica, ljudi bi se navikli na njih i ne bi bilo problema. […] Rodna neravnopravnost u jeziku ne potiče otuda što su neki „muški šovinisti” odlučili da ženama uskrate njihova prava, nego otuda što je gramatički sistem, a dobrim delom i leksički, oblikovan u vreme kad u društvu nikakve ravnopravnosti nije bilo. Kao i sve složene strukture, ti sistemi se sporo i teško menjaju.”
Ivan Klajn bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti od 30. novembra 2003. godine na polju lingvistike, preciznije, opšte i normativne lingvistike i italijanistike. I zar nije posve zadivljujuće što se jedan Poljak po poreklu, profesor italijanskog jezika, gotovo celoga života i na toliko nivoa bavio pravopisom i gramatikom srpskog jezika? Takođe, zalagao se da u naš jezik ne ulaze strane reči i izrazi bez preke potrebe, te sam pročitala i podatak, ali uzmite ga s rezervom, da je kao profesor, Ivan Klajn obarao studente na pismenim ispitima ukoliko su koristili strane reči onda kada je postojala sasvim odgovarajuća srpska reč za to što žele da kažu. Zato, ako ikada bude govorili ili pisali o Ivanu Klajnu, ne bi bilo pametno da istaknete da je bio elokventan i inteligentan, već rečit i uman.
I na kraju, kako da završimo mali omaž velikom filologu ako ne jezičkom igrom nakon još jednog prelistavanja Rečnika jezičkih nedoumica?
Ako vam počne curiti (a ne cureti) slavina u garsonjeri (ili garsonijeri, kako vam drago), to je možda maslo nekog delinkventa (a ne delikventa) ili katolikinje (ne katolkinje) koji su je odvrnuli kleštima (ne klještima) dok je kazaljka (ne skazaljka) otkucavala podne, baš u trenutku kad su konkistadori (ne konkvistadori) pravili maršrutu (ne maršutu) po Sri Lanci (ne Šri Lanci) i sa nekim Srilanćanima se dogovarali o daljim osvajanjima (nisu dogovarili osvajanja).
maj, 2021.
