piše: Dorijan Dobrić
Koju obavezu pojedinac ima prema vlastitim integrisanim idejama? Da li je zaista moguće znati razliku između onoga što smo naučili i onoga što smo imali u duhu od samog početka? Da li je razgraničavanje dobra od zla upisano u ljudskoj svesti ili čovek mora da iskusi i jedno i drugo da bi razumeo razliku? Da li je razlika između sna i jave evidentna u toj meri da je praktično nemoguće ne razlikovati jedno do drugog? Da li čovek ima intuitivno saznanje?
Čarls Sanders Pers (Charles Sanders Peirce) bio je američki filozof i naučnik koji je živeo i filozofirao u drugoj polovini 19. veka i bio je osnivač pragmatizma. Sa istorijske tačke gledišta, ovaj filozofski pravac je važan, budući da je to prva originalna filozofska misao nastala na tlu Sjedinjenih Američkih Država i tom pravcu pripadaju mnogi istaknuti američki filozofi: Vilijam Džejms (William James), Džon Djui (John Dewey) i Vilard Van Orman Kvajn (Willard Van Orman Quine). Pers je 1868. godine u svom članku Pitanja o izvesnim sposobnostima koje se pripisuju čoveku jasno naveo da intuicija nije moguća, ispitujući intuitivno saznanje preko sedam različitih pitanja iz kojih izvlači sedam različitih teza, te iz poslednje izvodi direktan zaključak da intuicija nije moguća. Radikalni stavovi, kao što je ovaj, u filozofiji su retki, te ih to dodatno čini zanimljivim za ispitivanje. Najbolji metod za prezentovanje Persovog stava jeste putem eksperimenta koji možete izvršiti sami u udobnosti svoje fotelje ili kancelarijske stolice iz koje čitate ovaj esej. Eksperiment je direktno preuzet iz već pomenutog Persovog članka i postavka je sledeća:
Uzmite beli list papira i dva novčića, iste ili slične veličine. Papir okrenite horizontalno, tako da kraće ivice budu sa leve i desne strane. Jedan novčić položite bliže levoj strani, a drugi bliže desnoj, tako da budu u ravni. Neka Vaše lice bude prirodno udaljeno od papira na kojem su položeni novčići – isto ono odstojanje koje koristite za čitanje. Potom, stavite svoju levu ruku na levo oko i desnim okom gledajte direktno u levi novčić. Dalje, desnom rukom pomerajte desni novčić. Biće potrebno nekoliko trenutaka da pronađete čarobno mesto – pomeranjem desnog novčića prema levom, desni novčić će u jednom trenutku sasvim nestati!
Anatomija ovo mesto u oku zove „slepa mrlja” i ona se nalazi u mrežnjači, u samoj sredini, te medicina jasno potvrđuje njeno postojanje. Šta je ovim Pers želeo da ilustruje? „Otuda sledi da prostor koji mi neposredno vidimo (kada je jedno oko zatvoreno) nije, kao što smo zamišljali, kontinuiran oval, već predstavlja prsten čije ispunjavanje mora da bude deo intelekta. Kakav bi bolji primer mogao da se poželi da se pokaže nemogućnost da samo čistom kontemplacijom razlikujemo intelektualne rezultate od intuitivnih data?” (Pers, 1868)
Naša svest vešto kompenzuje telesni fenomen slepe mrlje, jer, kada novčič nestane, ne pojavi se crna rupa ili puko slepilo na tom mestu, već se ipak nešto vidi. Mi ne možemo nikako da znamo šta se na datom mestu nalazi dokle god ne promenimo položaj ili sklonimo pogled sa levog novčića. Naša promišljanja o datom fenomenu u tom slučaju ne pomažu, jedino je moguće razrešiti dilemu promenom perspektive, novim iskustvom.
Pers obara pojam intuicije tako što prvo postavi njenu definiciju: intuicija je saznanje koje nije determinisano nikakvim drugim saznanjem o istom objektu. Ovakva postavka je presudna, budući da će različiti ljudi imati različito mišljenje povodom toga šta intuicija jeste – da ironija bude veća, različiti ljudi će imati različite intuicije povodom toga šta je intuicija. Međutim, svi su izgledi da je Pers bio na dobrom tragu kada je rekao da „nema nikakvog dokaza o tome da mi imamo tu sposobnost (intuicije), izuzev što nam se čini da osećamo da je imamo” (Pers, 1868).
Da li je sposobnost intuicije zaista drugačija od nekog osećaja koji imamo kada želimo da predvidimo neku situaciju, anticipiramo promenu; onemogućeni da verbalizujemo zašto nešto predosećamo, da li je moguće da se radi samo o osećaju u stomaku? Ako je intuicija neka vrsta osećaja, onda ne bi imalo smisla govoriti o intuitivnom saznanju. Kako je saznanje deo intelekta, ne bi bilo moguće zasnivati bilo kakva saznanja na osećajima. Sa druge strane, taj osećaj bi mogao biti rezultat već nataloženog životnog iskustva koji potom primenjujemo na nove situacije. Imajući tu mogućnost u vidu, sada postaje jasnije šta je Pers mislio kada je definisao intuiciju. Ne postoji saznanje koje nije determinisano nekim drugim saznanjem, budući da svaka naša anticipacija ili pretpostavka počiva na nekom već postojećem saznanju; znanja o objektima su beskonačan tok unutar kojeg se naš intelekt samo nenadano pojavi. Tražiti početak saznanja u bilo kom smislu je izlišno – „kognicija nije skup mehanički povezanih koraka, već nastaje kao rezultat kontinuiranog procesa” (Šuk, Margolis 2006).
Pers navodi da je nemoguće intuicijom spoznati rudimentarne aspekte naše kognicije. On pominje Džordža Berklija (George Berkeley) i njegovu knjigu o vidu u kojoj je jasno pokazano da se treća dimenzija prostora saznaje zaključivanjem, a ne prostom intuicijom. Čovek nije rođen sa jasnom i inherentnom predstavom o trećoj dimenziji prostora – ona se uči i saznaje iskustvom. Kada bismo ušli u muzej i videli sivu kamenu skulpturu koja stoji ispred takođe sivog kamenog zida, mi ne bismo mogli da pouzdano znamo da li je pred nama mural ili skulptura, sve dok se ne bismo dovoljno približili i čulima uverili da je ispred nas objekat koji je fizički odvojen od zida. Prostim promišljanjem na velikoj udaljenosti ne bismo mogli da odgovorimo na to pitanje, a još manje intuicijom. Naše znanje o objektu mora biti determinisano nekim drugim saznanjem koje isto tako dolazi spolja. Po Persovom shvatanju, znanje o svakoj pojedinačnoj činjenici mora biti determinisano nekom drugom činjenicom.
Savsim je izvesno da nije nužno prihvatiti ovaj Persov stav. Međutim, zaključak koji bi se mogao izvesti iz Persove kritike intiucije jeste to da naša svakodnevna upotreba određenih ideja zahteva preispitivanje – to što se neki pojam koristi i njegovo značenje podrazumeva, ne znači da je upotreba u potpunosti opravdana. Moguće je da ono što se smatra samoevidentnim ipak iziskuje dodatni pretres. Preispitajte svoje intuicije.
jun, 2025.
