ilustracija: Jelena Svilkić

Roman Sati Majkla Kaningema objavljen je 1998, a već naredne godine ovenčan je Pulicerovom nagradom. U Srbiji je izdavačka kuća Arhipelag objavila Sate 2018. godine u prevodu Zorana Paunovića. Roman prati dan u životu tri protagonistkinje: Virdžinije Vulf, Klarise Von i Lore Braun. Težišta ovog dela čitaocima nisu strana, već ih oni doživljavaju kao prisna, jer smo svi zasigurno iskusili nešto slično: opterećenost protokom vremena, nemir u trenucima neutažive čežnje za nečim većim od nas i sate koji nam u takvim periodima predstoje, a nalikuju građevinama vremena koje se prostiru pred nama i deluju nam nepremostivo. Točak vremena se okreće neizdrživo sporim tempom, tek što smo preživeli jedan sat, a već nam sleduje naredni talas nespokoja. U romanu se takođe preispituju i smrtnost i prolaznost ovozemaljskog života i način na koji se ljudski rod bori sa tim pitanjima. Protagonistkinje se iznova i iznova trude da pronađu značenje u životima koje vode, neku iskru koja bi svakodnevici ulila značajniji sjaj. Navedeni poduhvat zajednički je svim ljudima i ujedno je jedan od najzahtevnijih i najtežih za ostvarivanje. Stoga, u trenucima u kojima deluje nemoguće nastaviti dalje, mnogi razmatraju mogućnost da oduzmu vlastiti život kao vid eskapizma od problema sa kojima se suočavaju.

"The Hours", izvor: IMDB

Svaki dan je borba između ustaljenog i novog. Ustajemo, i trajemo. Oblačimo se, spremamo obroke, i trajemo. Svakim danom ponavljamo te uobičajene radnje, a u isti mah težimo ka tome da novi dan bude uzbudljiviji, drugačiji i ispunjen sa više smisla od prethodnog. Virdžinija Vulf bori se sa demonima bolesti od koje pati. Klarisa Von razmatra leto koje je kao osamnaestogodišnjakinja provela sa Ričardom i bori se sa sadašnjošću u kojoj se često oseća beznačajno, bledo i sitno. Klarisa u Satima ne oduzima sebi život, već to čini Ričard na dan kada je trebalo da mu se dodeli Karutersova književna nagrada tako što iskače kroz prozor zgrade u kojoj stanuje. U tom trenutku se pojačava Klarisin strah da su njeni najbolji dani prošli. U isti mah, a ipak godinama ranije, Lora Braun je zatočena unutar stega uloge domaćice koja joj je nametnuta patrijarhalnim duhom vremena u kome živi, te u kratkim epizodama kontemplira samoubistvo, ali to ipak ne čini.

Nije to neuspeh, kaže ona sebi. Nije neuspeh nalaziti se u ovim sobama, u ovoj koži, podsecati peteljke cvetova. Nije neuspeh, ali traži od čoveka nešto više, traži taj napor; samo da se bude prisutan i zahvalan; da se bude srećan (grozna reč).

Uz to, Kaningem preispituje način na koji tri različite žene, koje žive u različitim vremenskim etapama, pokušavaju da se prilagode ulogama koje im društvo pripisuje i da unutar tih okvira izgrade vlastiti identitet. Sve tri žene napuštaju svoje postelje, oblače se i provode jedan sasvim običan dan, ali se način na koji pokušavaju da svet percipiraju kao ispunjen značenjem direktno suprotstavlja stegama sumorne svakodnevice, koja kao da uporno teži da propiše pasivnost kao jedini mogući ugao pogleda na život. Dok se Klarisa šeta ulicama na putu do cvećare, ona pronalazi niz sitnih otkrića koja sa sobom nose istinsko, duboko iskustvo. Laura pokušava da od pripreme torte za rođendan supruga načini umetničko delo, dok velika Virdžinija Vulf ne uspeva da izmakne vlastitom tananom spisateljskom senzibilitetu i oštrom oku uz koje svet oko sebe sagledava do najelementarnijih niti, i u svakoj sitnici, reči i pokretu pronalazi dublje značenje.

"The Hours", izvor: IMDB

Sve tri protagonistkinje krasi osećajnost za intimnost sitnih, svakodnevnih trenutaka, koja ih nerazdvojno vezuje za život. U isti mah, njihovi senzibiliteti nagone ih da bol i nesigurnost osete još snažnije i ugrade ih u srž vlastitog bića. Tri narativna toka teku paralelno i na prvi pogled najsnažnija spona između njih locira se u prisutnosti Virdžinije Vulf, delom kao lika, a delom u vidu njenih romana koje druge protagonistkinje čitaju ili ih poistovećuju sa likovima iz njih (Lora čita Gospođu Dalovej, a Ričard Klarisu zove „gospođa Dalovej”). Međutim, možda bi se snaga ovog dela mogla najpre zapaziti u lepezi emocija koje oslikava, kao i u senzibilitetu glavnih likova, koji nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.

"The Hours", izvor: IMDB

„Da, razmišlja Klarisa, vreme je da se okonča ovaj dan. Priređujemo zabave; napuštamo svoje porodice da bismo sami živeli u Kanadi; mučimo se da pišemo knjige koje neće promeniti svet, uprkos našem daru i velikom trudu, uprkos našim neobuzdanim nadanjima. Živimo svoje živote, činimo ono što činimo, a onda zaspimo – sve je to baš tako jednostavno i obično. Poneko skoči kroz prozor ili se utopi ili proguta pilule; više njih umre nesrećnim slučajem; a najveći broj nas, većinu, polagano proguta neka bolest, ili, ako nas posluži sreća, samo vreme. Samo nam ovo ostaje za utehu: tu i tamo poneki sat kada nam se čini da se naši životi, protivno svim izgledima i očekivanjima, uz prasak otvaraju i daruju nam sve o čemu smo ikada maštali; premda svi izuzev dece (a možda čak i ona) znaju da će za takvim satima neminovno uslediti drugi, daleko mračniji i teži. No ipak, eto, volimo grad, volimo jutro; nadamo se, iznad svega, nečemu vrednom.”

piše: Sanja Gligorić

Leave a Reply

Your email address will not be published.