Sigurno tamo negde na polici čuvate vašu omiljenu knjigu iz detinjstva. Možda se ne sećate imena svih likova, pa čak ni o čemu se tačno radi, ali ono što vam je zauvek ostalo urezano u pamćenje su njene ilustracije koje biste prepoznali i dan danas. Da, to su te slike koje govore više od hiljadu reči, posebno onda kada učimo da ih kažemo po prvi put. Kada su u pitanju ilustracije knjiga, prvenstveno literature za decu, nismo imali tu sreću da nam se veliki ilustratorski poduhvati iz 19. veka realizuju ili sačuvaju (postoje izuzeci u periodičnoj štampi), ali 20. vek i domaća književnost za decu (a hvala nebesima i ovaj 21. iako ilustracija sada pripada, u najvećoj meri, digitalnom svetu) baštine jednu značajnu kolekciju dela srpskih ilustratora. U sledećim redovima su samo neka od velikih imena koja su stvarala kada smo bili deca, a neka od njih još uvek stvaraju i danas za našu decu. Hvala im na tome!

Đorđe Milanović, Poštovana deco (Dušan Radović), 1954.

Đorđe Milanović, Poštovana deco (Dušan Radović), foto: reprodukcija iz knjige Dušan Radović, Poštovana deco, Dečja knjiga, 1954.

Čuveni Radovićev strašan lav, narogušen i ljut sav izgledao je ovako na ilustraciji Đorđa Milanovića. U stilu dečijeg crteža, verovatno kako bi čitaocima mališanima bio što bliži, ali i verodostojniji onom Braninom (da deluje tako da može da se obriše gumom), ovaj Milanovićev lav je bio prvi u nizu svih strašnih lavova. U celoj ovoj zbirci pesama umetnik je koristio svega tri boje: crvenu, plavu i crnu, ali su one na beloj pozadini ili sa belim detaljima, dovoljno odavale utisak raznolikosti i razigranosti ilustracija.

Bosiljka Kićevac, Bio jednom (Devojka cara nadmudrila), 1972.

Bosiljka Kićevac, Bio jednom (Devojka cara nadmudrila), foto: Pinterest

Bosiljka Kićevac ilustrovala je blizu sto devedest knjiga, a i sama se bavila pisanjem. Pre nego što se opredelila za ilustraciju, bavila se grafikom, uglavnom linorezom, na kojima su dominirali beogradski i primorski prizori. Nagradu Neven za najbolju ilustraciju dobila je 1973. godine za knjigu Bio jednom a jedna od njih je i priča Devojka cara nadmudrila (toliko da je po svoj prilici ostao potpuno zatečen).

Vladana Likar-Smiljanić, Riznica pesama za decu (Jovan Jovanović Zmaj, izbor: Mira Alečković), 1974.

Vladana Likar-Smiljanić, Riznica pesama za decu, foto: reprodukcija iz knjige: Jovan Jovanović Zmaj, Riznica pesama za decu (izbor: Mira Alečković), Beograd: Vuk Karadžić, 1988.

Ovo je nekad bila obavezna knjiga u svakoj kućnoj biblioteci. Neverovatno uspešan prijem kod dece uticao je na to da se danas naprave nova izdanja sa istim, ali i neka sa drugim ilustracijama. Ilustracije Vladane Likar-Smiljanić u ovoj knjizi plene svojom prijatnošću i toplinom i gotovo da nema deteta koje je raslo tokom sedamdesetih, osamdesetih pa i devedesetih godina 20. veka da ne zamišlja malu Jucu, malog konjanika ili Cigu i njegovog konja baš onako kako ih je zamislila i umetnica. Zanimljivo je to što je Vladana sve do penzije bila profesorka na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a kad je u pitanju crtanje samouka je i ima pomoć rođene sestre. Vladana je ilustrovala mnoštvo dečijih knjiga, Politikin zabavnik, a Cica iz rubrike Cicin kutak/Obucite Cicu bila je njena kreacija.

Dušan Petričić, Još nam samo ale fale (Ljubivoje Ršumović), 1974.

Dušan Petričić, Još nam samo ale fale, foto: reprodukcija iz knjige: Ljubivoje Ršumović, Još nam samo ale fale, Beograd: Rad, 1990.

U svom prepoznatljivom vizuelnom stilu, Dušan Petričić je sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka, ilustracijama u knjigama i listovima domaćih pisaca, animirao generacije dece. Ta kultna dela doživela su veliki broj izdanja, te je Petričić postao poznat i kasnijim generacijama, a i odrasli ga poznaju ne samo kao ilustratora, već i grafičara i karikaturistu. Uz njegovo cenjeno ime i prezime uvek se mogu čuti i imena poput Duško Radović, Ljubivoje Ršumović, Dragan Lukić, Timoti Džon Bajford i naravno Poletarac. Ovo „aždajče” iz Ršumovićeve knjige Još nam samo ale fale za koju je Petričić dobio nagradu Neven, jedna je u nizu njegovih ilustracija, koje su, iako namenjene deci, odisale smelim i iskrenim, ali ipak primerenim smislom za humor, te su oduvek bile zanimljive i deci i odraslima.

Mihailo Pisanjuk, Bukvar(Grupa autora), 1989.

Mihailo Pisanjuk, Bukvar, foto: Pinterest

Jedan od autora Bukvara koje još pamte mnoge generacije, uglavnom po frizurama njegovih junaka, izuzetno neobičnim ptičicama i Fifiju, bio je i Mihailo Pisanjuk. Jednostavni, ali karakteristični crteži omogućavali su da se odmah dovedu u vezu sa određenim slovom ili pojmom.

Dobrosav Bob Živković, Škola (Jasminka Petrović), 1999/2000.

Dobrosav Bob Živković, Škola, foto: http://bobzivkovic.com/en/flagallery/books/childly/

Svima dobro poznate ilustracije Boba Živkovića karakteristične su po njegovim humorističkim likovima i specifičnom karikaturalnom stilu. Ilustracije u knjigama i posteri uz koje su deca devedesetih odrastala, ostala su urezana i današnju svakodnevnicu, s obzirom na to da je ovaj umetnik i dalje veoma aktivan. Ilustracije u Školi su apsolutno odgovorile na opise tipova učenika i profesora da su postale njihove identitetske slike.

Ivica Stevanović, Srpska mitologija: Prognana bića (Milenko Bodirogić), 2010.

Ivica Stevanović, Behance, foto: https://www.behance.net/gallery/766340/Serbian-Expelled-Demons

Nova generacija umetnika ilustratora donosi uglavnom epske motive koji su i ranije rado bili predstavljani u srpskoj ilustraciji, ali ovoga puta oni su više stripski, trodimenzionalniji, izražajnog kolorita i praktično posmatraču deluju kao animacija. Suptilna mešavina prijatnog i jezivog u njhovim motivima je ono što ove ilustracije čini tako privlačnim. Među ovim ilustratorima je i Ivica Stevanović koji je zajedno sa grupom autora ilustrovao i serijal Srpska mitologija za čiju je naslovnicu za knjigu Prognana bića izabran upravo Stevanovićev rad.

Vanja Todorić, Srpska mitologija: Buntovnici (Milenko Bodirogić), 2011.

Vanja Todorić, Art Station, foto: https://www.artstation.com/artwork/9ewwv

Poslednja knjiga u trilogiji Srpska mitologija (Vile i zmajevi, Prognana bića, Buntovnici) kao i prethodne dve, donosi ilustracije rađene različitim tehnikama od strane pet autora (Miloš Vujаnović, Ivicа Stevаnović, Duško Bjeljаc, Drаgаn Bibin i Vаnjа Todorić). Ovo je jedna od Todorićevih ilustracija pod nazivom Lela i lisica.

Petar Meseldžija, Zlatna jabuka i devet paunica, 2012.

Petar Meseldžija, Zlatna jabuka i devet paunica, foto: Petar MeseldzijaArt

Opus jednog od najpoznatijih ilustratora, ne samo na ovim prostorima već i u svetu, Petra Meseldžije, odlikuje se epskom fantastikom, srpskom narodnom poezijom, mitologijom i bajkama, ali i mitologijama drugih naroda. Izvedene uglavnom u ulju, ponekad uz digitalnu obradu, njegove ilustracije predstavljaju jednu fantastičnu umetnost, stilski i tehnički usavršenu između ostalog po uzoru na naše najveće slikare idealizovanog realizma Uroša Predića i Pavla Jovanovića.

Dušan Pavlić, Ježeva kućica (Branko Ćopić), 2017

Dušan Pavlić, Ježeva kućica, foto: https://www.behance.net/gallery/46180303/Jezurka-Jezic

Poznatu Ćopićevu knjigu za decu po drugi put ilustrovao je Dušan Pavlić, ovoga puta sjajnim toplim ilustracijama punim detalja. Brojne maštovite i vesele scene toliko su živopisne da predstavljaju pravi crtani za decu. Pavlić je ilustrovao veliki broj knjiga za decu, a dobitnik je nagrade Neven za ilustraciju knjige Stilske igre.

piše: Ana Samardžić

2 thoughts on “Ilustracije uz koje odrastamo”

Leave a Reply

Your email address will not be published.