„Kućica za lutke Petronele Ortman”, Jakob Apel, foto: Wikipedia

Kuća Petronele Ortman bila je san svake bogate žene holandskog društva 17. veka. Devet soba predstavljale su mali raj opremljen po poslednjoj modi i sa mnogo novca. Najbolji slikari holandskog zlatnog perioda uradili su murale i tapiserije, nameštaj je bio tapaciran i presvučen svilom, tavanice u reljefu, escajg u zlatu, podovi u mermeru a porcelanski set za čaj bio je naručen direktno iz Kine. Kuća Petronele Ortman, dame iz holandskog visokog društva, bila je san svake žene, slika savršeno opremljenog doma, uzrok zavisiti, divljenja i tračeva među holandskim ženama. Kuća Petronele Ortman bila je toliko lepa i skladna da ju je 1710. godine slikar Jakob Apel ovekovečio na platnu. Kuća Petronele Ortman bila je skuplja od bilo čega što je njen muž, trgovac svilom, posedovao. Kuća Petronele Ortman bila je veličine kredenca, ili komode, i u njoj su živele male porcelanske lutke. Jer, to nije bila prava kuća, vec elitna igračka – kućica za lutke velike devojčice koja je živela u Amsterdamu u 17. veku.

Kućica za lutke Petronele Ortman bila je i inspiracija za roman Tajna devet soba, Džesi Berton, objavljen 2014. godine.

Petronela Ortman bila je bogata udovica u periodu kada je upoznala svog budućeg muža, Johanesa Branta, trgovca svilom, sa kojim će živeti u jednoj od najstarijih i najbolje lociranih ulica u Amsterdamu – Ulici blitve. Poput drugih bogatih žena u Amsterdamu, i ona je posedovala kućicu za lutke koju je opremala i dekorisala u periodu između 1686. i 1710. godine. Tačna lokacija kuće Ortmanovih u Ulici blitve nije poznata, ali se veruje da je Petronelina kućica za lutke predstavljala repliku kuće u kojoj su živeli, opremljena, doduše, stvarima po njenom ličnom ukusu.

Kućice poput ove predstavljale su statusni simbol bogatih žena tog perioda. Gostima su se obavezno pokazivale deo po deo, tako da je predstavljanje moglo potrajati i tokom cele večeri, a cilj je bio pokazati svoju moć i bogatstvo. U periodu kada su domaćini prikazivali kućicu svojim gostima fontana i česme su zaista ispuštale vodu, [to je danas onemogućeno jer je originalna pumpa za vodu vremenom izgubljena. Kućice poput ove bile su isključivo ženska razonoda i njihovo privatno vlasništvo koje se nasleđivalo po ženskoj liniji. Bile su pandani muškim studiolima, ili kabinetima čuda koji su prikazivali kolekcije muških interesovanja i znanja spoljašnjeg sveta. Kućice za lutke činile su isto to u ženskoj sferi – privatnom prostoru kuće i domaćinstva.  Ako vam se i učini da je jedan kabinet čuda, koji je u to vreme mogao sadržati čak i rog jednoroga, iziskivao više novca, varate se. U kućicu Petronele Ortman uloženo je više novca nego u dekoraciju kuće u kojoj su bogate holandske porodice tog perioda zaista živele. Kada je nasledila ovu kućicu, Petronelina ćerka Hendrina je izračunala da je sa novcem koji je potrošila na nju (tadašnjih 30 000 guldena) njena majka mogla da kupi pravu kuću u nekoj od najboljih Amsterdamskih ulica, sa izlaskom na kanal.

„Kućica za lutke Petronele Ortman”, Jakob Apel, foto: Wikipedia

Postoje i priče da je ruski car Petar Veliki planirao da kupi jednu ovakvu kućicu za lutke. Smatra se da je Ortmanova bila zadužena da posredstvom Kristofera van Branta, u čijoj je kući car odseo nekoliko dana, napravi sličnu kućicu, ali ne postoje podaci da je to i učinjeno.

Kućicu Petronele Ortman je početkom 19. veka otkupila država a krajem veka Rajksmuzeum, gde se i danas nalazi. Današnje stanje kućice je uglavnom nepromenjeno, iako fali figurica deteta u dečijoj sobi. Nedostaje i odeća za lutku, koja se može videti na fotografiji iz polovine 20. veka. Ipak, kućica je očuvana u izuzetno dobrom stanju i može se videti u stalnoj postavci muzeja.

piše : MoonQueen

Leave a Reply

Your email address will not be published.