foto: Wikimedia Commons

piše: Ana Samardžić

Rubrika Detalj za kraj svaki put donosi neko drugo umetničko delo, tako da se ime autora i naziv dela ne pominju nigde u tekstu. Ideja je da na osnovu jednog detalja kompozicije sami saznate o kom delu i umetniku je reč i da svoje odgovore podelite sa nama u komentarima na tekst na sajtu ili društvenim mrežama, a u svakom sledećem broju, biće otkriveno rešenje prethodnog zadatka.

Napomena: U cilju da vaša potraga bude zanimljivija, u tekstovima će se reč umetnik odnositi i na umetnice i na umetnike, a biće reči o stranim i domaćim autorima iz svih umetničkih epoha, kao i savremene umetnosti. Period nastanka umetničkog dela biće naznačen, a kao pomoć, savet je da što više obratite pažnju na detalje koji se nalaze i oko uveličanog predstavljenog motiva.

Važno: Autori i izvori fotografija korišćenih u tekstovima biće objavljeni u svakom narednom broju kako čitaoci ne bi odmah otkrili o čemu je reč.

Povremeni, kojekude romantik u meni izabrao je ovu sliku, a nepopravljivi cinik u meni odlučio je da tekstu da baš ovaj naziv u cilju vaše, što je moguće više otežane, ali i što zanimljivije potrage za istom. U skladu sa tim, reći ću i da, ukoliko nekad budete hteli da vidite ovu sliku uživo, možete je potražiti u Irskoj, ali, kad smo već kod komplikacija, treba da znate da je izložena svega tri sata nedeljno, pa mudro planirajte posetu. Kako i zašto? Najpre treba reći nešto o njenom autoru da bi stvari bile jasnije.

Umetnik koji je stvarao najpre pod uticajem nazarenske, a potom i prerafaelitske umetnosti, naslikao je ovo remek-delo u zenitu svog stvaralaštva 1864. godine, u svojoj omiljenoj tehnici kojom je radio čak i kompozicije velikih dimenzija — vodenim bojama. Upravo zbog toga je umalo ostao nepoznat u istoriji umetnosti, kako je ovo, dugoročno posmatrano, vrlo osetljiva tehnika jer vodene boje na papiru imaju tendenciju da pod jakom svetlošću s vremenom izblede, pa čak i potpuno nestanu. Iz istog razloga, sačuvan je samo nevelik broj umetnikovih dela, a ovo se čuva pod posebnim pomenutim muzeološkim uslovima koji se strogo poštuju.

Šta je predstavljeno na slici? Na ovom detalju vidite jednu mušku figuru, viteza, ali ne i ženu čiju ruku on ljubi i pridržava. U pitanju je ljubavni par. Tačnije, dvoje ljudi iz jedne tragične  srednjovekovne danske balade koje je ovaj umetnik predstavio u trenutku njihovog poslednjeg susreta. Ona je princeza, on njen lični čuvar/telohranitelj (sad je jasniji naziv teksta), a njihova ljubav zabranjena od strane njenog oca, kralja. Prema jednoj verziji legende, kralj je poslao sedmoricu sinova da ubiju nepodobnog izabranika princezinog srca, koji je ipak uspeo da usmrti i njenog oca i šestoricu braće, a u ovom trenutku predstavljen je pred konačnu bitku sa sedmim bratom, do koje nije ni došlo, jer je vitez — prethodno izranjavan i izmoren — izdahnuo. Pre kobnog trenutka, princeza je pokušala da ga zaustavi i spasi najmlađeg brata, te je prikazana kako očajna i preplašena okreće glavu od svog voljenog. Prema baladi, nakon njegove smrti i ona umire od tuge. Slika zapravo nosi naziv po njihovim imenima i/ili mestu radnje.

No, ako cinizam sa početka (upotrebljen i zbog toga da se ne bi skrenulo u potpunu patetiku) sklonimo sa strane, videćemo da veština umetnika da prikaže tako snažnu i duboku emociju između dvoje ljudi koji se susreću poslednji put, a da pritom gotovo ni ne prikaže njihova lica, impresionira posmatrača. Umetnikov odabir jarkih, kontrastnih boja daje punoću i bogati kolorit slici, zbog čega deluje kao da je reč o ulju na platnu, a ne o vodenim bojama, dok se njegov osećaj za detalj najbolje može videti na njihovoj odeći. Bez previše reči i drame, tiho i dostojanstveno, jednim skromnim oproštajnim gestom i govorom tela u stilu manje je više, ovo dvoje, iako sami, čine da i onaj ko posmatra sliku ima osećaj da prisustvuje ovom intimnom i bolnom trenutku. Umetnik je ilustrovao tragičnu baladu u prevodu svog prijatelja Vajtlija Stouksa, koja je ipak poznatija u prepevu Vilijama Morisa, a poslednja strofa u slobodnom prevodu autorke ovog teksta glasi:

U času bejahu izrečeni njena bol i jad,

Niko ne zna za moju tugu sem Boga,

U ruke kraljice pade mrtva tad,

Nikad niko drugi neće znati žala moga.

Da li znate o kom umetniku i o kojoj slici je reč?

REŠENJE IZ PRETHODNOG BROJA:

Viljem van Haht, Galerija Kornelisa van der Gesta, 1628, Rubensova kuća (Rubenshuis), Antverpen

Viljem van Haht, Galerija Kornelisa van der Gesta, 1628, Rubensova kuća (Rubenshuis), Antverpen, foto: Wikimedia Commons

mart 2021.

Leave a Reply

Your email address will not be published.