Intervju vodila: Nevena Stajković
Ovog jula mladi pesnik Đorđe Simić uspeo je da nakratko odoli moru i suncu i pronađe vremena da sa nama porazgovara o svom stvaralaštvu. Ovog puta imaćete priliku da pročitate kako je uspeo da veliku i značajnu temu ljubavi svede na kratko i sažeto, te kako da stihove učini istovremeno hrabrim i nežnim. Verovatno ste čuli za portal bludni stih, ali sada ćete saznati kako je on nastao i kakve promene ga očekuju.
Đorđe vam preporučuje da među knjigama koje planirate da ponesete na odmor treba da se nađu zbirka Topli krajevi, kao i poezija Florike Štefan. A mi vas podsećamo da ne zaboravite njegove zbirke pesama Pitomi vulkan i Bili smo dobri momci jer će vas njihova duboka emocija zagrliti kao zraci jutarnjeg sunca i okrepljujući talasi mora.
kako postajemo muškarci (odlomak)
igraju se na suncu
žedni dečaci
kakvi smo i mi bili
musavi od prašine i trave
ni umorni, ni gladni
u istim igrama smo
jedni druge ubijali
misleći da tako
postajemo muškarci
1. Pre svega bih volela da se osvrnemo na tvoju prvi zbirku pesama koja nosi naziv Pitomi vulkan i u kojoj dominira ljubav. Na prvi pogled, naslov je oksimoron; da li je to zato što je i ljubav često ispunjena protivrečnostima?
Apsolutno! Ljubav je često baš taj spoj nespojivog.
Zbirka Pitomi vulkan je pokušaj jednog dvadesetogodišnjaka da se izrazi i kanališe sva osećanja koja proživljavamo po prvi put u tom periodu, a sadržaj iste nije pisan sa namerom da se objave, već su pesme isečci iz dnevnika koji sam tada vodio.
2. Za Pitomi vulkan su rekli da je knjiga svedene, kratke i jasne poezije. Kako si uspeo očigledno snažna ljubavna osećanja da svedeš na kratko i jasno?
Važno je samo napomenuti da je ta zbirka u celosti napisana pre punih petnaest godina. U toj svedenosti se krilo dosta straha i srama koji prate borbu da prihvatiš sebe unutar društva koje te jasno i glasno ne prihvata. Samim tim, moja poezija je želela da bude tiha i nenametljiva, ostavljajući samo naznake toga, a glavni fokus jeste bila ljubavna priča.
Moram priznati da sam bio skeptičan i dugo se dvoumio da li treba objaviti knjigu sa pesmama koje su pisane pre toliko godina, ali mi je drago što danas imam i opipljivu uspomenu na jedan naivniji period svog života koji mi često nedostaje.
3. Zbirku Bili smo dobri momci odlikuje angažovana poezija. Da li se angažovana poezija piše ciljano ili shvatimo da je delo angažovano nakon što se proces pisanja završi?
Iako, nažalost, nisam od autora koji lako pišu ciljano, postojala je ogromna potreba da se kroz poeziju uperi svetlo na zajednicu kojoj se i dalje uskraćuje vidljivost. Izuzetno je važno osnažiti mlađe generacije prisustvom dobrih kvir priča i iskustava. U vremenu kada sam ja preispitivao svoju seksualnost, pomisao da ću ušetati u knjižaru i pronaći zbirku pesama o sličnom iskustvu osobe sa našeg prostora se činila nezamislivom. Moja želja je bila da neko ko prolazi kroz nešto slično, danas, to može da uradi i izmami mi osmeh svaka poruka kojom mi neko javi da se u njoj prepoznao ili da je osetio potrebu nekom da preporuči ili pokloni zbirku zato što veruje da će im pružiti izvesnu vrstu podrške i utehe.
4. Fedor Marjanović je zbirku nazvao knjigom hrabrosti i nežnosti. U kolikoj meri pesnik mora da bude hrabar, a koliko nežan?
U mojim očima je hrabar svako ko svoju poeziju deli sa drugima – putem papira ili objave na portalima i društvenim mrežama. Pesma je svačija onog trenutka kada postane javna i ogromna se lepota krije u svim njenim čitanjima i tumačenjima, čak i kada su pogrešna – pesma nastavlja da vodi svoj život. Pisanje poezije i ostavljanje tog prostora čitalačkoj publici zahteva izuzetnu hrabrost ili ludost, a poželjno je da publika bude nežnija.
5. Ciklus nutrina otkriva odnos sa surovim i sirovim ocem. Misliš li da je džen z-ju u urbanim krajevima lakše da izraze svoju seksualnost, nego što je milenijalcima? Da li novije generacije imaju više razumevanja za svoju decu?
Ja bih voleo da je lakše, ali ne smemo zaboraviti da većina omladine ne odrasta u urbanim krajevima, već, poput mene, u njih dolaze iz unutrašnjosti koja je izuzetno zatvorena i homofobična. Siguran sam da napuštanjem tih sredina oni pronalaze ogroman osećaj slobode i smelosti da budu što autentičnija verzija sebe, a to nikada nije lako, ma koliko se svi mi trudili da to tako predstavimo.
Što se tiče mlađih generacija roditelja, mogu da govorim samo u ime svojih prijatelja koji imaju decu i sa kojima sam o tome pričao – za njih sam siguran da će ih bezuslovno voleti. Žao mi je što sam upoznao previše osoba u našoj zajednici čiji roditelji su nam pokazali da to nije uvek slučaj.
6. Lirski subjekt ima prijateljski odnos prema bogu. Kako to da je bog našao svoje mesto u zbirci?
Iako moji roditelji nisu previše religiozni, moja baka je bila izuzetno pobožna žena i prva pesmica koju sam ikada napamet naučio da recitujem je bila molitva pred san. Baka je bila ta koja je svu svoju unučad često vodila u crkvu i verujem da sam sa njom otišao i prvi put na pričest. Žao mi je što je ona rano umrla, pa nisam dobio priliku da o religiji i crkvi diskutujem sa njom i danas, bez obzira na to što bi nam se stavovi i razmišljanja sigurno razilazili.
7. Odakle potiče tako tanan i osećajan odnos prema ženi, koji se jasno vidi u pesmama mama, kažu da ću goreti u paklu i koliko je teško biti žena?
Žene su od mog rođenja centar svakog mog sveta i one su me na bezbroj načina oblikovale u osobu kakva sam danas – počev od majke koja je ulila u mene svu ljubav i nežnost, stroge bake koja me je kroz disciplinu naučila da čitam i pišem pre polaska u školu, pa sve do moje neustrašive mlađe sestre uz koju i dan-danas ja rastem i, nadam se, postajem svesniji i bolji muškarac.
Zastrašujuće je što smo i dalje patrijarhalno društvo koje toliko nipodaštava žene, a uz sve to smo izuzetno nasilnički nastrojeni prema njima. Nadam se da će se buduće generacije stideti tretmana i užasnih stvari koje smo svi mi kao društvo dopustili. Ukoliko o tome ćutimo – postajemo saučesnici.
8. U cikličnosti zbirke i pesmama kao što je uporno naslutila sam uticaj Vaska Pope. Šta bi ti rekao, rad kog stvaraoca je najviše uticao na tebe?
Jednom prilikom sam spomenuo kako je za moju ljubav prema poeziji zaslužna moja baka koja je kao učiteljica u penziji imala ogromnu kolekciju knjiga – od školske lektire, pa sve do naslova koje je i sama volela da čita. Na njenim policama sam jednom prilikom pronašao zbirku pesama Florike Štefan i zaljubio se u način na koji je pisala o ljubavi prema svom suprugu, čak i nakon što je on preminuo, nastavila je da mu se obraća kroz poeziju i objavila je, po mom mišljenju, neke od najlepših ljubavnih pesama na našem jeziku. Drago mi je što imam priliku, bar ovim putem, da pomenem njeno ime i možda ga približim generacijama koje, nažalost, nisu upoznate sa njenim stvaralaštvom.
9. Kada i kako je nastao portal bludni stih?
Portal bludni stih je nastao pre skoro četiri godine iz ogromne ljubavi prema samoj poeziji. Moji divni prijatelji – pesnikinje Jovana Račić i Valentina Bakti, zajedno sa pesnikom Markom Đorđevićem – gajili su tu istu ljubav i želju da stvorimo još jednu platformu za mlade i neafirmisane autorke i autore, kao i da ne dozvolimo da mlađa publika zaboravi imena čija poezija je s vremenom skrajnuta. Uz veliku pomoć mog najboljeg prijatelja, Stojana Bešira, koji je zajedno sa mnom gradio vizuelni identitet našeg portala i zbornika, mala grupa prijatelja je uspela u nameri da stvori nešto na šta smo danas svi ponosni. Istakao bih još da smo imali tu čast da ugostimo više od petsto pesnikinja i pesnika iz čitavog regiona tokom ovih godina.
10. Jeste li pomislili da bi bludni stih mogao da postane jedan od najpoznatijih portala za poeziju neafirmisanih pesnika i pesnikinja? Da li zainteresovanost s vremenom raste i da li je zahtevno uređivati portal?
Zaista nismo mislili da će naš portal i internet stranica okupiti toliko publike. Raduje me što, pored onih koji redovno prate pesničku scenu ili stvaraju unutar iste, veliki broj naših pratilaca je tek počeo da otkriva lepotu savremene poezije i mi smo im bili glavni saveznici u tome.
Pored toga što je zahtevno, uređivanje ovakvog zbornika nosi i određenu vrstu odgovornosti –kako prema publici, tako i prema svim imenima koja su zastupljena u istom. Trudili smo se od starta da osluškujemo komentare i sugestije, a istovremeno da pratimo aktuelnosti na društvenim mrežama, odnosno, način na koji se sadržaj plasira i konzumira. Trenutno radim na osmišljavanju nešto drugačijeg koncepta po kom će, nadam se, naš portal u budućnosti nastaviti da pruža kvalitetnu poeziju našim pratiocima.
11. Poslednje pitanje, koje postavljamo svim sagovornicima i sagovornicama – možeš li čitaocima i čitateljkama KUŠ!-a da preporučiš knjigu, film, predstavu, muzičku numeru i umetnika ili umetničko delo kojem bi trebalo da posvete pažnju?
Kad ja reč o novim naslovima, svima bih preporučio knjigu Topli krajevi koja je pre par nedelja dospela na police knjižara. Ova nesvakidašnja zbirka poezije je još jedan rezultat ogromne ljubavi i prijateljstva između njenih autora – Valentine i Đorđa – a srećan sam što sam imao tu čast da sadržaj iste čitam u toku njenog nastajanja i da svedočim posvećenosti sa kojom su je moji prijatelji stvarali.
jul, 2024.
