ilustracija: Katarina Todorović

Preduprediću kliše Slagalice, odgovor je La Grejndž ili La Granž, kako bismo mi, propali sledbenici frankofonije, rekli. Ko zna kad će vam zatrebati tih deset godina najtežeg jezika koji se uči u našim školama. A upravo tih godina kada sam se hvatao u koštac sa Madam i Mesje Kasuom, te Dominikom i Nadin, kao strip-ličnostima iz udžbenika francuskog za treći razred, bio sam čest posetilac jednog kafića u mojoj zgradi. Pitate se šta radi jedan buckasti devetogodišnjak u kafiću, u koji ulaze fudbaleri, sumnjivi tipovi sa kajlama i doterane gospođice do trideset godina. Igra fliper. Fliper je bio čudo tehnike za nas, malce, koji smo jedva videli njegov vrh. Iz nekog razloga, vlasnik kafića me je voleo, pa sam često igrao i na njegov račun. Fliper je bio čuveni Getaway, u kojem su se bodovi skupljali tako što su bamperi i rupe bili oličenja raznih prekoračenja ograničenja brzine, probijanja policijskih blokada i slično. Kuglica ste vi i vaša makina. Ubaciš žeton i kreće muzika.

Kafić je u međuvremenu promenio vlasnika i izbacio fliper, meni je isti dosadio, a neka druga interesovanja su se pojavila. Dobio sam CD sa nekim rok hitovima od jednog komšije, među kojima se nalazila i kompozicija La Grange teksaške grupe ZZ Top. Kao što se mnogo puta desi u životu, ja sam pesmu znao, ali ne i naziv. Znao sam je sa gorepomenutog flipera, jer to je bila ta muzika koja se čula kad ubacim žeton. Jedan drugi La Granž je pokušao da mi zagorča život u četvrtom razredu gimnazije sa svojom teoremom iz matematike, no uspešno je eskiviran, a sa dotičnim se, usled preorijentacije na društvene nauke, više nisam sretao. Kažu da je čiča bio najveći matematičar 18. veka, no njega sada ostavljam matematičarima, jer o diferencijalima više ne znam ništa, osim da su deo automobila. Moja bruka.

Dva bradata gospodina, Dasti Hil i Bili Gibons, i jedan sa brkovima, Frenk Bird (ironija je htela da se on preziva Beard – brada na engleskom), delujući kao ZZ Top, 1973. godine snimili su singl pod imenom La Grange, koji je ime dobio po varošici u američkoj saveznoj državi Teksas. I dok naslov asocira na još jednu u nizu pesama o nečijem rodnom gradu ili gradu u kojem je proveo mladost i detinjstvo, iza ovog, tako običnog, naslova krije se nešto malo pikantnije. U pitanju je kupleraj.

Chicken Ranch ili Pileći ranč datira još iz 1844. godine. Udovica, poznata kao gospođica Svajn (Svinja), otvorila je bordel kraj La Grejndža sa tri mlade prijateljice noći iz Nju Orleansa, ali je zatvoren tokom Američkog građanskog rata, te nije bio dugog veka. Prošlo je par decenija sve dok gospođica Džesi Vilijams nije obnovila rad ove javne kuće. Promovisala je svoju kuću na originalan način. Izbacivala je pijanice, privlačila pripadnike reda i zakona. Dame su tokom Prvog svetskog rata vabile lokalne regrute pismima i paketima, muškarcima koji su posedovali automobile stavljale su diskretne vizitkarte na vetrobrane, a ranč je bio pravo gazdinstvo, kako mu ime kaže, na kojem su dame gajile kokoške. Inače, kokoške su došle za vreme Velike depresije, kada je Mis Džesi odlučila da naplaćuje usluge svojih dama u živini, tačnije, jedna kokoška – jedna usluga. Tako je razvila i posao sa jajima i pilićima. Lokalni šerifi su uspostavili fantastičnu komunikaciju sa Mis Džesi i njenim devojkama, jer su uz njihovu pomoć uspevali da saznaju činjenice bitne za otkrivanje krivičnih dela u njihovom reonu, a zauzvrat su tolerisali poslovanje Vilijamsove i Pilećeg ranča.

Mis Džesin posao nastavila je Mis Edna Milton, jedna od dama iz ranča koja je nasledila Mis Džesi u poslu nakon njene smrti. Pošto su u pitanju šezdesete godine dvadesetog veka, mnoge stvari su se promenile, pa i način poslovanja. Mis Edna je uvela stroga pravila igre. Nema tetoviranja, nema alkohola, nema poseta drugim lokalima, obavezna je bila bezbednosna provera pre zasnivanja „radnog odnosa”, kao i medicinski pregledi svake nedelje. Miltonova je pomagala lokalne proizvođače, tako što se snabdevala od njih, a ostala je upamćena kao veliki filantrop. Vojnici, seljaci, srednjoškolci, studenti… svi su oni stajali u redu na Pilećem ranču. Posao je do 1972. godine cvetao, kada je hjustonski novinar Marvin Zindler, u saradnji sa teksaškim javnim tužiocem, obelodanio široj javnosti postojanje ovog lokala, koji je bio javna tajna punih šest decenija. Uzalud je guverner Teksasa, Dolf Brisko, zataškavao ovo pitanje. Zindler je bio uporan. Prvog dana avgusta 1973. Ranču je zabranjen rad. Mis Edna je podbunila masu koja je sakupila tri hiljade potpisa protiv zatvaranja, ali nije vredelo. Guverner je odbio da primi peticiju. Mis Edna se nikad nije oporavila od ovog udarca i više nikad nije uspela da pokrene niti jedan uspešan biznis.

Ako ste pažljivo čitali tekst, primetili ste da ZZ Top, kao tipična teksaška rok grupa, nisu časili časa da ovekoveče ovaj tužan dan za mnoge Teksašane (prevashodno muškarce) jer su ovaj singl izdali iste godine. A i oni su imali problema, ne zbog tematike pesme, već zbog muzike, tačnije njenog ritma. Tužilac u sudskom sporu zbog plagijata je smatrao da su ZZ Top neovlašćeno „pozajmili” ritam iz pesme Boogie Chillen američkog bluzera Džona Lija Hukera. Tužba je odbijena. Nije zasijala ni na top-listama, kotirajući se uglavnom na sredini ili kraju istih. To joj nije smetalo da postane kultna pesma i potpis grupe, njihova neizostavna atrakcija uživo, koju su izvodili i prilikom ulaska u Rokenrol kuću slavnih. Korišćena je u mnogim filmovima, video-igrama, i višestruko obrađivana, od čega izdvajam obradu gitarskog trija G3, koji sačinjavaju Džon Petruči, Stiv Vai i Džo Satrijani. Imena sve govore.

Iz naslova sam izostavio bordel iz dva razloga. Prvi je faktor iznenađenja, jer ga nema u naslovu, jelte, pa se i ne sluti baš priča o bordelu. Drugi je praktičan. Kad se krio više od šest decenija od vlasti, pa mogu valjda i ja da ga sakrijem iz naslova!

piše: Pavle R. Srdić

Leave a Reply

Your email address will not be published.