foto: Muzej nauke i tehnike Beograd

I ne samo njih! Ali prvi utisak koji ćete dobiti kada budete posetili izložbu Gojko Varda, 60 godina posvećenih dizajnu biće upravo taj – šezdesete. Decenija koja u sećanjima mnogih izaziva asocijaciju na zlatno doba dizajna samo je početak karijere ovog jugoslovenskog dizajnera sa čijim ćete likom i delom moći da se upoznate u Muzeju nauke i tehnike do kraja marta.

„Dizajn je oblikovanje i stvaranje u duhu ljudskih potreba” citat je Gojka Varde kojim izložba počinje. Izloženi predmeti, fotografije i dokumenta, zajedno uz panele sa tekstom ispričaće vam priču o životu i umetničkom stvaralaštvu ovog dizajnera od školskih i studentskih dana, preko prvih takmičenja i osvojenih nagrada, putovanja u Ameriku, osnivanja škole koja se danas zove Škola za dizajn (popularno Dizajnerska) do saradnje sa najznačajnijim industrijskim kućama i preduzećima Jugoslavije, a zatim i Srbije, čija su nam imena svima dobro poznata.

foto: Muzej nauke i tehnike Beograd

Imaćete prilike da pogledate kako je izgledala jedna od radnji palate Albanija, prodavnica foto-opreme Cinephoto, početkom šeste decenije prošlog veka, a imajte na umu da je ovaj enterijer bio prvi Vardin samostalni projekat. Pročitaćete kako je mladi Varda, još uvek student, zajedno sa kolegom učestovao na izložbi nameštaja za čiju izradu ni jedan ni drugi nisu imali dovoljno novca pa su svoje prve stolice tesali, lemili i ušivali kod različitih beogradskih majstora. Završetak ove priče o tipičnom studentskom snalaženju bilo je izlaganje prvih unikatnih, ručno rađenih stolica koje su impresionirale i publiku i štampu i učinile da se ime mladog Varde nađe u svim tadašnjim novinama u zemlji, ali i da se o sajmu nameštaja piše više nego ikada do tada! Izložene stolice, predmeti pokućstva, aparati za kuhinju i kuhinjski pribor podsetiće vas možda na scenografije nekih kultnih domaćih filmova, a možda i na stare porodične fotografije. Kada budete prošetali izložbenim prostorom i upili dah modernog posleratnog dizajna, moguće je da ćete se osetiti dosta jugonostalgičnim, ali i da ćete, poput mene, doći do zaključka da su svi ovi predmeti, bez obzira na današnji ukus, pravljeni u normama onoga što nazivamo modernim minimalističkim dizajnom.

Posebno vas molim da obratite pažnju na knjigu utisaka Škole za dizajn i na komentar potpisan datumom 16. III 1974. Rukopisom koji naginje i ka kaligrafiji i ka modernim fontovima neko je napisao poruku i motiv novoosnovane škole koja, po mom mišljenju, odgovara srži obrazovanja koju smo svi nekako usput smetnuli s uma. Ipak vam je neću prepričati već je pročitajte sami prilikom posete izložbi.

foto: Muzej nauke i tehnike Beograd

Možda se nikada u životu niste zapitali kako se dizajnira traktor, ali Gojko Varda jeste. Njegov odgovor na to pitanje bio je proizvod koji je toliko unapredio udobnost i efikasnost ovog vozila, da je do danas ostao skoro neprevaziđen model na našim prostorima. Osim nameštaja, posuđa i traktora, Varda je dizajnirao i računare, tegove za vežbanje, flašice za bebe, jedan stvarno veliki globus sa brajevom azbukom i jos pregršt različitih industrijskih predmeta i alata (o kojima sam možda nekada učila na predmetu OTO, ali danas ne bih umela da vam kažem čemu tačno služe). No, moj drugi zaključak je ovaj – nekada su šrafovi i lemilice rađeni po nacrtima najboljih dizajnera u zemlji i ne mogu se oteti utisku da predmeti svakodnevne upotrebe kojima smo danas okruženi u svojoj istoriji postanka nemaju ni malo onog duha koji se vidi u svakom predmetu koji je osmislio Gojko Varda, bez obzira da li je njegova namena estetska ili upotrebna, ili joj čak namenu i ne prepoznajemo.

Moj favorit izložbe je stoni sat industrije satova iz Zemuna INSA koji je Varda dizajnirao 1965. godine. A vi ne budite lenji, pa pronađite svog favorita!

foto: Muzej nauke i tehnike Beograd

Da je dizajner ponekad i anonimni heroj iz senke pokazale su mi dve mini-epizode Vardinog života. Kada je 1963. godine nastao problem na tržištu sirćetne kiseline, kompanije su predlagale da se ona pakuje u boce koje bi se kasnije mogle koristiti i za piće. Gojko Varda je zaustavio sprovođenje ove ideje objasnivši da bi takav potez mogao biti poguban po decu koja bi naučila da se u boci određenog izgleda nalazi sok i eventualno popila koncentrovanu sirćetnu kiselinu! Drugi zanimljiv podatak je taj da sterilisane bočice za mleko nisu zapravo bile sasvim sterilisane sve dok Varda nije izumeo drugačiji dizajn boce koji je sprečavao dotok vazduha u njih pre otvaranja.

I za kraj, jedan moguće neprimeran komentar autorke teksta: dok budete obilazili izložbu obratite pažnju na fotografije mladog Varde iz Amerike i kažite mi da li su to Ray Ban Wayfarer naočare na njegovom licu i da li i vama on izgleda kao holivudska zvezda u usponu?

piše: MoonQueen

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.