piše: Magdalina Paunović
Getting Killed je četvrti studijski album američkog rok benda Geese, objavljen 26. septembra 2025. godine za izdavačke kuće Partisan Records i Play It Again Sam. Po izlasku, album je naišao na izuzetno pozitivne kritike i uvršten je u najznačajnija izdanja godine prema izboru više relevantnih muzičkih publikacija. Projekat spaja elemente postpanka, eksperimentalnog i umetničkog roka u fragmentisanu, ali prepoznatljivu zvučnu celinu. Odbacujući klasičnu koherentnost forme, album upravo u estetici rasutosti gradi sopstveni identitet.
Kompoziciono, album se oslanja na labave strukture, iznenadne prekide i opsesivna ponavljanja, čime se izdvaja kao svesno neugodan i provokativan. Zvuk se zasniva na stalnoj jukstapoziciji stabilnosti i raspada. Gitare funkcionišu dvojako: kao nosioci emotivnih, gotovo lirskih linija, ali i kao buntovnički impulsi koji narušavaju tonalnu ravnotežu. Bubnjevi održavaju privid ujednačenog ritmičkog toka, ali neprestano sugerišu mogućnost njegovog iznenadnog urušavanja. Vokal Kamerona Vintera osciluje između suzdržanosti i eruptivne teatralnosti, postajući ključni nosilac značenja i oblikujući atmosferu paranoje i unutrašnje uznemirenosti.
Sam naziv Getting Killed deluje provokativno, a njegovo značenje artikuliše se u istoimenoj pesmi kroz stih „biti ubijen prilično dobrim životom”, koji se može tumačiti kao centralna ideja čitavog albuma. Nasilje ne dolazi iz spoljašnjeg sveta, već iz privida komfora i sigurnosti savremenog čoveka. Vizuelno rešenje omota produbljuje ovu ideju: figura zaslepljena svetlošću, sa trubom u jednoj i uperenim pištoljem u drugoj ruci, deluje kao apokaliptička aluzija – najava sudnjeg dana.
Album se otvara pesmom Trinidad, koja već u prvom stihu „pokušao sam” uvodi ideju borbe za mirnim životom, ali istovremeno sugeriše i osećaj odustajanja pred neizbežnim strahom i pritiskom sveta. Kulminacija ove napetosti dolazi u refrenu „bomba je u mojim kolima”, simbolišući stalnu pretnju koja prati svakodnevno postojanje. Često se pojavljuju hrišćanski motivi koji tematizuju oproštaj, nevernost i nemogućnost spasenja. U pesmi Cobra, stih „pusti mi da ti operem noge” aludira na Isusa koji je prao noge svojim učenicima, znajuči da neće još dugo biti sa njima. Pesma Taxes kroz stih „doktore, isceli samog sebe” odražava nevernost i sumnju, kao što su ljudi ismevali Isusa na krstu, ne verujući u spasenje. U poslednjoj pesmi Long Island City Here I Come, stih „Jovanka Orleanka upozorila je: Gospod ima mnogo prijatelja i verovatno će na kraju zaboraviti da te je ikada ranije sreo” – upozorava da pojedinac, koliko god se trudio da bude ispravan, može biti zaboravljen i kažnjen zbog kolektivnog neverstva i propasti, aludirajući na događaje u Sodomi i Gomori.
Simboli konja i mornara dodatno oslikavaju ličnu borbu i gubitak kontrole nad sopstvenim životom. U pesmi Husbands „konj na mojim leđima” nosi teret odgovornosti, dok u pesmi 100 Horses konji plešu u svetu gde ljudi moraju da se smeju čak i pred odlazak u rat. Simbolika mornara u Au Pays du Cocaine „mornar u velikom zelenom čamcu” i pesmi Bow Down „bio sam mornar a sada sam čamac” prikazuje nemoć, predaju sudbini i na koji način svet odlučuje o njegovom životu, što se potvrđuje u završnom stihu poslednje pesme na albumu: „nemam pojma kuda idem, ali stižem”.
Jedna od ključnih odlika albuma jeste njegov odnos prema vremenu i muzičkom toku. Pesme retko prate linearni razvoj; umesto postepene kulminacije, funkcionišu kao niz unutrašnjih sudara. Forma ne teži razrešenju već stalnoj ugroženosti. Čak i kada se uspostavi melodijska stabilnost, ona biva narušena ritmičkim ili dinamičkim lomom. Raspad forme postaje paralela raspadu psihološke stabilnosti savremenog subjekta.
Fragmentarnost albuma je jedan od načina na koji se iskazuje ovaj odnos prema vremenu i muzičkom toku, odražavajući nestabilnost i unutrašnje tenzije savremenog čoveka. Takva umetnička forma deluje kao prirodan odraz stanja generacije koja ulazi u treću deceniju života: privilegija i raskoš postoje uporedo sa konstantnim prisustvom krize. Rat prodire u svakodnevni kulturni prostor, dok ljubav ostaje nestabilna jer su i sami ljubavnici obeleženi istim unutrašnjim rascepima. Apsurd svakodnevice postao je normalizovan; međutim, kada se ta iskustva sintetišu u umetnički iskaz, dobijaju formu radikalnih i oštrih izjava. Rečenice poput „bomba je u mojim kolima”, „od sada ću sebi slomiti srce” ili „u ratnim vremenima postoji samo dens muzika” deluju hiperbolično, ali upravo svojom naglašenošću razotkrivaju psihološki ambijent distopijske svakodnevice.
Struktura albuma podseća na određena savremena muzička dela, čija složenost i haotičnost ponekad može delovati kao buka. Takva muzika se ne može jednostavno prepustiti čulnom uživanju; ona zahteva potpunu koncentraciju, kako bi se uočila unutrašnja logika koja stoji iza naizgled haotične površine. Slično tome, Getting Killed ne dopušta pasivno slušanje, već podrazumeva slušanje kao proces u kojem slušalac preuzima odgovornost za smisao.
Album se može povezati sa modernističkim umetničkim praksama u kojima delo funkcioniše kao otvorena struktura. Značenje ne postoji unapred, već nastaje u interakciji sa slušaocem. Napor, povremena nelagoda i osećaj dezorijentacije nisu slabosti dela, već uslov njegove umetničke vrednosti.
Nasuprot dominantnim tokovima savremene popularne muzike, koja je često jednolična, ujednačena i lako slušljiva, Getting Killed ne želi da bude ugodan ili u skladu sa trendom. Popularna muzika teži da bude jasna i melodična, pa slušalac brzo oseti emocije, ali retko otkriva dublju stvarnost sveta oko nas. Fragmentarnost, zvučna napetost i neodređene poruke tekstova bolje prikazuju unutrašnje stanje savremenog čoveka – konfuziju, pretrpanost informacijama i osećaj nestabilnosti koji prožima svakodnevicu.
Upravo zbog ovih postupaka, Getting Killed se izdvaja kao zahtevan i konceptualno dosledan projekat. On ne nudi katarzu niti trenutno zadovoljstvo, već prostor za sopstveno, intimno razumevanje sveta u kome stabilnost deluje kao privid, a borba za smisao postaje trajno stanje. Album tako ne predstavlja samo muzički izraz, već i psihološki dokument duha vremena.
april, 2026.
