foto: IM

piše: Ivana Pavićević Lazić

Film Džentlmeni reditelja Gaja Ričija i, u ovom slučaju, pisca, scenariste i producenta, sa sobom nosi i dobru i lošu vest. Dobra vest je da se reditelj vratio svojim korenima – frenetičnoj, krvavoj, muževnoj, nadmenoj kinematografiji, sa takozvanim stilom Gangsterski kokni deluks. Loša vest za Džentlmene jeste da je Gaj Riči već snimio kultni film Dve čađave dvocevke, te da je film Džentlmeni samo bleda holivudska kopija stare britanske slave.

Prošlo je dosta vremena od kada je reditelj definisao priču o kokni kriminalcima modernog Londona, te film Džentlmeni sa sobom nepogrešivo nosi osećaj nostalgije, ali, dok su nam Dve čađave dvocevke ostavile ukus buntovničke energije Londona 90-ih, film Džentlmeni ostavlja ukus, ne tako sveže, limunade za turiste.

Neporecivo je da dobar deo publike voli „limunade”, tako da svakako postoji perspektiva u kojoj ovaj film zaslužuje sve pohvale. Ako bismo uspeli da zaboravimo na filmove Dve čađave dvocevke, Sneč, pa čak i Rokenrolu i Revolver istog reditelja, onako lako kao što smo uspeli da zaboravimo njegovog Aladina, Kralja Artura ili Šifru U.N.C.L.E., mogli bismo da uživamo u ovoj monotonoj kopiji originalne „simfonije”.

Da se ne razumemo pogrešno, reditelj Gaj Riči svakako poseduje jedinstvenu, interesantnu i  nadasve cool tehniku, pitanje je samo za šta je koristi. Sigurno je da vam neće nedostajati uzbuđenje dok gledate film Džentlmeni. Reditelj nam svakako pruža zabavu svojim sleng rečnikom, snimateljskim napred-nazad fleševima, premotavanjem, ubrzavanjem i usporavanjem kadrova i scena, zalihama filmskih obrta, narativnim upetljavanjem u petlje, mnoštvom manipulacije smernica, ironičnim narativima i trivijalnošću pop-kulture. Neupitno će vas oboriti s nogu parada uredno skrojenih kostima, muzičke kombinacije klasičnog roka i elektronike, i duhovite dijaloške dosetke. I te kako će vas fascinirati obilje interesantnih likova sa imenima poput Suvo Oko, Veliki Dejv, Zečica, Trener, Beni Jaje. Oduševiće vas niz svakojakih likova koji ispadaju sa prozora zgrade, leže u nečijem prtljažniku ili zamrzivaču, ili snimaju spot u prelepom skladištu za gajenje marihuane. Rok zvezde narkomanke, bokseri, reperi, ruska mafija ili kineski dileri droge i, za Gaja Ričija neizbežne, krvoločne svinje.

Možda najveći kvalitet ovog filma leži upravo u samom naslovu. Nesumnjivo je da je reditelj osmislio lik modernog gangstera, gangstera kome se divimo kao što smo se nekada divili ulogama italijanske mafije. Ono što nekadašnji, recimo Kopolin, italijanski mafijaš i Ričijev moderni britanski ganster imaju zajedničko, upravo su osobine džentlmena. Jedan specifičan kod; način razmišljanja, odevanja, vođenja razgovora, ponašanja; način rešavanja problema, obavljanja posla iliti „kako se pobrinuti za stvari”. Džentlmena krasi stil, otmenost i elegancija u svemu, u svim sferama njegovog bitisanja. Džentlmen ne viče, govori tiho, ne dozvoljava nepriličnu verbalnu ili telesnu intimu. Njemu je data uloga karme. On kažnjava. Kažnjava neprimerenost, nepoštovanje, bezobrazluk, nevaspitanje, glupost.

Ipak, najinteresantnija ideologija na koju se reditelj u ovom filmu osvrće je odnos džentlmena prema svojoj ženi. Reditelj je naziva Cezarovom Kleopatrom, Kraljicom. Džentlmen svoju Kraljicu čuva, pazi, neguje i poštuje. I jedini način da džentlmen više to ne bude, već da dozvoli svojim kontrolisanim životinjskim instinktima da ga obuzmu, jeste upravo preko njegove žene. Za Gaja Ričija tu prestaje pristojnost, a počinje rat. Rat u kome, samim tim što je započet zbog njegove dame, džentlmen ne gubi. Svinja završava u svinjcu, nasilnik kažnjen većim nasiljem, glup biva nadmudren, a trovač otrovan. A onaj koji je uvredio ženu… ne znam. Prema Gaju Ričiju: „Nema cene ako takneš ženu džentlmena”.

 jul,  2020.

Leave a Reply

Your email address will not be published.