piše: Ivan Veljković
Izvor slika: Čarobna knjiga
Crtež: Pič Momoko
U prošlom broju…
„I taman kada pomislite da ste u nekom iole normalnom poretku, nešto vas poljulja iz ležišta i navede vas da vidite svet drugim očima, skriven, podvojen.”
Sudar svetova. To je doslovce najbolji opis stripa Dani demona japanske autorke Pič Momoko. I to na dva plana. Pre svega, u pitanju je sudar dve kulture stripa, odnosno japanskog i američkog. Marvel je upošljavao Momoko i pre kreiranja ovog stripa, gde je postala poznata po svojim naslovnicama koje su joj osvojile čak i par Ajznera. Međutim, kada je dobila odrešene ruke da sama piše sopstveni serijal, preciznije, sopstveni mali univerzum inspirisan Marvelovim likovima, Momoko je pokazala veštinu kakva se retko nalazi. Kao svaki propisni mangaka, Momoko je kompletna autorka serijala (jedini drugi saradnik je spisatelj i prevodilac Zek Dejvison), a kao svaki autor koji radi za Amere, doživela je da joj se delo objavi u vidu sabranog toma, i mogla je da osnovice etabliranih junaka menja kako njoj odgovara.
I evo kako ih je menjala. Mariko – da, ta Mariko – čita priču o jokajima i onijima, gde izvesna plaćenica Sai (Sajlok) i njen vuk saputnik Logan (samo vam ime kaže ko je), preuzimaju posao lova na onije od strane mlade Cuki (Mesečeva zvezda). I premda nailaze na crvenog onija (Crveni Hulk) i njegovog sina (nije naglašeno, ali verovatno Skaar ili Sivi Hulk), odustaju od borbe jer je na putu mnogo gori protivnik – zmija Oroći (Venom) za koju upošljavaju pomoć vračare i spraviteljke vatrometa Đuđu (Đubili).
Opet, ovo je sve priča koju Mariko čita. Njen svet se preokreće naopačke kada njena prava majka, njena Oni majka, kreće da je posećuje u snovima i vizijama. Izvesna Ogin – o njoj nešto kasnije – unajmljuje gospođicu Kuroki (Crna Udovica) da ubije Mariko, ali umesto toga se nešto drugo dešava…
Strip Dani demona je krcat akcijom, a funkcioniše jer predstavlja, kako sam napomenuo na početku, sudar svetova na dva plana. Taj drugi plan je upravo dualitet ljudi-neljudi, koji ovde umesto mutanata plasira onije na pozornicu. Dodajte na sve to jokaje i bogove, pa dobijate recept za uspeh. A sve to u najlepšim bojama ikada kombinovanim! Momoko ima izvanredan blend stilova, gde mirni, lepršavi akvarel susreće krvave, brutalne i neretko nasilne borbe. Ne postoji segment Dana demona koji ne izgleda prelepo. Idealni spoj tradicionalnog (em tradicionalnog rada u vidu akvarela, em tradicionalnog u smislu istorije, mitologije i religije drevnog Japana) i modernog (opet, modernog u smislu rada na superherojskom stripu i modernog u vidu savremenog okruženja u kojem Mariko obitava).
Paralele sa likovima iz Marvela su brojne. Na strani anđela, Mariko pomaže izvesna Reina (Spajder-Gven) koja je žedna osvete protiv Oćo (Mistik/Tajna; zavisi koji prevod stripa ste čitali, odnosno koje Iks-Mene gledali sinhronizovane), pomenuta Kuroki, kao i navedeni Logan. I jedna jedina mana ovog stripa, barem po meni, jeste odabir životinje za Logana, iako razumem da je vuk bliskiji mitologiji Japana – trebalo je da bude žderavac.
Neprijatelji Mariko su brojni. Tu spada Hulkmaru (Zeleni, tradicionalni Hulk), te pomenuta Oćo, njen saradnik Torađi (Sabljozubi) i „plavi monah” Kuja (Noćnik). Drugi članovi ekipice jesu Sosuke (Tor) i Ororo (Oluja), premda oni ne služe negativcima, već su više tu kao osobe koje uzvraćaju uslugu.
Ogin je interesantna pojava. Toliko interesantna da zavređuje više redaka priče (hronološki razbacanih tamo-amo, baš kao u izvornom materijalu). Vidimo da ima slične sposobnosti kao Mariko, te da se sučeljavaju maltene na istom nivou. Njena paralela deluje očigledno – Ogun, lik iz Japana i neprijatelj Logana i drugih Iks-Ljudi – međutim, kad sagledamo beleške Momoko, vidimo da ispod slike Ogin stoje reference tipa Nevidljiva žena, Magneto, Masakr. Drugim rečima, ona je miks više likova zarad dobijanja unikatne negativke. Kao takva je znatno interesantnija jer daje taj nivo neizvesnosti – ako čitalac zna da je napadač negativac koji je paralela na Magneta, znaće da su mu moći vezane za metal. Međutim, ako nije jasno definisano ko ti je negativac i šta može, e tu već radi neizvesnost, sve bude ujedno i moguće i nemoguće, a adrenalin raste. Ili, ono, bude simpatično i drži pažnju.
Međutim, priča o Mariko je samo glavni deo. Šlag na torti i višnja na šlagu su dve poslednje, kratke priče. U prvoj se Sai sa Loganom bori protiv putnika namernika, preciznije napadaju je Juki-Ona (Ema Frost) i Jaga (Džagernaut). U drugoj je Elektra koja uspeva da svoju metu, upokojenu, unovči kod klijenta, samo da joj tu istu drpiše neki Oni usput. Ovaj drugi strip je mahom bez dijaloga, sem uvodne naracije. Sam po sebi, on je vizuelno remek-delo.
U redu, slagao sam. Ceo strip je remek-delo. Jedna prednost edicije Čarobne knjige pod imenom The Best of Marvel Right Now! je upravo ta što se čitaoci sa ovih prostora mogu upoznati sa novijim tokovima superherojskog stripa i da upoznaju nešto sveže, nešto inovativno. Pič Momoko je upravo to osveženje koje je matorim fanovima bilo potrebno. Njeni vispreni crteži, puni maštovitosti, kolorita i humora, nijednom ne posustaju i uvek daju čitaocu taman onoliko koliko mu treba. A da se uverite da se nimalo nije opustila po pitanju naslovnica, dovoljno je da pogledate iste unutar ovog albuma – jednom rečju, prekrasno.
Imajte u vidu još i ovo. Dani demona je mnogo dobar album benda Gorillaz – plus jedna njihova članica je isto Japanka, gle čuda – a sem toga je i mnogo dobar strip. U Marvelu već godinama dosta manjka originalnosti, te su ovakvi izleti u eksperimente dobrodošli. I odmah da se razumemo – ovo nije rizičan eksperiment. Ovo nije ultimativni Rid Ričards ili novije What If priče. Ovo je tzv. „bezbedan rizik”, ali jedan koji je iznedrio izvanredno delo koje ne mogu a da ne preporučim iznova i iznova.
oktobar, 2025.
