piše: Aleksandra Vujić
U viktorijanskoj Engleskoj zdravstvena nega nije bila baš na zavidnom nivou. Medicinske sestre su često bile žene s društvene margine, neobrazovane i ne previše cenjene. U bolnicama se veoma često umiralo, bile su neugledne i zapuštene. Stvar se promenila kada je Florens Najtingejl (Florence Nightingale) stupila na scenu.
U Firenci se 12. maja 1820. godine, u imućnoj porodici, rodila devojčica koja dobija ime upravo po mestu rođenja – Florens Najtingejl. Florens je imala guvernantu, a kasnije ju je podučavao otac, diplomac sa Kembridža. Prirodno je bila nadarena za matematiku i statistiku, ali joj ni društvene nauke nisu bile strane, te je govorila čak sedam jezika! Iako potiče iz aristokratske porodice, norme tog vremena su bile dosta stroge, pa se njena majka veoma protivila Florensinoj želji da studira matematiku jer matematika nije dovoljno ženstvena nauka. No, ipak je uspela u svom naumu i postala je jedna od najboljih studentkinja.
Zahvaljujući statusu svoje porodice, proputovala je svet i dobila veliku želju da se bavi negovateljstvom. Porodica se, očekivano, usprotivila zbog reputacije tog poziva. Ali, što Florens naumi – to i ispuni. Započela je obuku za medicinske sestre u Aleksandriji u Egiptu, a nastavila je u Nemačkoj i Francuskoj.
Tada počinje Krimski rat (1853) i Florens biva poslata u današnji Istanbul kako bi unapredila medicinsku brigu vojnika. Naime, zaključilo se da je više vojnika umrlo od sekundarnih infekcija nego od samih ratnih povreda. Florens je sa još tridesetak koleginica imala za cilj da unapredi uslove u vojnim bolnicama.
Brzo joj je postalo jasno šta je ključ problema – bolnice su bile prljave, pacijenti su ležali po podovima, insekti i glodari su bili svuda, vode nije bilo dovoljno, a kolera i tifus su bili redovna pojava. Shvatila je da oko deset puta više pacijenata umre od posledica neuslovnog boravka u bolnici nego od rata (tada se smatralo da je to prosto normalno stanje i da ljudi u bolnici nužno umiru u velikom procentu). Florens je za početak organizovala čišćenje bolničkih prostorija, zatražila pomoć u vidu hrane i opreme i pojačala opštu negu pacijenata. Počela je i noću da obilazi ranjenike, a odatle potiče i njen nadimak Dama sa lampom.
U poverenju – Florens su vojnici zapravo nazivali Dama sa čekićem, jer je čekićem razbila katanac na zaključanoj prostoriji kako bi došla do prekopotrebne medicinske opreme i lekova. Ali, taj nadimak nije bio dovoljno ženstven i nežan, pa je ipak postalal Dama sa lampom.
Svoje znanje o statistici iskoristila je da dokumentuje i organizuje podatke sa terene, koje je nakon toga slala nazad u Britaniju i koji su se koristili za dalja unapređenja. Pre njenog angažmana, statistički podaci iz bolnica gotovo da nisu ni postojali, nije se beležio čak ni broj umrlih. Zahvaljujući svemu tome, smrtnost je sa visokih 42 procenta opala na samo dva. Neverovatan uspeh!
Nakon rata, njen posao nije bio gotov jer, iako su uslovi u poljskim bolnicama bili užasni, ni gradske bolnice nisu bile previše napredne. Florens je zaključila da vojnici do 35 godina imaju dvostruko veću stopu smrtnosti od civila. Statističke podatke je iskoristila kako bi zatražila reformu celokupnog zdravstvenog sistema, a tako je zaslužila pažnju i same kraljice Viktorije. Zahvaljujući tome, u maju 1857. godine osnovana je Kraljevska služba za zdravlje vojske, a Florens je postala i prva žena u Kraljevskom društvu statističara. Popravila je uslove boravka i britanskoj vojsci u Indiji, dokazavši da su loši uslovi, poput zagađene vode za piće i slabe ventilacije, odgovorni za brojne bolesti.
Nekoliko godina kasnije, 1860, osnovala je Školu i dom za medicinske sestre u Londonu i time promenila potpuno ugled profesije. Zahvaljujući fondovima i finansijerima, unapredila je načine školovanja i sada su tu školu upisivale obrazovanije i disciplinovanije devojke.
Njene učenice su otvarale škole po uzoru na Florensino učenje širom sveta, a Medicinska škola na Zvezdari, prva medicinska škola na Balkanu, osnovana 1921, jedna je od njih.
Florens, iako obolela u toku Krimskog rata, živela je do 1910. godine. U Londonu postoji muzej koji nosi njeno ime, a o ogromnom značaju njenog rada za medicinsku struku govori i to da se na dan njenog rođenja, 12. maja, širom sveta obeležava Dan medicinskih sestara.
jul, 2025.
