Tražili smo burek sa sirom, a dobili smo burek sa mesom. Mislim, volim ja i jedan i drugi burek, ali platio sam burek sa sirom.
Balkanski film, a nije o ratu. Ex Yu jeste tu, ali nismo glavni. Zvuči čudno, zar ne? Ali, pre nego što nastavim, jedno izvinjenje i jedna velika negativna kritika.
Prvo, igrom slučaja, svi dosadašnji filmovi u ovoj rubrici su bili strani filmovi, i za taj užasan propust se iskreno izvinjavam. Ipak, nameravao sam tu grešku da ispravim recenzijom filma Burek, ali da li je Burek domaći film krajnje je diksutabilno. Režiju i scenario potpisuje, jedan od mojih omiljenih nezavisnih reditelja, Vladan Nikolić, ali to bi otprilike bilo to što se tiče domaćeg u ovom filmu. Produkcija jeste internacionalna, ali koji film to danas nije. Ono po čemu publika gleda da li je film domaći ili strani jesu, naravno, glumci i jezik na kom se odvija radnja filma. Glumci su sa cele planete, a jezik je engleski. Naravno, tu jesu Sergej i Branislav Trifunović, ali upravo sa njima, tj. sa njihovim korišenjem u reklamnoj kampanji i imam problem. Svi posteri i reklame sugerišu da su oni glavne uloge filma, i da se radi o tzv. buddy comedy, gde bi publika pratila smešne dogodovštine dva glava lika. Ali to ovde uopšte nije slučaj. Njihove uloge jesu najsmešnije, ali su sporedne, i to ne glavne sporedne, već samo sporedne. U najbolje slučaju, braća Trifunović su za Burek ono što su Timon i Pumba za Lion King – likovi koji služe da se publika nasmeje kad glavni akteri nisu na platnu (comic relief, što bi rekli englezi), ali zapravo imaju veoma mali uticaj na radnju, ako ga uošte i imaju tokom desetak minuta koliko se pojavljuju u filmu. Da se razumemo, film je dobar, i oni su odlični u njemu, ali nemali deo publike je ipak izašao razočaran iz bioskopa, jer su zbog reklamne kampanje očekivali jedno, a dobili nešto sasvim drugo (da, zvuči kao da pričam o politici, ali to nije slučaj).
Sad najzad i o samom filmu. Burek je film o ekonomskoj krizi i svima onima koje je ona pogodila. Shodno tome, glavna junakinja filma je Grkinja koja se bori sa teškoćom kredita i strancima koji bi je izvukli iz problema, ali po cenu da se odrekne svoje prošlosti tj. onog što jeste. Ali kao što rekosmo, film nije domaći, tako da, hvala bogu, ovo nije crna, teška priča o krizi i nemaštini. Film nema određeni žanr, ni tu ni tamo, što bi rekle naše babe, što je jedan od retkih slučajeva kada to zapravo ide na ruku ostvarenju. Lagan i nepretenciozan, fino izbalansirani humor i drama kao kritika današnjeg kapitalizma. Likovi Bureka su takođe ni tu ni tamo: jedna Amerikanka, ali to i nije; jedan Turčin, ali nije iz Turske; jedan Libijac, ali možda je ekonomska izbeglica; jedan stranac ali ne zna odakle je. Pored glavne junakinje, jedino su Srbi (Trifunovići) od početka iskreni i otvoreni po pitanju svojih motiva i namera. On su došli u Grčku samo zbog jedne stvari, i to bolje od bureka, a to su, naravno, ribe – i pri tom ne mislim na sardine. Ceo film je zapravo jedna lepa metafora celog Balkana skupljena u nekolicini likova na maloj grčkoj obali. Film je takođe i dobar podsetnik domaćoj publici (čitaj Ex Yu) da ne samo da nismo jedini na Balkanu, nego da i drugi imaju probleme, često teže ili vrlo slične našima. Postoji i jedna fina paralela sa Kosovom na kraju filma, ali čak i ova politička korektnost (koje su obično minus za većinu filmova) ne oduzima ništa od draži filma, čak će neke i nasmejati. A takođe lepo je i videti domaće likove koji nemaju ni najmanju vezu sa ratom, čak naprotiv – i mi smo pogođeni svetskom krizom kao i svi drugi, ali prosto odbijamo da je prihvatimo i živimo ubeđeni da nam je lepo na opštu radost i smeh začuđenih stranaca koji igrom sluačaja dođu u kontakt s nama.
Jedina mana filma dolazi ne od Diletanta koji piše za KUŠ!, več od Diletanta studenta Ekonomije, kome je jasna umetnička sloboda i prozivka kapitalizma, ali kako sam Nemac u filmu kaže „Nisi ti (jadna mala) Crvenkapa, niti sam ja veliki zli vuk“. U krajnjem slučaju, ako je već to poenta filma, onda princ na belom konju ne treba da bude Amer, koji je celu stvar izvukao parama samo jer se zaljubio u junakinju. Ispada da je kapitalizam loš, osim ako se ne udate dobro za punišu. Ali, ipak Diletantu koji piše za KUŠ!, ne smeta taj pomalo bajkovit happy end i toplo preporučujem Burek svima, ako može i uz jogurt.
piše: Igor Belopavlović
jun, 2016.
