„Raspeće”,detalj, Felisijan Rops, foto: Wikimedia/Hans Joachim Neyer

Među Ropsova najznačajnija dela ubraja se serija grafika pod nazivom Satanisti. U sklopu ove serije, nalazi se i scena Raspeće, nastala 1882. godine. Tokom osme decenije 19. veka, Rops se u potpunosti  posvećuje prikazu najnižeg sloja ljudi i života osoba „sa margine”, kao i predstavama demona oličenih u lepom telu žene, dok joj društvo na platnima ili grafikama uglavnom pravi njen Gospodar – đavo.

Felisijan Rops (7.juli 1833–23.avgust 1898) slikar, grafičar i ilustrator, bio je veoma aktivan i plodan umetnik, kako na teritoriji rodne Belgije, tako i u Francuskoj. Bio je veoma uticajna „avangardna” figura tog vremena, moglo bi se reći najpoznatiji po svojim gravurama i ilustracijama koje predstavljaju kombinaciju rigidnih, eksplicitnih, surovih, pornografskih i makabrističkih sadržaja.Sve ovo čini ga jednim od najpoznatijih simbolista 19. veka.

Glavna akterka je gola Madlena, koja se prepušta i dopušta da biće diabolskog karaktera njome vlada, stvarajući od nje demona. Njeno telo je simbol pohote i želje kojim manipuliše vladar iz senke. Rops razotkriva skrivene istine, prikazujući mračnu silu bolesti i smrti iza savršenstva tela i ispod savršenstva spoljašnjosti.

Madlenino telo svetle puti, izvijeno u blagi polukrug, naglašeno je centralnom tačkom na njenom stomaku, najisturenijem delu tela i najbližem posmatraču. To telo počiva napregnuto, upotrebljeno i izmanipulisano od strane njenog Gospodara, čije je telo prikazano u suštoj suprotnosti od njenog – kao oličenje devijantnosti, snage, pulsiranja, vibrantnosti, diktatorski, sa nogama koje se završavaju u vidu kandži neke pernate grabljivice. On je oko vrata obmotan crnim ukrasom (koji bi mogao biti Madlenina kosa), dok Madlena u stavu raspetog Hrista širi tamnu draperiju, prikazuje istinu, prikazuje telo spremno za greh, koje će navesti i onu drugu stranu na isti. Telo je spremno da bude upotrebljeno ili možda bolje rečeno – zloupotrebljeno. Da li od strane Gospodara koji ga večno koristi kao sredstvo? Ili od strane onog koji bi da zadovolji svoje nagone?

„Raspeće”, Felisijan Rops, foto: Wikimedia/Hans Joachim Neyer

Rops koristi pojedine elemente koji ikonografski podsećaju na Hrista, poput tela u stavu raspeća i trnovog venca oko glave, zatim karakteristika na licu – kose i brade. Ova ikonografija prožeta je đavoljskom energijom moći, pri čemu je oformljen „kontrahrist” sa grimasom nečastivog, nogama jarca i u erekciji. Sasvim se sigurno može iščitati identitet i postojanost đavolske moći koja, ne samo da dominira likovnom kompozicijom, već i žrtvom –  svojim demonskim produktom, ženom, bićem koje ovde nije zemaljsko, već sotonino sredstvo, a koje predstavlja sejače smrti, oličenje sifilisa i svih negativnih konotacija. Ovo bi bila samo još jedna u nizu potvrda o mizoginičnom razmišljanju kojem je 19. vek bio naklonjen, kako u likovnim umetnostima, tako i u poeziji i prozi.

Poput neke junakinje iz Bodlerove poeme, Madleni bi mogli pripasti stihovi njegove pesme Nakit:

Njene ruke, noge, slabine i bedra

Glatki ko nauljeni i labuđe gipkoće

Tkali su ispod moga pogleda oštro-vedra

A trbuh njen i grudi, to je moje zrelo voće,(…)

Lascivna strast na krstu razvrata ovekovečena na mermernom postamentu, poput pijedestala, predstavlja jedan mali teatar, na kom su zavese otkrivene i voajerski pogledi prate čin istine i razotkrivanje lažnog morala, mračnih fantazija, pohote, podzemlja, osvetljenih polukružno poređanim svećama koje poput baklji rasvetljavaju svaki ugao tame, ne dozvoljavajući da ni najmanji deo bude prekriven velom senke. U ovom teatru sumporaste atmosfere glumci ne koriste maske, već glume sebe.

U Ropsovom delu ovaj dvojac umnožen je trećom osobom, posmatračem –čovekom. Čovek poseduje ženu, žena je zaposednuta đavolom. Ona je česta tema, ne samo Ropsovih dela, već dela mnogih simbolista 19.veka. Sa maskom famme fatale, žena „lovi” žrtve, pojeći ih smrtonosnim otrovom, dok sa svojim đavoljim ljubavnikom večno glumi u potrazi za sledećom žrtvom. Umetnici s kraja 19. veka će u erotizovanim ženskim telima videti larve Greha, Pohote, Želje, Smrti, Sifilisa.

Rops predstavlja krik društva i čovečanstva, njihove užase i monstrume. Bilo da ste žrtva do koje đavo dolazi manipulišući svojim slugom – ženom, ili ste samo manipulativno sredstvo, tj. žena, žrtva je neižbežna, a smrt predodređena.

piše: Em Damn

Leave a Reply

Your email address will not be published.