ilustracija: Srećko Radivojević

piše: Nevena Stajković

Verovali ili nek, čak četiri autora i jedna autorka bili su inspirisani pričom o Fedri! Za početak, tu je Euripidov Hipolit iz 5. veka pre nove ere, Senekina Fedra iz 4. veka nove ere, Rasinova Fedra iz 1677. godine, zatim tragedija Fedra iz 1911. koju je napisao Migel de Unamunjo, pa Fedra Britanika iz 1970.Tonija Harisona i drama Fedrina ljubav iz 1996. godine koju je napisala Sara Kejn. Mi ćemo govoriti o Euripidovoj i Rasinovoj obradi priče o Fedri, ćerki Minosa i Pasifaje, Tezejevoj ženi, koja je bila zaljubljena u svog posinka Hipolita i zbog toga stradala.

Drami Hipolit je prethodila drama koja se zvala Fedra u kojoj se Hipolit zaljubljuje u svoju maćehu. Pisac je najverovatnije bio kritikovan zbog takvog raspleta, te ta verzija nije sačuvana. U prvom činu vidimo da Hipolit čini hibris (greh koji podrazumeva nepoštovanje božanstva). On obožava Artemidu, boginju lova, jer i sam voli da lovi, dok Afroditu ignoriše, zbog čega ona odlučuje da mu se osveti. Ipak, bogovi i boginje ovde nisu pravi akteri, te je Afrodita samo pokretač zbivanja, od nje počinje da se zapliće tragičko klupko. Ovaj momenat predstavlja moderno mesto u tragediji jer je još kod Homera viđeno da su bogovi antropomorfni i da ispoljavaju ljudske karakterne slabosti, ali kod Euripida je to dovedeno u mnogo prizemniju ravan jer je Afrodita jednostavno sujetna i ne mari za posledice, već samo želi da se osveti, a osvetiće se tako što će svojim moćima naterati Fedru da se zaljubi u Hipolita. Uslovno rečeno, u drami postoje dva toka radnje – prvi predstavlja borbu za Tezejev presto na koji pretenduju Hipolit, Tezejev vanbračni sin, i Fedrin i Tezejev sin, i drugi u kojem vidimo Fedrine pokušaje da se odupre ljubavi prema Hipolitu.

Mi, zapravo, Fedru prvi put vidimo snenu, umornu od sna u kojem ju je Afrodita zaljubila u Hipolita i ona je polako ludi od strasti. Stanje koje Euripid opisuje kroz dvorkinjine reči odgovara dijagnozi onoga što se zvalo manično-depresivna psihoza, tj. današnji bipolarni poremećaj:

„Ta ovamo doći sva želja ti bješe,

Al’; brzo ćeš opet za odajom čeznut.

Jer brzo si sita. Ne znaš veselja.

Što imaš, to ne mili s’ tebi: što nemaš,

To draže se čini.”

Euripid, Hipolit

Fedra sa dadiljom, freska iz Pompeje, 60-20. godina pre nove ere, izvor: Wikimedia Commons

Fedra otkriva dvorkinji šta je uzrok njenih jada i ona joj savetuje da nabavi Hipolitov deo haljine jer može da baci magiju na njega, te da se i on zaljubi u nju. Fedra je moli da ne preduzima ništa, međutim, uprkos njenim molbama, dvorkinja govori Hipolitu o Fedrinoj ljubavi prema njemu i zaklinje ga da tu tajnu nikome ne oda. Fedra ne može da izdrži stid i izlaz iz ove teške situacije vidi u samoubistvu. Ali pre toga nalazi rešenje kako, iako mrtva, može da optuži Hipolita i osveti mu se za to što je odbio njenu ljubav! Euripid je smislio rešenje koje predstavlja pomalo neprirodno sredstvo u konstrukciji žrtve tragedije. Ono je primerenije komediji jer, u vreme u kom piše Euripid tragedija je na zalasku, a komedija u usponu, stoga i dolazi do mešanja elemenata. Zato Euripid poseže za sledećim objašnjenjem – Fedra je napisala pismo u kom optužuje Hipolita za silovanje, vezala ga za ručni zglob i obesila se tek tada.  U trenutku kada saznajemo za Fedrinu smrt, stiže Tezej, zatiče voljenu ženu mrtvu i pronalazi pismo. Kada ga otac napadne za ono što nije učinio, Hipolit ne sme da oda tajnu da je Fedra bila zaljubljena u njega, odnosno ne može da dokaže sopstvenu nevinost zato što se zakleo dvorkinji na ćutanje. Kune se i želi da urazumi oca, ali Tezej ne želi da sluša, niti da pozove vrača koji bi mogao da otkrije šta se desilo, niti da samo progna sina preko mora, ali da ga ne ubije. U naletu gneva prema sinu, on poziva u pomoć Posejdona koji dejstvuje u tragediji, mada se ne pojavljuje lično i koji predstavlja odsutnu silu koja uzrokuje Hipolitovu smrt. Kada je Hipolit jurio dvokolicama, Posejdon je poslao čudovište iz mora koje je uplašilo Hipolitove konje i oni su se u brzini i strahu sjurili u stene, a Hipolitova dvokolica se prevrnula i on je nasmrt povređen. Iznemoglo Hipolitovo telo donose kod oca i oni se mire u prirustvu boginje Artemide koja kazuje Tezeju da je sve to bilo Afroditino maslo, ali i da nije mogla da spasi Hipolita smrti jer ne sme da se meša u delovanje drugih bogova.

Rasinova drama nosi naziv Fedra i u njoj nema upliva božanske volje, mada se stvari umnogome komplikuju. Fedri, Tezeju, Hipolitu i dojkinji Enoni se ovoga puta, umesto bogova, pridružuju Aricija i njena dvorkinja Ismena. Prepoznajemo dva istovetna toka radnje koje smo sreli i u Euripidovoj drami, s tim što je sada borba za presto zastupljenija jer do naših likova dolazi vest da je Tezej poginuo. Takođe, između Fedre, Aricije i Hipolita stvara se nepravilni ljubavni trougao u kojem je Fedra zaljubljena u Hipolita, ali su Hipolit i Aricija zaljubljeni jedno u drugo. Povređena sujeta biće okidač koji će Fedru navesti da se osveti Hipolitu, čak na drugačiji način nego što smo videli u Euripidovoj drami. U trenutku ludila, kada mu priznaje svoju ljubav, Fedra uzima Hipolitov mač, traživši od njega da je ubije, ali on to, naravno, ne čini. Treba, takođe, naglasiti da se Fedra ispoveda Hipolitu zato što se misli da je Tezej poginuo, te se nada da postoji šansa da se njihova ljubav ostvari. Međutim, ispostavlja se da Tezej nije mrtav, on se vraća i želi da sazna šta je uzrok neobične situacije koju zatiče. Od Enone saznaje da je Hipolit silovao Fedru, a glavni dokaz je mač koji se zatekao u Fedrinim odajama. Hipolit, prirodno, poriče ovu laž, otkriva ocu Fedrinu ljubav prema njemu, ali i priznaje da voli Ariciju. Kasnije, na samrti je zamolio oca da se stara o Ariciji kao o sopstvenoj ćerki, što ovaj i čini. U međuvremenu Fedra od Tezeja saznaje da Hipolit voli Ariciju i, razočarana i povređena, odlučuje da popije otrov.

"Fedra", Aleksandar Kabanel, 1880, izvor: Wikimedia Commons

Fedra je tragična junakinja iz dva razloga. Najpre, u Euripidovoj drami vidimo da se njena osećanja prema Hipolitu nisu javila prirodno, već Afroditinim delovanjem, te možemo reći da Fedra nije zaslužna za svoju ljubav, ali zbog nje mora da strada. U Rasinovoj drami upoznajemo Fedru u kojoj su se osećanja prema Hipolitu javila sama od sebe i ona ne može tome da se odupre iako se grozi nad samom sobom jer žudi za mladićem koji ne samo da nije zaljubljen u nju, nego je zaljubljen u drugu ženu. Ona često ima napade ljubomore i besa, a njena tragičnost je dovedena do vrhunca kada pomisli da ne mora da krije svoju ljubav koja možda i može da se ostvari, s obzirom na to da je Tezej mrtav.

Objašnjenje tragičnosti Fedrinog lika možemo tražiti i u mitu o Pasifajinoj perverznoj ljubavi prema biku. Naime, Pasifaja, Fedrina majka, minojska kraljica, u jednom trenutku je usplamtela perverznom strašću prema biku, iz koje se rodilo čudovište Minotaur. Dakle, Fedra je žrtva nečiste krvi, koja potiče od perverznih želja njene majke, te je zato i sama spremna na rodoskrvnuće, a sve je to opet čini tragičnom junakinjom.

mart, 2021.

Leave a Reply

Your email address will not be published.