foto: Ian Dooley

Poslednjih godina erotska književnost doživela je procvat. Ipak, erotika u književnosti nije nova i, iako se granice stalno probijaju, vredi pomenuti pionire ovog žanra.

Početke erotske književnosti nalazimo još u davnoj prošlosti. Možda i danas najpoznatija knjiga tog tipa je Kama Sutra pisana na sanskritu. Starogrčka pesnikinja Sapfa pevala je o čulnoj ljubavi još u sedmom veku pre nove ere. Kako je tematika njenih pesama bila vezana i za ljubav između dve žene, ona je postala simbol ženske homoseksualnosti. Zbog takve tematike, hrišćanska crkva nije blagonaklono gledala na njeno stvaralaštvo i ono je sačuvano samo u fragmentima. Elemente erotike nalazimo i u Šeherezadinim pričama iz Hiljadu i jedne noći, a i u Dekameronu Đovanija Bokača, koji je zbog eksplicitnosti bio zabranjivan čak pet stotina godina nakon izdavanja.

Tokom renesanse, mnoga dela nisu pisana za javnost, već su u rukopisima kružila kroz ruke zainteresovane publike. To je bio metod širenja i Šekspirovih erotskih pesama Venera i Adonis i Silovanje Lukrecije.

Markiz de Sad, i sam poznat po seksualnim skandalima, 1879. godine izdao je roman pod naslovom Žistin (Justine). U centru događanja ovog romana nalazi se dvanaestogodišnja devojka koja odlazi u Francusku . Do svoje dvadeset i šeste godine, u više navrata ona biva izložena različitim kaznama, uglavnom seksualnog tipa. Kako je Sad voleo da piše o eksplicitnim temama, ovo nije jedino njegovo, za to vreme, skandalozno delo.

Termin sadizam dobio je naziv po Markizu de Sadu. Njegova dela pretežno i jesu katalozi različitih sadističkih radnji. Termin mazohizam naziv duguje Leopoldu fon Zaher-Mazohu koji se prvi odlučio da o ovom ponašanju piše.

Austrijanac Leopold fon Zaher-Mazoh je 1870. godine objavio roman Venera u krznu. U romanu se opisuju seksualne fantazije i fetiši uglavnom vezani za dominantne žene koje nose krzno. Roman je inspirisan njegovim privatnim životom, naime, pre nego što je roman izdat, Mazoh i njegova ljubavnica baronesa Fani Pistor potpisali su ugovor po kojem on pristaje da bude njen seksualni rob pola godine, uz uslov da baronesa što češće nosi krzno. Ovakva ženska dominacija je prvi put prikazana u ovom delu.

foto: Ian Dooley

Još jedan roman koji je inspirisan životom autora je Ljubavnik ledi Četerli Dejvida Herberta Lorensa. Frida Lorens, Dejvidova žena, jednom prilikom poverila se prijateljicama da joj je muž impotentan i da ona ima ljubavnike. U romanu ledi Četerli se viđa sa upravnikom imanja Oliverom jer joj je muž, ser Kliford Četerli, paralizovan i impotentan. U romanu su prisutni brojni eksplicitni opisi odnosa ljubavnika, zbog čega roman nije objavljen u Velikoj Britaniji sve do 1960. godine, iako je još 1928. objavljen u Firenci.

Za razliku od dominantnog položaja žene koji je prikazan u romanu Venera u krznu, Priča o O je delo koje ženu stavlja isključivo u podređen položaj. Roman je napisala francuska književnica pod pseudonimom Polin Reaž. U ovom romanu devojka koja se bavi fotografijom (O) je neprekidno dostupna mnoštvu muškaraca koji pripadaju određenom tajnom društvu u koje ju je uveo njen partner. Tokom romana ona prolazi različite „treninge” koji služe da je pretvore u potpunosti u objekat kojem je jedina uloga da zadovolji muškarce. Roman je objavljen 1954. i toliko je podelio publiku da je istovremeno dobijao književne nagrade, dok su se izdavači suočavali sa sudskim tužbama zbog eksplicitnog sadržaja. Tužbe su odbačene.

Kasnije objavljena dela nisu izazivala toliko negodovanje javnosti, a u prilog tome ide činjenica da, ako ovih dana odete do knjižare, sigurno ćete videti poslagane gomile erotskih romana koji su postali stalni inventar u poslednjih nekoliko godina.

piše: Aleksandra Vujić

Leave a Reply

Your email address will not be published.