„Tri balerine u plavom”, Edgar Dega, foto Galerija SANU

Izložba Edgar Dega, trenuci posmatranja, otvorena je 15. jula u Galeriji SANU i imaćete priliku da je posetite do 15. septembra što vam najtoplije preporučujemo. Izložbu čine dela iz Narodnog muzeja u Beogradu, mahom ona koja su pripadala zbrici Eriha Šlomovića, uz nekoliko pozjamica iz Amerike. Autorka izložbe je dr Dragana Kovačić, uz koautorke monografskog kataloga dr Milanku Todić i Jelenu Dergenc.

U nekom trenutku sigurno ćemo pisati više i o Erihu Šlomoviću, jer njegova priča vredi da bude ispričana, još jednom. Ako vas interesuje njegov lik i delo, ili – kako je on došao do svih ovih slika, pročitajte priču iz pera koje ju je prvo zapisalo, a to je pero Mome Kapora – Dosije Šlomović.

Izložbu čine tri celine – prilikom ulaska duž nekoliko (belih) zidova galerije vodiće vas hronološka priča o životu i radu ovog umetnika, upotpunjena njegovim citatima, zapisima, slikama i fotografijama, kako njegovih dela, tako i dela njegovih savremenika i prijatelja iz različitih umetničkih krugova. Ono što je zanimljivo je da izložba nudi ne tako čestu priliku da na istom mestu, prateći život jednog od najpoznatijih slikara 19. veka, uporedite događaje koji su se tih godina dešavali u Francuskoj i Srbiji. Priznajem da sam se ne malo puta u životu začudila kada bih došla do zaključka da su se neki od najvažnijih istorijskih procesa odvijali u isto vreme ali na različitim lokacijama, pa eto prilike da i vi testirate sebe. Iako sve te podatke uglavnom znamo, ne verujem da je većina nas ikada razmišljala o tome ko se nalazio na srpskom tronu u trenutku kada impresionisti bivaju odbačeni na Salonu – a garantujem da će vam biti zanimljivo da uporedite istoriju naše zemlje sa razvitkom velikog umetničkog centra kakav je bio Pariz.

Drugu celinu izložbe (zidovi boje lila, za one kojima je sve to roze – roze zidovi ) čine fotografije ovog umetnika. Dega je bio čovek svog vremena, veoma zainteresovan za napredak tehnologije i nauke, a kako je celo njegovo umetničko stvaralaštvo ostalo upamćeno kao posmatranje, beleženje i reprodukovanje čarolije pokreta, fotografija je medij koji je često koristio i koji mu je u ličnoj umetničkoj misiji veoma pomagao. Moj lični favorit su negativi koje čak i publika većih muzeja sveta retko kada ima prilike da vidi. Posmatrajte ove fotografije i kao dokumente jedne epohe, jer Degaova dela su mnogo više od umetničkih, ona su i prava poslastica za antropologe i istoričare kulture.

A kada zakoračite u prostor sa svetlo plavim zidovima, dočekaće vas i u susret vam potrčati njegove čuvene balerine. Naravno, one najpoznatije i dalje su u muzeju Orsej u Parizu, ali posvetite pažnju i onim koje su doplesale do Beograda. To su studije pokreta, skice i pasteli, i beskrajni niz koraka koje je Dega radio godinama (i decenijama) i zahvaljujući kojima su nastala ona najpoznatija dela po kojima prepoznajemo njegovu „ruku” čak i na slagalici ili podmetaču za čaše.

Za kraj, šta da vam kažem – poželećete da crtate, poželećete da idete na balet, i ako među svojim prijateljima imate nekoga ko se bavi plesom javite mu odmah da će biti uposlen kao vaš model. A pre toga, javite mu za izložbu i posetom galeriji SANU skinite kapu majstoru pastela zvanom Edgar Dega.

piše: MoonQueen

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.