autoportret, Anastas Jovanovi'

Prethodne godine obeležili smo godišnjicu, i to dvestotu po redu, rođenja jednog od velikana srpske umetnosti 19. veka – Anastasa Jovanovića. O samom Anastasu i njegovom doprinosu u svetu grafike, fotografije i primenjene umetnosti mogli ste i moći ćete da čitate zahvaljujući pažnji koju je jubilej usmerio ka njegovom liku i delu, a mi vam u januarskom broju predlažemo da, ukoliko niste to učinili prethodne godine, ovog meseca obiđete dve izložbe posvećene ovom umetniku.

Konak kneginje Ljubice

Anastas Jovanović – Umetnost i novi mediji

 U Sali pod svodovima Konaka kneginje Ljubice, do 28. januara otvorena je izložba koja nam pruža najcelovitiji pogled na ukupno stvaralaštvo Anastasa Jovanovića. Izloženo je oko dve stotine radova među kojima su fotografije, litografije, crteži, akvareli ali i umetnikovi lični predmeti.

Radovi su grupisani u nekoliko celina, od kojih je jedna posvećena vladarskim portretima i uopšte prikazima članova onda vladajuće dinastije Obrenović. Osim što je bio dvorski fotograf i upravnik dvora, Anastasova veza sa Obrenovićima je mnogo kompleksnija, a više o tome ćete moći da pročitate na samoj izložbi. U svakom slučaju, ne treba propusititi priliku da se vide neki od ikoničnih portreta članova ove porodice, čiji veliki deo čine prikazi kneza Mihaila u različitim tehnikama, medijima, ali i kontekstima.

Sledi odeljak posvećen saradnji umetnika i crnogorske vlastele, tj, mnogobrojni portreti, takođe izvedeni u različitim tehnikama, crnogorskog vladike Petra Petrovića Njegoša, kao i kneza Danila I. Tu je i nacrt za odlikovanje kneza Danila koje je Anastas Jovanović dizajnirao.

Mihailo Obrenović, Anastas Jovanović, foto: Wikipedia

Osim vladarskih i dinastičkih tema, Anastas se bavio i prikazivanjem ključnih momenata srpske istorije, pa ćete imati priliku da vidite i nekoliko istorijskih kompozicija, nadahnutih novim pokretima za oslobođenje uoči revolucije 1848. godine. Neke od njih su Srbi oko pevača, Karađorđe na Mišaru, Miloš Obilić ubija cara Murata… U drugom delu sale nalaze se i portreti svih „viđenijih ljudi našeg sreza” – Ilije Garašanina, Milivoja Petrovića Blaznavca, Ljube Nenadovića, Branka Radičevića, Milice Stojadinović Srpkinje, koji su aktivno delovali ovih godina i kroz čije se puške i pera uzidzao ideal nacionalne svesti.

Ono što se mnogo ređe viđa od portreta, makar i kao reprodukcija na internetu i u knjigama, su Anastasove fotografije gradova i pejzaža. Sada ćete moći da vidite priličan broj fotografija starog Beča i time ispratite izgled grada koji se upravo sredinom veka menjao. Tu su i prve fotografije važnih arhitektonskih zdanja u oslobođenim gradovima Srbije, kao što su Šareni konak kneginje Ljubice u Kragujevcu, Takovska crkva ili Skupštinska sala iz 1861. godine (simpatično za upoređivanje sa današnjim stanjem stvari).

Izloženo je i nekoliko ličnih predmeta Anastasa Jovanovića koje je zaista retko moguće videti – autobiografija u rukopisu, igla za kravatu, pečat i činovnička sablja, kao i dekret kneza Mihaila o  postavljanju umetnika za upravnika dvora. U jednom od ramova videćete slova za prvi srpski bukvar, takoreći – prvi font ćirilice nakon Vukove reforme pisma, a u nizu drugih ramova Anastasove portrete i autoportrete, od kojih izdvajamo onaj proizišao iz kičice Uroša Predića.

Muzej primenjene umetnosti

Anastas Jovanović (1817- 1899), pionir primenjene umetnosti i dizajna

A u Muzeju primenjene umetnosti do 31. januara 2018. godine imaćete priliku da pogledate delo Anastasa Jovanovića iz drugačije perspektive. Ovde su, u skladu sa samim nazivom muzeja, prikazani njegovi crteži i modeli za dizajn predmeta primenjene umetnosti, uglavnom različitog posuđa i nekoliko komada nameštaja.

Na prvi pogled možda manje atraktivna od izložbe u Konaku kneginje Ljubice, ona je itekako vredna vaše pažnje, pogotovu ako vam vreme i koncentracija dozvole da ih obiđete obe u istom danu. Naš predlog je da u Muzej primenjene umetnosti svratite posle Konaka i da, nakon što ste oplemenili vaš duh svim osnovnim informacijama o Anastasu Jovanoviću, dozvolite sebi samo da razgledate i uživate. Ima nečeg opuštajućeg i veličanstvenog u dizajnu primenjene umetnosti, a prikazani crteži su  predstavljeni baš kako treba – na stolovima, u svom prirodnom okruženju, dobro osvetljeni i pažljivo izloženi. Crteži u prvom delu postavke uvešće vas u Anastasovu liniju, stil i estetiku, koji su svoje pandane imali u najvećim evropskim dizajnerskim ateljeima. To će vam dokazati drugi deo postavke u kojem ćete imati prilike da pogledate neke od najreprezentativnijih predmeta primenjene umetnosti nastalih sredinom 19. veka, kada i Anastas stvara. Sigurna sam da će vam se posle ove izložbe piti čaj, pa vam za kraj jedino preporučujemo da sebe počastite nekim stvarno dobrim čajem iz neke zaista lepe šolje.

piše: MoonQueen

Leave a Reply

Your email address will not be published.