Duša, detalj, ilustracija: Filip Nikolić

Da li ste razmišljali o tome da li postoji duša? Ne? Pametno. Samo tako nastavite. Dopustite sada da neko drugi razmisli o tome umesto vas. (Da, to treba da vas nervira)

Duša je centralni pojam mnogih vera i deli koren sa jednom reči koja uživa veliki ugled i reputaciju u društvu „velikih” reči, a to je duhovnost. Obe su trajno uzele reč „duh” u svoj zagrljaj. Smesta ću iskoristiti priliku za jednu slatku digresiju: da li verujete u duhove? A u duše? Ako je ovo tačno, onda bi to značilo da vi mislite da barem postoji neka značajna razlika između ta dva. I, u čemu je razlika?

Elem, šta znači reći da verujete u postojanje duše? Možda bi bilo teško reći šta to tačno znači, ali je jedno sigurno: vi onda verujete da vi niste samo to vaše jadno telo što vas neizbežno i pažljivo prati u stopu (nije lako verujte!). Vi smatrate da postoji jedan bitan i krajnje nematerijalan deo vas. Međutim, to nije dovoljno dobro. Naime, neko se može složiti sa ovom poslednjom tvrdnjom, a da opet ne veruje u postojanje duše. Neko može reći da je naša duša, ili možda bolje, naš um, jednostavno sve ono što naš mozak radi. Kako?

Accio analogija! Pogledajte vaš računar. Pogledajte sve neverovatne stvari koje on radi. Budite ljubazni, primetite da vi ogroman deo toga uopšte ne možete ni da zamislite. Takođe se setite da mnoge stvari taj računar radi mnogo bolje nego nego vi. Molim vas, takođe primetite da, kako vreme prolazi, postaju sve bolji i bolji, u sve više stvari. Ako je ovo slučaj, šta biste zamerili stavu da je naš mozak (ili možda samo vaš, dobro ajde) jedan neverovatno kompleksan i sposoban računar, ali samo računar na kraju krajeva? Uostalom, naši računari su mlađi od dvestotinak godina, dok su naši mozgovi imali milione godina za usavršavanje. Zašto biste tu mogućnost već na samom početku odbacili?

Accio analogija br. 2! Razmislite o tome šta je osmeh. Da li osmeh postoji nezavisno od usta? Pa naravno da ne, osmeh postoji dokle god postoje usta. Pokušajte da zamislite osmeh jedne savršeno i potpuno nevidljive osobe. Kako izgleda? Odgovor je – nikako. Osmeh nije neka misteriozna ideja ili stvar „iza” usana, on je jednostavno jedna od tih stvari koje naša usta rade.

Dakle, vi možete savršeno razumno reći da postoji jedan nematerijalan i bitan deo vas, ali da je on proizvod vašeg veličanstvenog mozga. Doduše (ha ha doduše, kapirate? Do duš… nema veze) to nije način na koji razmišlja većina ljudi. Većina veruje da je duša nešto sasvim drugačije i nešto što ne zavisi od tela. Naprotiv. To se najbolje da videti kad se priča sa ljudima o zagrobnom životu ili reinkarnaciji. Tada oni bez problema pričaju o tome kako će možda „videti opet voljene”, ili kako će „otići negde”, i slične, krajnje nerazumne stvari, koje imaju smisla samo u kontekstu telesne postojanosti.

ilustracija: Filip Nikolić

Jedna popularna vrsta argumenata za postojanje duše su i oni koji se pozivanju na anegdotalna iskustva u slučajevima kada su osobe bile bliske smrte ili klinički mrtve neko vreme (eng. Near Death Experiences i Out of Body Experiences). U takvim slučajevima ćemo nekada čuti o tome kako je osoba lebdela iznad svog tela i išla ka tunelu svetlosti i videla natprirodna bića. Iako fascinantni, ovi argumenti su slabi. Anegdotalni dokazi su takvi po prirodi stvari, ali postoje i dodatne teškoće. To su dve činjenice: jedna je da u svim slučajevima ovakvih iskustva, onda kada su potencijalni pokojnici (polupokojnici?) viđali svog boga/bogove to su uvek bili oni u koje su već verovali do tog trenutka. Drugi je da su lukavi doktori u nekim bolnicama stvaljali nalepnice sa simbolima na mesta koje se samo daju videti upravo tamo gde navodne duše obično lebde. Rezultat – niko od ljudi koji su lebdeli nije uspeo da kaže šta je na tim crtežima.

Argumenata za postojanje duše je kroz istoriju bilo mnogo. Protivargumenata je bilo isto mnogo. U nekom prošlom članku, imali ste priliku i da čujete za neke od njih. Za sada, samo razmislite o sledećoj misli: za dušu se obično kaže da je vanvremenska, vanprostorna, nematerijalna i večna. Da li se slažete sa tim? Pošto autoru to deluje kao sumnjivo sličan opis reči ništa.

piše: Logoreik

Leave a Reply

Your email address will not be published.