piše: Teodora Rebić
Na dalekom Dalekom istoku, na jednom zelenom odigrava se život potpuno drugačiji od našeg. Dok milioni ljudi u gradovima žive zajedno sa robotima u 2224. godini, u pojedinim delovima Japana osetićete se kao da ste deo istočnjačke bajke. Ta simbioza kontrasta čini ga toliko zanimljivim i privlačnim najrazličitijim turistima.
Kjoto i njegova okolina odišu mirom, tišinom i zelenilom. Ovaj grad, iako više nije prestonica, i dalje se doživljava kao centar japanske tradicije i kulture. Na hramove (jap. otera) i svetilišta (jap. jinja) možete naići na svakih pet minuta laganog hoda. Hramovi su uglavnom građeni kao budistički, sa ponekim indijskim ili kineskim simbolima. Dok su svetilišta najčešće šintoistička, autentično japanska. Danas je njihova vera u velikoj meri kombinacija ove dve.
Neki hramovi su veoma udaljeni od gradova, ušuškani u dubokim šumama. Nisu na izvolte ni turistima, ali ni lokalnom stanovništvu. Nekada su toliko nepristupačni, da samo stizanje do njih predstavlja pripremu za ono šta vas čeka na vrhu kao nagrada. Bez gradskih zvukova, bez gužvi, nepogrešiv je i intenzivan osećaja da ste na svetom mestu.
U kvartuArašijama (Arashiyama) možete posetiti nekoliko različitih hramova, nakon što prošetate kroz bambusovu šumu, koja kao da nema kraj, ni u visinu, ni u širinu.
Neki hramovi se pak nalaze na samom obodu grada, ali, ponovo, na poseban i tajanstven način smešteni su u šumom bogate predele. Prići im je kao ušetati u jedan mali svet prepun drevnog kamenja i relikvija oivičen tropskom i egzotičnom prirodom. Kilometarska staza krozFušimi Inari (Fushimi Inari) vodi vas pored nekoliko vidikovaca na grad, pored ogromnog broja malih i velikih svetilišta, spomenika u obliku raznih svetih životinja, čak i suvenirnica i kafića.
Nije nimalo neobično naići na hramove i u samom centru grada. Iako deluje kao da je prirodno stanište hramova duboko u tišini prirode, oni najpoznatiji nalaze se u centru Kjota. Pojedini su ograđeni i oivičeni prostranom baštom, ali neki su postali sastavni deo ultramodernih biznis kvartova, naslonjeni na, recimo, banku ili kafić. Neverovatan je način na koji se hramovi uklapaju u savremeno izgrađen grad ili, zapravo, obrnuto.
Broj hramova u Kjotu i njegovoj okolini je izuzeto veliki; rekla bih da se ne može ni uporediti sa brojem crkvi izgrađenih u našoj sredini. Svi hramovi i njihova živopisna dvorišta otvoreni su za posetioce bilo koje vere i etničke pripadnosti, ulaz je u većini slučajeva besplatan, ili se plaća simbolično malo.
Možete se proštetati kaldrmom, uskim sokacima ispunjenim radnjama sa suvenirima, lepezama, keramičkim posuđem i veoma zanimljivim autentičnim restoranima. Tim ulicama, ali i skoro svim ostalim, neretko šetaju gejše, žene obučene u narodnu japansku nošnju, našminkane i sređene, kao da su deo filmske ekipe. One, ipak, sasvim nonšalantno, za njih uobičajeno, šetaju i obavljaju svakodnevne obaveze.
U Kjotu, dakle, postoje velike šanse da naiđete na prave gejše. Ovaj grad je, kao drevna prestonica, i dalje najbogatiji budističkim, šintoističkim hramovima i sredina koja je najduže očuvala tradicionalne japanske vrednosti.
Iako i Kjoto ima moderni deo grada, šoping zonu, poslovne centre, metro koji ide 300km/č i naprednu tehnologiju, teško da ćete to poneti kao najjači utisak iz ovog drevnog grada. Pored religijskih građevina i starih tradicionalnih kućica, dominira svedena arhitektura.
oktobar, 2024.