piše: Nevena Stajković
Elena Ferante nam je 2019. godine podarila još jedan sjajan roman pod nazivom Lažljivi život odraslih i pružila nam priliku da upoznamo Đovanu, glavnu junakinju romana, ali i ovog napisa. Đovana ima trinaest godina u trenutku kada se prvi put sretnemo s njom. Nežne godine, zar ne? Živela je idiličnim životom u ulici San Đakomo dei Kapri u Napulju sve do jednog popodneva kada je čula kako njen otac kaže njenoj majci da im je ćerka ružna. Razume se, to je ono što je Đovana čula. Njen otac je, u stvari, naglasio da ona sve više podseća na njegovu sestru Viktoriju, međutim, Đovana je dobro znala šta to znači, s obzirom na to da je tetka Viktorija u njihovoj kući, kao i u pričama i životima uopšte, bila persona non grata. Od tog trenutka počinje Đovanin privatni pakao – kreće da istražuje kakva je to osoba bila njena tetka, a opsesija kulminira kada, protivno svim pravilima, izrazi želju da je upozna. Otac i majka joj dozvoljavaju da se sastane sa Viktorijom uz podsećanje da je to veoma zla osoba, te Đovana ne sme ni sebi ni roditeljima da prizna da joj se tetka zapravo dopala! Viktorija joj je ispričala svoju stranu priče o svađi sa svojim bratom i tada se Đovana, možda i po prvi put, našla u lažljivom životu odraslih.
Cela priča o tajanstvenoj tetki dodatno je začinjena pričom o još tajanstvenijoj narukvici koja se s vremena na vreme pojavljuje u romanu, i to na ručnom zglobu različitih žena, uključujući i Đovanu.
Kako godine prolaze, delanja njenih savršenih roditelja, profesora za koje je akademska karijera bila neka vrsta prestiža, menjaju našoj Đovani život, kao i njen odnos prema njima. Ona zanemaruje i svoje najbliže drugarice iz detinjstva, Idu i Anđelu. U nekoliko navrata Đovana i Anđela bile su intimne, a to su prvi znaci nedefinisanosti jakih osećanja koja ne znaju kako da se ispolje u mladim godinama. S vremenom, nesigurnost i otuđenost preplavljuju Đovanu i ona, možda da bi se osvetila roditeljima, pada razred. Ona zatim šeta iz krajnosti u krajnost – ili nigde ne izlazi i zaranja u svet romana, ili se oblači provokativno u nadi da će privući pažnju muškaraca.
„Osećam se ružnom, lošeg karaktera, pa ipak, želela bih da budem voljena.”
Lažljivi život odraslih, Elena Ferante
Đovanin život se još jednom menja kada upozna Roberta, blagog i pametnog momka. Pokušava da pronikne u sebe, a kako je u adolescentskim godinama teško razumeta sopstvena osećanja, ona ne uspeva da dokuči da li se, kada je reč o Robertu, radi o prijateljskoj ili erotskoj ljubavi. Knjiga nam pruža neobične obrte i rasplete, pa tako naša junakinja, svesno ili nesvesno, pred kraj priče poželi da proživi sličnu sudbinu kao njena misteriozna tetka, koju, ne brinite, dobro upoznamo do kraja romana. Pitanje je zašto su se Đovani više dopali tetkini potezi od postupaka njenih roditelja, u tom lažljivom životu odraslih. Možda je to upravo vrhunac njene zbunjenosti.
„Ah, kad bih stvarno mogla da se izgubim, pomislila sam u jednom trenutku, da zaturim sebe negde poput kakvog kišobrana i o sebi nikad više ništa ne saznam.”
Lažljivi život odraslih, Elena Ferante
Šta je Đovana odlučila – kakva osoba želi da postane i kojim putem da krene – do kraja priče o mladoj Napuljki ostaje nam nejasno, ali slatko nejasno jer nam ostavlja prostora da sami izmaštamo kako će se njena ličnost dalje razvijati i kako će se snaći u lažljivom životu odraslih koji će tek da nastupi.
mart, 2022.
