piše: Nevena Stajković
Period između Đurđevdana, odnosno Spasovdana, i Mitrovdana, u koji spada i juli mesec, u davna vremena bio je obeležen pevanjem dodolskih narodnih pesama. Ovaj obred za prizivanje kiše obavljale su najčešće mlade, nevine devojke, dodole. One su nosile na glavama vence od žita, vinove loze i drugih biljaka. Išle su od kuće do kuće u selu i pevale pesme namenjene dozivanju kiše putem imitativne i zarazne magije. Zaustavljale bi se pred kućama i pevale, a glavna dodola bi sama igrala. Zatim bi je domaćica polila vodom iz punog kotla, prvenstveno lišće i bilje u koje je bila odevena, jer je na taj način zalivala vegetaciju na poljima. Onda bi je darivala brašnom, slaninom i drugim potrepštinama. Ovaj obred vezan je za zemljoradnju, te se obavljao u svim predelima u kojima se obrađivala zemlja, od Makedonije do severnih krajeva Srbije.
U primorskim krajevima i Dalmatinskoj zagori uobičajeno je bilo da ritual izvode muškarci, koji su tom prilikom nazivani prporuše. U Istočnoj Srbiji dodole su nazivane piperane, što ih dovodi u vezu sa imenom boga groma, Peruna.
Prporuše hodile
Prporuše hodile,
Terem Boga molile,
Da nam dade kišicu,
Da nam rodi godina
I šenica bjelica
I vinova lozica,
I nevjesta đetića
Do prvoga Božića.
Daruj nama, striko naša,
Oku brašna, striko naša,
Bublu masla, striko naša,
Runce vune, striko naša,
Jedan sirčić, striko naša,
Šaku soli, striko naša,
Dva, tri jajca, striko naša.
Ostaj s Bogom, striko naša,
Кoja si nas darovala.
Prvi zapisi o dodolskim pesmama sežu u 1818. godinu i potiču od Vuka Stefanovića Karadžića. Pesme su u osmercu, sa karakterističnim pripevom u sedmercu – oj, dodo, oj, dodole! U pesmama su prisutne magijske formule za dozivanje kiše, verbalni opisi obrednih radnji, kao i iskazivanje toka prirodnih pojava i posledice koje bi dodole želele da iz njih proisteknu.
Mi idemo preko polja
Mi idemo preko polja, –
oj, dodo, oj, dodole.
A oblaci preko neba, –
oj, dodo, oj, dodole.
Oblak brže, doda brže, –
oj, dodo, oj, dodole.
Rosna kiša ponajbrže, –
oj, dodo, oj, dodole.
Da orosi naša polja, –
oj, dodo, oj, dodole.
Da okvasi naše žito, –
oj, dodo, oj, dodole.
Udri, udri, sitna kiša
Udri, udri, sitna kiša,
Oj dodo le!
Moj božo le!Te porosi žito, vino,
Oj dodo le!
Moj božo le!I tri pera kukuruza,
Oj dodo le!
Moj božo le!I lanove za darove,
Oj dode le!
Moj božo le!I kudelju tankoviju,
Oj dodo le!
Moj božo le!
Srećemo i opis otelotvorenog božanstva kiše i groma u liku junaka koji jezdi gorom, zato što ovaj ritual potiče iz paganskih, prethrišćanskih vremena. Prisutna je i vila koja sedi na vrhu jele i okreće i prevrće ogledalo da bi se prevrnulo nebo i dalo kišu.
Nasred sela vita jela
Nasred sela vita jela, –
oj dodo, oj dodole! –
Vita jela čak do neba.Na vr’ jele b’jela vila.
U krilu joj ogledalo;
Okreće ga, prevrće ga.Prevrnu se vedro nebo
I udari rosna kiša –
oj dodo, oj dodole!
Kakav junak gorom jezdi
Кakav junak gorom jezdi:
Nosi sablju u zubima,
Nosi kišu u očima –
oj dodo, oj dodole!
jul, 2022.
