piše: Ivan Veljković
Izvor slika: Golconda
Crtež: Mateus Santoluko
„Ovo prelamanje kao da vrši invaziju na okruženje, kao da stvara za prisutne, ali i za posmatrače, jedan vid pakla u kome se lično i svestrano nekako sklapa.”
Priseća se Oroku Saki. Priseća se detinjstva provedenog u šumi sa svojim prijateljem. Taj isti prijatelj, Hamato, reći će mu kako je sve satkano od sna, i kako se taj san treba dostići. Saki zna da je taj san ono što mu treba, i tu je zbog njega. Samo što to nije san. To je blagi uvod u pakao, a Saki će upravo provesti nemerljivu količinu vremena u istom.
Priča Teenage Mutant Ninja Turtles: Sekač u paklu ubraja se među novije storije o herojima u oklopima, nastala 2019. godine, a kod nas objavljena 2024. (naporima izdavačke kuće Golkonda, sada svakako najvećeg balkanskog čvorišta za nindža kornjače u stripu). Priča služi kao duhovni nastavak stripa TMNT Klan Stopala: Tajno poreklo, sa još par vezanih priča objavljenih u odeljku TMNT Micro-Series i TMNT Micro-Series: Villans. Dakako, ovo je sve iz takozvane IDW ere Kornjača, odnosno serijala koji već više od 100 brojeva aktivno objavljuje američki izdavač IDW Publishing.
Sve se ovo navodi s razlogom, čitaoče. Naime, postoji uvek jedna komponenta koja je čitaoce Kornjača vukla do ove tačke, do tačke kada je Oroku Saki u paklu i kada pokušava da se istrgne iz istog i vrati među žive (?!). A ta komponenta je autor Mateus Santoluko. U gotovo svim svojim većim angažmanima na Kornjačama, Santoluko je figurirao i kao scenarista (eventualno koscenarista) i kao crtač. Drugim rečima, sve priče koje čitamo imaju njegov lični pečat. A svako ko poznaje originalne autore Nindža kornjača, odnosno Kevina Istmena i Pitera Lerda, zna koliko oni, pre svega, cene lični autorski pristup – naposletku, tako su i gradili brend pre sad gotovo pedeset godina. Pritom, više je nego očigledno da Santoluko voli Sekača, i upravo zbog toga je ovaj strip najbolje merilo njegovog autorskog izraza.
Prvo, premisa priče. Nakon događaja u glavnom kontinuitetu Kornjača, Sekač je mrtav i u paklu. Kicune, besmrtno biće koje i samo ima intimne veze sa Sekačem, pokušava da ga oživi, odnosno preciznije, pokušava da oživi Zmaja uništenja, njenog oca i jednog od prabogova. Zmaj je, inače, direktno vezan za Sakija (i njegovu drugu inkarnaciju zvanu Takeši Tecuo, inače, osnivača Klana Stopala) i oživljavanje smrtnog bi značilo jačanje snage besmrtnog. Ali Sekač je oran da se otcepi od svog večnog mučenja i da sam odabere kakva će osoba biti. Na tom putu će mu pomoći upravo Hamato – Hamato Joši, tj. Splinter, u svom eterijalnom obliku čoveka-pacova, te pacova i, na koncu, čoveka.
Dok se mota po paklu, Sekač se bori protiv armije ratnika koje je sam pobio, te paklene iteracije nindža kornjača, faksimila sopstvenog učitelja, te sopstvenog oca, i naposletku generičnih lavkraftovskih stvorenja. Usput, naučiće o mestu zvanom San, gde počiva (ali ne večno) Sanjalica koju mora probuditi. Uz otključanu moć Zmaja, Sekač će najveći deo svog vremena provesti u borbi sa Tecuom, jer premda su u biti ista osoba, nešto ih odvaja ovde.
Sekač je uvek bio zanimljivi negativac, iako je u originalnom stripu doslovce ubijen u prvom broju (imajmo na umu da Istmen i Lerd nisu imali pojma hoće li strip doživeti drugi broj; sva sreća, pa ih je doživeo na hiljade nakon toga). I prema IDW, serija ima svojih očitih mana, čiji je spisak poveliki da bi se ovde naveo, međutim, Santoluko definitivno spada u svetlu tačku ove ere Kornjača. Priznaću, njegov stariji crtež mi se više sviđa, ali crtež na Sekaču u paklu je dakako profesionalniji, ispeglaniji i uglačaniji. Čovek pokazuje izuzetnu veštinu, pogotovo u krupnim scenama borbe, a ne libi se i da povremeno eksperimentiše sa strukturom kadra. Primera radi, jedan niz kadrova doslovce izgleda kao potez četkice za slikanje – namerno ne odajem koji.
I kao pripovedač, Santoluko zna šta radi. Korišćenjem indijske i istočnjačke religije, on kreira novu mitologiju Kornjača baziranu na reinkarnaciji i konceptima bogova snova i uništenja. Njegovi likovi se osećaju stvarnim, od krvi i mesa, čak i kada su samo faksimili osoba pomereni u prostoru i vremenu tamo gde im očito nije mesto (što podseća na jednu impresivnu naučno-fantastičnu priču, gde su gotovo isti koncepti pokazani na radikalno drugačiji način). Recimo, zašto bi nindža kornjače i Sakijev otac bili na istom mestu u isto vreme, kada se očito nikad ranije nisu upoznali? Zašto bi Sekač pitao Sanjalicu da li ga Kicune voli, kad zna da priča samo sa konceptom iz sopstvenog uma, te da će odgovor samim tim biti unapred obojen? Mnogo je tu naizgled malih stvari koje podižu Sekača u paklu za klasu više od ostalih radova van Istmen-Lerd kreativnog komboa. Kažem „za klasu više” jer sam neko ko je purista po pitanju Kornjača – upamtite, Istmen i Lerd su bog i batina, eventualno njihovi neposredni saradnici sa početka karijere. Sve ostalo, iako sadrži neke izvanredne talente, tek je druga liga, ili pak mnogo, mnogo, mnogo niže.
Nego, vratimo se na Sekača u paklu. Opet, ovo je klasa više jer Santoluko nije naivan autor koji se samo gađa kul konceptima (to je, nažalost, prečesto praksa sa Kornjačama konkretno, pogotovo u poslednjih petnaestak godina). Upravo suprotno je tačno – Santoluko gradi narativ pažljivo i sa mnogo ljubavi. Njegov Sekač je uverljivo kompleksna figura. Nije jednodimenzionalni negativac, niti je traljavo iskupljena duša. Štaviše, na samom kraju stripa čitalac i vidi na šta je Sekač spreman da se vrati, čak i nakon doslovnog hoda kroz vatru.
Ne, ovaj Sekač, Santolukov Sekač, dobro je zaokružen lik koji zavređuje pažnju. A razlog zašto je ovaj tekst o nastavku priče, a ne sublimacija više priča (opet, TMNT Klan Stopala: Tajno poreklo je prethodnica ovog, i takođe se može nabaviti na srpskom) jeste upravo zato što on služi kao savršeni indikator kvaliteta Santoluka kao kompletnog autora. Drugim rečima, nećete pogrešiti ako nabavite samo ovaj strip i pročitate ga, nezavisno od prethodnice ili pak glavne serije. Krcat je akcijom, dramom, emocijama, mitologijom, a povremeno čak i humorom.
Kao dodatni bonus, tu su alternativne naslovnice i pin-ap stranice gde, između ostalog, možete da vidite i crteže Kevina Istmena, jednog od originalnih kreatora Kornjača, na temu Sekača u paklu. One su uvek dobrodošle i usuđujem se reći da mogu da služe kao gotovo jedini razlog za nabavku Sekača u paklu. Ali to bi onda stavilo u zapećak jednog odličnog stripaša kao što je Mateus Santoluko. Prema tome, Sekača u paklu u ruke i pravac na čitanje!
jun, 2025.
