Priredili: Darma Books i Nevena Stajković
Ovog meseca Darma Books pripredila je za vas mozaik od čak sedam kratkih prikaza svojih najnovijih izdanja. Darma Books je nova izdavačka kuća koju je osnovala grupa mladih ljudi sa željom da promovišu autentičnu književnost. Da u tome i uspeva, svedoči činjenica da čitalačkoj publici nudi dela autora i autorki slabije zastupljenih na našim prostorima, a koji dolaze iz Poljske, Holandije, Mađarske, Norveške, Slovačke i mnogih drugih zemalja. Darma Books izbegava profane sadržaje, stavljajući akcenat na egzistencijalne teme, poput gubitka, otuđenosti i društvenog pritiska. U narednim redovima imate priliku da čitate o sedam novih Darminih naslova i upoznate njihove autore iz različitih krajeva Evrope.
Mira Marcinova: Bezmatek
Roman Bezmatek istražuje temu gubitka, posebno kroz prizmu smrti majke. Autorka stvara emotivnu i duboko ličnu naraciju koja se bavi kompleksnim odnosima između majke i ćerke. Kroz pripovedanje junakinje, izranjaju slike detinjstva, portret majke, kao i fascinacija koju dete gaji prema svojoj majci. Radnja se proteže kroz različite periode, uključujući osamdesete i devedesete godine prošlog veka, kada junakinja odrasta. Glavni motivi knjige odnose se na gubitak, ljubav i sećanja, a autorka prikazuje kako smrt majke ne može potpuno prekinuti tu vezu. Marcinova koristi ekspresivan stil pisanja, gde svaka rečenica nosi težinu i dubinu osećanja, dok simbolika pčelinje košnice predstavlja gubitak majke, oslikavajući kako se život nastavlja uprkos patnji.
Mira Marcinova (1985) veliko je poljsko književno ime u usponu, dobitnica je najznačajnije poljske nagrade Paszporty Polityki i nominovana za književnu nagradu Nike i Konradovu nagradu, sve za njen prozni debi Bezmatek.
Edina Svoren: Moje pesme
Zbirka priča Moje pesme mađarske autorke Edine Svoren sastoji se od trinaest priča koje duboko istražuju teme otuđenja, unutrašnje izolacije i kompleksnih odnosa među ljudima. Svoren piše prozu sa prepoznatljivom oštrinom i psihološkom preciznošću, prikazujući hladne i prodorne slike života na marginama svakodnevice. Njene priče, ispunjene osećajem neizbežnosti i poraza, obuhvataju likove koji su zarobljeni na marginama svojih života i nesposobni da pronađu izlaz ili utehu. Svoren majstorski prikazuje osećanje otuđenosti i nemogućnost uspostavljanja smislenih veza, a njena proza, oštra i bez kompromisa, ostavlja snažan utisak na čitaoce.
Edina Svoren (1974) jedna je od najpoznatijih savremenih mađarskih autorki, nagrađivana brojnim književnim priznanjima, uključujući prestižne nagrade József Attila i Libri.
Mari Ndijaj: Moje srce u tesnim okovima
Roman Moje srce u tesnim okovima prati lik Nadi Lakordejr, sredovečne učiteljice koja pokušava da razume promene u svom životu. Njena svakodnevica se dramatično menja kada ona i njen muž Anž bivaju isključeni iz svog lokalnog okruženja u Bordou. Ova neočekivana isključenost izaziva kod Nadi osećaj paranoje i straha. Kroz pripovest, ona se suočava sa promenama u međuljudskim odnosima, dok se oslanja na sećanja i emocionalne veze. Ndijaj koristi specifičan stil pisanja koji kombinuje elemente stvarnosti i fantastike, stvarajući osećaj nelagode. Roman istražuje identitet i etničku pripadnost kroz Nadin lik, a emocionalna napetost čini ovo delo duboko psihološkim i provokativnim. Ndijaj gradi čudnu bračnu atmosferu, opisujući iznenadnu promenu ponašanja drugih ljudi prema bračnom paru, provlačeći kroz celu priču motiv muške homoseksualne romanse.
Mari Ndijaj(1967) dobitnica je Gonkurove nagrade, nagrade Femina, Velike nagrade pozorišta Francuske akademije i nagrade Neli Zaks.
A. L. Snijders: Vešt sanjar
Vešt sanjar predstavlja zbirku veoma kratkih priča A. L. Snijdersa, majstora izuzetno kratke proze. Kao i u prethodnim zbirkama, Snijders istražuje male trenutke svakodnevnog života, ali kroz prizmu filozofskih uvida i promišljanja o čoveku, prirodi i umetnosti. Njegove priče su jednostavne na prvi pogled, ali nose duboku refleksiju, često sakrivenu među redovima. Kao moralista i intelektualac, Snijders se vešto suprotstavlja postmodernističkom relativizmu, ne bojeći se da iskaže stavove. Njegov stil se može opisati kao minimalistički i disciplinovan – bez mnogo nepotrebnih reči ili suvišnih opisa. Čitaoci se uvek mogu osloniti na njegov prepoznatljiv ton, u kojem se ironija i blag humor prepliću sa suptilnim promišljanjima o životu i smrti, odnosu čoveka prema prirodi i važnosti umetnosti.
A. L. Snijders (1937–2021) bio je holandski pisac, poznat po tome što je stvorio novi književni žanr pod nazivom „veoma kratka priča”. Za ovo je dobio mnogo pohvala u medijima, uključujući i Pitera Stajnza, u to vreme recenzenta NRC-Handelsblada. Dobitnik je nagrade Konstantin Hajnens za celokupno stvaralaštvo, a u njegovo ime je 2012. ustanovljena nagrada za priče od najviše 220 reči. Snijders piše o svakodnevnom životu u kojem obične stvari dobijaju na značaju i gde se pojedinac izdvaja iz užeg kruga srodnika.
Etela Farkašova: Dogodilo se
Roman Dogodilo se istražuje složen i emotivan odnos majke i ćerke, dok se glavna junakinja suočava s bolešću i starenjem svoje majke. Kroz niz introspektivnih sećanja i promišljanja o prolaznosti života, junakinja oživljava prošlost i analizira kako nas ona oblikuje, dok pokušava da pomiri sadašnjost s ranijim iskustvima i doživljajima. Dok sećanja na majčin život i svakodnevne interakcije ispunjavaju narativ, Farkašova istražuje unutrašnje sukobe i emocionalne dubine kroz filozofske refleksije o univerzalnim ljudskim vrednostima, osvetljavajući složeni odnos između majke i ćerke i prirodu prolaznosti.
Etela Farkašova (1943), slovačka spisateljica, esejistkinja i filozofkinja, provela je život u Bratislavi, gde je radila kao profesorka na Univerzitetu „Komenski”. Prepoznata je po istraživanju egzistencijalnih tema, identiteta i svakodnevnog iskustva, za šta je dobila brojne nagrade, uključujući Anasoft Literu i priznanja slovačkog PEN centra.
Rea Galanaki: Eleni, ili niko
Knjiga Eleni, ili niko prati život Eleni Bukura, prve grčke slikarke, koja se u 19. veku suočava sa
snažnim društvenim pritiscima prerušena u muškarca kako bi mogla da stvara. Kroz priču o njenom umetničkom usponu, ljubavima i unutrašnjim borbama, roman ispituje cenu umetničke slobode i otkriva koliko su istorija, društvo i lični izazovi presudni u oblikovanju umetnika.
Rea Galanaki (1947), vodeća grčka književnica, autorka je dela koja kombinuju istorijsku fikciju i istraživanje identiteta, s posebnim naglaskom na žene u društvu. Njene nagrađivane knjige, prevedene na sedamnaest jezika, postale su značajan doprinos savremenoj grčkoj književnosti i internacionalno su priznate.
Roj Jakobsen: Nevidljivi
Nevidljivi portretira malo norveško ostrvo Bareja, koje predstavlja ceo univerzum za svoje stanovnike. Hans, njegova žena Marija, otac Martin, sestra Barbru i ćerka Ingrid – tri generacije porodice Barej – pokušavaju da održe ravnotežu života u stalnoj borbi sa neprijateljskom klimom i raspoloženjima mora, koje ih hrani, ali i nemilosrdno odnosi živote. Ostrvski život je težak, ali „ostrvo čuva ono što ima, svom snagom koju ima”. Suočeni sa brojnim izazovima, ovi ostrvljani odolevaju prirodnim nevoljama, kao i uticajima kopnenog sveta koji preti da naruši delikatnu ravnotežu važnu za njihov opstanak. Kroz priču o Ingrid, pratimo njen put od melanholične dvanaestogodišnje devojčice do kraljice ostrva.
Roj Jakobsen (1954) dobitnik je Nagrade norveške kritike za književnost, Tarjei Vesaas debutantpris, a dva njegova romana su nominovana za Književnu nagradu Nordijskog saveta. Takođe je nominovan za Međunarodnu dablinsku književnu nagradu (IMPAK) za knjigu Nevidljivi. Jakobsen govori o izolovanom porodičnom životu na malom norveškom ostrvu, gradeći priču oko najmlađeg člana porodice – ćerke Ingrid – u vreme primorstva i radničke klase.
februar, 2024.
