Intervju vodio: Ivan Veljković
fotografije: Jelena Malešević, lična arhiva
Nije teško naći umetnike danas koji stvaraju na potpuno atipične načine. Postoje drvorezači koji svoja dela stvaraju brusilicom. Drugi umetnici koriste kolorna staklenca ili kredu da pukotine i oštećenja u urbanim sredinama dopune bojom. Pojedinci rabe lišće i grančice da po šumskom podu oslikavaju prirodne mozaike. A imate vajare koji prave statue od odbačenog metalnog smeća – statue sa punom artikulacijom. Jelena Malešević spada u tu novu plejadu atipičnih umetnica jer je odabrala kafu kao svoje glavno sredstvo za slikanje, a svoje znanje nesebično deli na brojnim radionicama koje organizuje. Kako joj stvaranje kafom polazi za rukom, saznaćete u redovima koji slede.
1. Najpre nešto da razjasnimo. Ti, Jelena Malešević, ekonomistkinja koja se bavi slikarstvom, nisi ista osoba kao Jelena Malešević, modna kreatorka koja se bavi pseudoarheologijom?
Nisam ista osoba, samo nosimo isto ime i prezime, možda smo neke rođake, ali nisam imala priliku do sada da upoznam pomenutu modnu kreatorku.
2. Dakle, prvo pravo pitanje: otkud to da si se rešila baš na slikanje, i pored potencijalne unosne karijere koju tvoja struka donosi?
Nisam se pronašla u svojoj struci, kao ni u načinu života koji pretežno podrazumeva bavljenje ekonomskom strukom – kancelarija, posao od 9 do 5; osećala sam veliku prazninu baveći se poslovima ekonomske struke i živeći taj život.
Slikanje je deo mene još od detinjstva; kao dete sam mnogo vremena provodila crtajući i već tada je bio uočljiv talenat za tu vrstu umetnosti, ali sam se, sticajem okolnosti, odvojila od njega neki duži period tokom školovanja da bih u momentima kada se ciklus školovanja završavao (osnovna škola, gimnazija, fakultet) ipak osetila da idem u pogrešnom pravcu i prosto se prirodno vratila crtanju i slikanju, a potom i otkrila pravac kafenog slikarstva.
3. Koliko je bila teška ta odluka?
Dugo se sve to kuvalo, mnogo sam se mučila menjajući poslove u pokušaju da pronađem nešto ispunjavajuće, ali prosto to nije bio moj put i, hvala Bogu, mislim da sam ipak u pravom trenutku i izašla iz svega toga, kad sam ujedno bila dovoljno zrela da mogu da se nosim sa neizvesnošću i rizicima koje nosi umetnost, a ujedno i započinjanje svakog poslovno-preduzetničkog puta.
4. Radila si u različitim tehnikama – grafitna olovka, akvarel, digitalno. Zašto si se odlučila baš za slikanje kafom?
Kafa mi je sasvim nenadano zapala za oko, još dok sam kao studentkinja beznadežno skrolovala po Fejsbuku u pokušaju da još malo odložim učenje. Ugledala sam odjednom sliku naslikanu kafom, čini mi se da je bila reč o portretu Ejmi Vajnhaus, u uglu slike stajalo je Coffee art. Odmah sam otišla u kuhinju, skuvala domaću kafu i naslikala svoj prvi rad – 2015. godine. Nakon toga sam se zaiteresovala za ovu nesvakidasnju tehniku i sa svakim novim radom dolazila do nekih novih saznanja, a u međuvremenu počela da radim i espreso kafom, tako da danas kombinujem domaću i espreso i njihove varijacije.
5. Kako obično izgleda proces stvaranja slike kafom? Da li se razlikuje kada slikaš tečnom kafom, a kada zrnom (pošto sam primetio obe tehnike kod tebe na društvenim mrežama)?
U suštini, ne slikam zrnom nikada, zrno spada sa papira i nije postojano, tako da slikam ređim delom kafe i delom soca koji nije zrnast, a što se tiče espreso kafe, tu najviše igra ulogu koliki je udeo vode u kafi, jer espreso kafa, kao i domaća, usled stajanja, otpušta vodu i poprima drugačiji sadržaj, tj. domaća se stvrdne i sasuši, dok se espreso pretvori u tvrdu masu od koje možete, ponovnim dodavanjem male količine vode, dobiti veoma gustu masu (poput akrila) ili vrlo tečnu, kao sto je i espreso kafa u prvobitnom obliku.
6. Često održavaš radionice tematske prirode, recimo, slikanje Grčke ili Italije kafom, a nedavno si završila i jednu na temu animea i kafe. Kako planiraš radionice i kako one izgledaju u praksi?
Radionice planiram prema nekom ličnom doživljaju i proceni koliko je moguće da se u periodu od 2č lepo predstave motivi na određenu temu, da oni ne budu ni prelaki, a ni prekomplikovani, kako bi i početnici, a i iskusni slikari podjednako uživali stvarajući, ali i da se tokom procesa učesnici i dovoljno upoznaju sa ovom tehnikom, kako bi nakon radionice mogli i kod kuće da pokušaju samostalno da slikaju. Trudim se da svaka radionica bude priča za sebe i da se teme ne ponavljaju.
7. Kolika je potražnja za autentičnim slikama rađenim u ovoj tehnici? Kakav je odnos zadovoljnih i nezadovoljnih klijenata?
Tražnja je sve veća kako duže i više radim. Posebno su zainteresovani stranci i naši ljudi koji žive u inostranstvu. Nisam do sada imala nezadovoljne klijente i volela bih da tako ostane.
8. Pomalo neformalno pitanje: da li pokatkad slikaš kapučinom, frapeom, toplom čokoladom, čajem, tečnim CBD varivom ili sličnim tekućinama? I ako je odgovor na to da, kako to izgleda u odnosu na slikanje kafom?
Nisam slikala pomenutim tehnikama, a što se tiče kafa sa mlekom – to izbegavam i zbog mleka, a nekako mi je i želja da razvijam ovaj pravac, pa nemam mnogo vremena za druge tehnike.
9. Koje su najveće poteškoće prilikom ovakvog vida stvaranja? Pritom, pošto je u pitanju prehrambeni proizvod kao sirovina za slikanje, postoji li opasnost od distorzije slike s vremenom, ili od neprijatnih mirisa kako vreme odmiče, ili bilo čega sličnog vezanog za kvarljivu robu sa rokom trajanja kao što je kafa?
Suštinski, kafene slike su postojane, nisam primetila nikakve promene na radovima koje imam godinama, tako da verujem da su trajne, a što se tiče kvarljivosti i neprijatnih mirisa – mislim da nema opasnosti od toga, možda ispari skroz miris kafe, ali ne i da postane neprijatan. Jedino što preporučujem je da se kafene slike urame i stave pod staklo, kako ne bi bile izlozene prašini i potencijalnim oštećenjima spolja i takođe da se ne drže na jakom suncu, što je ujedno preporuka za svaku sliku, kojom god tehnikom je rađena.
10. Poslednje pitanje, koje postavljamo svim sagovornicima i sagovornicama – možeš li čitaocima i čitateljkama KUŠ!-a da preporučiš knjigu, film, predstavu, muzičku numeru i umetnika ili umetničko delo kojem bi trebalo da posvete pažnju?
Nemam ništa jedino omiljeno, volim Dalija i Paju Jovanovića, kao i Uroša Predića, što se tiče umetnika. A kada je u pitanju sve ostalo, stvarno sam veliki svaštar, pa ne mogu ništa da izdvojim, ali sam pored toga dosta posvećena duhovnosti i izučavanju našeg pravoslavlja.
septembar, 2026.
