U prethodnom broju prisali smo o švepsu, piću stvorenom na samom početku dugog 19. veka, a u decembru ćemo vas upoznati sa istorijom i razvojem njegove rođake koja se na izmaku veka pojavila na drugom kontinentu. Ova verovatno najpoznatija gazirana tečnost na svetu dolazi nam u prepoznatljivom crvenom pakovanju i njen logo je nemoguće ne prepoznati. Tako je, u pitanju je čuvena koka-kola!

izvor: https://www.coca-colacompany.com/history

Danas okarakterisan kao nešto najgore što možete uneti u svoj organizam, ovaj napitak je krajem 19. veka prvenstveno imao funkciju leka. Priča o nastanku najpoznatijeg gaziranog soka na svetu počinje 8. maja 1886. godine. Džon Pemberton, farmaceut iz Atlante, izumeo je novo piće bazirano na ekstraktima lišća koke (da, one koke) i kola oraha (biljke iz porodice kakaoa). Logično posmatrajući stvari, Pembertonov knjigovođa Frenk Robinson došao je do zaključka da će biti dovoljno spojiti imena glavnih sastojaka i dobiti originalno, lako pamtljivo ime – koka i kola i voilà – rođena je koka-kola! Robertson se tada poigrao i sa kaligrafskim perima, pa je u svojoj kancelariji povukao nekoliko krivih linija oko lepo ispisanih, kosih slova imena novog brenda. Iako će se dizajn s vremenom minimalno menjati, Robertsonov rukopis koji leži u osnovi jednog od najpoznatijih logoa svih vremena ostaće suštinski isti. Bio jednom jedan računovođa koji je povukao krivu liniju na papiru, ne znajući da će baš ta kriva linija godinama i vekovima kasnije lelujati na čašama, flašama, bilbordima i sportskim rekvizitima širom sveta.

izvor: https://www.coca-colacompany.com/history

Prvo mesto na kojem je novo Pembertonovo piće moglo da se naruči bila je takozvana Džejkobova apoteka (Jacob’s Pharmacy) u Atlanti, a čaša koka-kole koštala je krajem 19. veka čitavih pet centi! Tokom prve godine postojanja prosek prodaje iznosio je devet čaša dnevno. (Današnji prosek iznosi gotovo neverovatnih milijardu i devetsto hiljada čaša po danu!) Reklamiranje novog proizvoda u početku je išlo preko novina. Od 1887. godine uz lokalne novine dobijao se i kupon za koka-kolu, a 1891. štampani su prvi kalendari sa imenom ovog brenda. Te godine proizvodnju koka-kole uzima u svoje ruke Ejza Kandler koji 1892. osniva kompaniju Koka-Kola. Tokom jedne decenije njegovog rukovodstva prodaja sirupa porasla je sa devet hiljada na trista sedamdeset galona godišnje, fabrike su otvorene u Dalasu, Los Anđelesu i Filadelfiji, a do 1900. godine koka-kolu je bilo moguće kupiti u svim američkim državama i Kanadi. Kompanije koje proizvode flaše otkupile su krajem veka pravo da dodavanjem sode u originalni sirup prave i prodaju piće pod imenom brenda Koka-Kola, a ovo pravo prodato je za samo jedan dolar!

Dizajn flaše standardizuje se tek 1916. godine. Lako prepoznatljiv dizajn koka-koline flašice nipošto nije slučajan. Od dizajnera kojima je bio poveren ovaj zadatak kompanija je uvek tražila jednostavnu stvar: da flašica koka-kole može da se prepozna dok razbijena leži na podu ili u potpunom mraku, samo na osnovu dodira. Ako ne verujete da su uspeli, probajte da je podmetnete nekome kome ste prethodno vezali oči i javite nam rezultate.

izvor: https://www.coca-colacompany.com/history

Prve godine 20. veka obeležilo je sve veće ulaganje u marketing proizvoda kada marketinška agencija D’Arcy započinje pedesetogodišnju saradnju sa brendom. Koka-kolu počinju da reklamiraju javne ličnosti, a među prvim zaštitnim licima pića našle su se pevačica Hilda Klark i operska zvezda Lilian Nordika. Za pevačicama sledile su bejzbol zvezde, a uskoro se štampaju i čuveni koka-kolini kalendari Beti, Elejn i Konstans, nazvani po modelima koji su pozirali sa čašom koka-kole u ruci. Početkom Prvog svetskog rata kompanija izdvaja milion dolara donacije za Univerzitet u Atlanti čime počinje dugogodišnja praksa doniranja novca u dobrotvorne svrhe. Tokom rata Koka-Kola je, udružena sa Crvenim krstom, pomagala vojnicima, a veliku pomoć pružila je ustupanjem svojih vozila i vozača. U kamionima crveno-bele boje, na kojima se nije nalazio znak krsta već logo soka, prevoženi su lekovi, medicinska oprema, zalihe hrane, a po potrebi i ranjenici.

I da, 1903. godine koka je ipak izbačena iz originalne recepture.

izvor: https://www.coca-colacompany.com/history

Još nekoliko pričica iz 20. veka…

Po završetku rata Koka-Kola otvara svoju proizvodnju u Evropi. Godine 1919. prve Koka-koline fabrike preko Atlantika otvorene su u Parizu i Borodou.

Godine 1923. Koka-Kola počinje da prodaje svoje proizovode u pakovanju od šest limenki ili flašica, što će uskoro usvojiti i ostali proizvođači različitih pića. Dakle, Koka-Kola je odgovorna za stvaranje modernog six-pack-a!

Od 1928. godine Koka-Kola je zvaničan sponzor Olimpijskih igara.

Koka-kola je prvi proizvod koji se našao na naslovnoj strani magazina Time.

Termin Coke koji danas možete pročitati na limenci registrovan je tek 1941. godine.

Godine 1946. kompanija otkupljuje nemački brend gaziranog „žutog soka” i tada se na tržištu pojavljuje prva fanta. Sprajt je nastao tek 1961. godine.

Sedamdesetih godina marketing kompanije počinje da vezuje ime koka-kole za pojam sreće, prijateljstva i industriju zabave. Nekadašnji lek za stomak postao je „lek za dušu” novih generacija.

Godine 1992. kompanija uvodi inovaciju u svoju proizvodnju – prva na svetu počinje da koristi flaše napravljene od delimično reciklirane plastike.

Reč „koka-kola” drugi je najrasprostranjeniji termin na svetu. Prvi je „okej”.

izvor: https://www.coca-colacompany.com/history

Deda Mrazova moda

Deda Mraza je danas moguće prepoznati bez obzira na talenat osobe koja ga crta, ali da li ste znali da je za njegov lako prepoznatljiv „imidž” zaslužan upravo brend koka-kola? Naime, tridesetih godina prošlog veka brend je poželeo da ime svog pića veže za novogodišnje i božićne praznike, a ne samo tople letnje dane u kojima nam je potrebno osveženje. Arči Li, čovek zadužen za marketing brenda, angažovao je 1931. godine ilustratora Hadona Sandbloa koji je, inspirisan pesmom Klementa Mura Poseta Svetog Nikole stvorio lik Deda Mraza kojeg danas znamo – velikog veselog čoveka obučenog u koka-kola crveno odelo. Osim toga, stavio mu je čašu ovog pića u ruku i više nikada nikome neće pasti na pamet da Deda Mraza obuče u neku drugu boju. Uz to, voleli koka-kolu ili ne, ne možemo poreći da je zimska praznična atmosfera neraskidivo vezana za ovo ime. Jednostavan primer uveriće vas u uspeh Sandbloovog crteža za otprilike nedelju dana kada na vašem televizoru počne da se „vrti” nova Koka-Kolina reklama, siguran dokaz da nije previše rano da izvadite ukrase iz kutija i počnete da kitite jelku. Specifičan džingl i topla atmosfera ovih reklama iz godine u godinu najavljuju početak sezone slavlja. Praznici nam stižu, podignite čaše i – nazdravlje!

piše: MoonQueen

Leave a Reply

Your email address will not be published.