Jedan građanin je, sedeći na železničkoj stanici u iščekivanju dolaska voza, pisao pismo svome prijatelju. Za sve to vreme neki malograđanin je sedeo kraj njega i čitao njegovo pismo. Ne mogavši više da izdrži znatiželju malograđanina do sebe, građanin je u pismu svome prijatelju napisao: „Dragi prijatelju, sada moram da privedem kraju ovo pismo, jer jedan izuzetno nevaspitan čovek čita sve što ti napišem.” Na to se malograđanin pobunio, viknuvši mu:„Ko bre čita tvoje pismo?!” Tako, ili nekako tako, glasila je anegdota koju smo učili u osnovnoj školi. Ko li je od nas nešto iz nje naučio?

Predstava Korešpodencija Zvezdara teatra se upravo, između ostalog, bavi zadiranjem u tuđu privatnost kroz epistolarnu formu koju je Borislav Mihajlović-Mihiz dramatizovao iz jednog dela romana Zlatno Runo Borislava Pekića, a pri čijoj je dramatizaciji izjavio da mu je motiv eksperiment u kome se „ispituje mogućnost prepiske kao čiste teatarske forme, što zahteva iznalaženje čitavog niza posebnih načina teatarskog izražavanja.”

Rešenje teksta ovakve forme reditelj Gorčin Stojanović je pronašao u ustanovljavanju jasnih odnosa među likovima čime sami ti odnosi oživljavaju korespondenciju. Kroz čitavu predstavu svi likovi su na prostornoj i vremenskoj distanci, ali  predstavu drže živom svojom usmerenošću jedni ka drugima, reagovanjem jednih na druge, i, kako rekoh, otvorenim i intenzivnim odnosima između sebe.

Rediteljsko idejno rešenje scenografije, koje je, takođe, lično potpisao, poštuje sve teme koje ovaj tekst obuhvata. Reditelj je „stupanje građanske klase na pozornicu” prikazao kroz estetiku cirkusa. Njime opravdava i pitanje koje tekst nudi:„Gde je zapravo cirkus – u državi ili u kući?” A zatim i temu ljubavi između Simeona Njegovana – mladog gazde (koga igra Joakim Tasić) i Juliške Tolnaj (u čijoj ulozi je Jelena Stupljanin) – cirkuske akrobatkinje u koju se mladi gazda zaljubljuje. Takva ljubav otvara temu slobode, jer, kako je u uređenom društvenom sistemu nema, potražićemo je u cirkusu.

Ima još nekoliko tema za obrađivanje. Kao što sam već navela, šta je javno, a šta privatno; šta je porodično, a šta društveno? Pred nama je melodrama u kojoj je predstavljeno mešanje građanske klase sa drugim klasama. Takođe, razvoj i emancipaciju žene u društvu i ženska prava pratimo kroz lik Milice Njegovan koju igra Anica Dobra. Kroz lik Hadžije u ulozi Slavka Štimca bavimo se temom intelektualca među „konjima”. A još jednu važnu temu pratimo kroz lik Lupusa koga igra Branislav Lečić – da li je sloboda važnija od porodice?

Dakle, za  građansko društvo  „cirkus je treštanje muzike, iluminacija, lepe žene i sve to spetljano u uzbudljive vratolomije”, a za osobu koja zaista živi cirkus – muka, patnja i bol. Pa, da li je, shodno tome, sloboda negde, nigde ili je naša.                                                                           

Pozorišni dodatak

Svakog meseca odvojim mali deo svoje rubrike ne bih li sa vama podelila veb-stranice i linkove za koje mislim da bi bili korisni ili bar zanimljivi svim ljubiteljima pozorišta. Ovoga puta isti dramski tekst u rukama drugog reditelja – Arsenija Jovanovića, a sa glumcima Ateljea 212 — Danilom Batom Stojkovićem, Zoranom Radmilovićem, Mirom Banjac, Ružicom Sokić i drugima.

   piše: Ivana Pavićević Lazić

 

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.