piše: Mladen Ilić U svakom pregledu pojma vremena ne može se izbeći famozni citat Svetog Avgustina: „Kada me pitate šta je vreme, ja znam. Ako me pitate da objasnim, ne znam”. To verovatno nije bez razloga, pogotovu danas kada je vreme postalo vrsta resursa koji se troši, sagledava ekonomski i menadžuje tako da se dođe…
piše: Dorijan Dobrić Sveti Avgustin je imao oca mnogobošca i majku posvećenu hrišćanku. Tako možemo, anahrono i simbolično, izvesti dualizam između dva grada koji su mu bili poznati od kad je bio dete. Avgustinova politička misao nije jasno određena niti artikulisana na onaj način kako bismo to očekivali od filozofa bližeg našem dobu. To izučavanje…
piše: Teodora Rebić Za nekoga je roman Majstor i Margarita fenomenalno delo, nekom drugom ista ta knjiga nije zanimljiva. Neko voli Klimtov Poljubac, a neko voli samo realistične slike, poput fotografija. Nekome je Beograd omiljeni grad, najlepši od svih; neko drugi kaže da je Barselona sto puta lepša. Mnogi smatraju da su Mocartova dela raj…
piše: Dorijan Dobrić Započnimo ovaj tekst jednim hipotetičkim, ali vrlo mogućim scenariom. Pojedinac se nalazi u galeriji, na otvaranju izložbe, i posmatra skulpture, slike i instalacije. U pitanju su autori savremenog doba čija su dela sasvim u duhu vremena. Muzejski prostor je oronuo, prošaran neonskim svetlima, hladan, prostran i emotivno nepristupačan. Skulpture su mahom readymade,…
piše: Marko Vesić Tanane filozofske čežnje svih nas često su sposobne da se obračunaju tek sa partikularnim ili, ako ne njima, ono bar sa fenomenima koji su, prema sistemima naše uobrazilje, lokalni, no koji zahtevaju već uspostavljene temelje koje najčešće ne dovodimo u pitanje – oni su ili preveliki za konkretan, lokalni problem (kada razmišljam…
piše: Dorijan Dobrić Ukoliko se filozofija ne bavi delatnom stranom života, koja je uopšte onda njena svrha? Biti upoznat sa kosmologijama, različitim idejama kako je nastao univerzum, znati logiku i prirodne zakone, ispitivati univerzalije i njihov realitet – teoretska su važna saznanja, ali ništa od toga ne utiče direktno na život pojedinca. Stoga stoici smatraju…
piše: Teodora Rebić Postoje autori koje čitamo zbog jezika, zbog lepote izraza, oblika i ritma; i postoje oni koji nas primarno zaokupljaju mišlju – konceptom, pogledom na svet, metafizičkom tezom. Retki su oni koji ove dve sfere spajaju na način koji ih ne nivelira, već međusobno pojačava. Njegoš je upravo među tim retkima – figura…
piše i fotografiše: Pavle R. Srdić Sednicu je otvorila članica upravnog odbora ILEI Laura Bracabeni, pozdravila prisutne i suštinski bila konferansije. Nakon nje, govorio je Vuk Mladenović i pozdravio prisutne ispred Udruženja esperantista Srbije. Zatim se obratila Aranka Laslo, predsednica organizacionog odbora Kongresa, a na kraju se obratio i predsednik ILEI, Ahmad Mamduhi, uključenjem iz…
piše: Mladen Ilić Jedan od glavnih argumenata vlasti od početka trenutnih studentskih blokada jeste da su one nezakonite. Tako smo mogli čuti od različitih državnih zvaničnika da plenumi nisu legalni način studentskog organizovanja, da česte blokade saobraćaja, kao i blokade institucija nisu zakonite. Hteli mi da priznamo to ili ne, potpuno su u pravu, ništa…
piše: Dorijan Dobrić Koju obavezu pojedinac ima prema vlastitim integrisanim idejama? Da li je zaista moguće znati razliku između onoga što smo naučili i onoga što smo imali u duhu od samog početka? Da li je razgraničavanje dobra od zla upisano u ljudskoj svesti ili čovek mora da iskusi i jedno i drugo da bi…
piše: Teodora Rebić U svetu u kome je skoro sve dostupno, deluje da je sve potrebno, a da ništa nije dovoljno. Uvek može još, dakle, uvek treba još. Još uspeha, još novca, još stvari, još obaveza, još iskustava, još dece, još prijatelja, još šolja za kafu, još petica u školi, još pečata u pasošu, još…
piše: Marko Vesić Ne kaže se za džabe – ’glupa maso’ glupom pojedincu. Razmislite o tome. – Anonimni Pojedinac Najpoznatija misao o ljudskoj gluposti sigurno je ona Ajnštajnova o tome da dve stvari na svetu nemaju granicu: kosmos i ljudska glupost, premda za prvu, kako je kazao, nije sasvim siguran! Poetična izjava, priznaću, od velikog…
piše: Dorijan Dobrić Henri Dejvid Toro (Henry David Thoreau) je 1849. godine artikulisao termin građanske neposlušnosti u svom eseju koji nosi upravo to ime. Služio je kao inspiracija mnogim reformatorima i borcima za pravdu, kao što su Mahatma Gandi i Martin Luter King. Ovaj esej je postavio okvire građanske neposlušnosti i opisao njenu prirodu. Mnogi…
piše: Mladen Ilić Nisam bio veliki ljubitelj horor filmova. Uvek su mi se činili suvišnim – zašto bih gledao nešto gde će mi na svakih deset minuta nešto iskočiti i naterati me da poskočim (jeste, toliko glupim sam zamišljao horore)? To ne mogu da kontrolišem, ne mogu da razmišljam o tome zašto sam se uplašio,…
piše: Teodora Rebić Heraklita iz Efesa, starogrčkog filozofa iz predsokratovskog perioda, zvali su još i Heraklit Mračni. Neki istoričari filozofije smatraju da je nadimak dobio zbog svoje zatvorene i nedruželjubive prirode, dok drugi razloge pronalaze u hermetičnom i dvoznačnom izražavanju ovog filozofa. O njegovom specifičnom stilu pisanja svedoče sačuvani fragmenti. Oni su uglavnom o obliku…