Kruger. Daning Kruger.

Dobar dan, kako ste? Dobro? Izvrsno. Da vidimo šta možemo povodom toga da uradimo. Evo predloga – ponavljajte sa mnom: glup sam i ne znam da sam glup, glup sam i ne znam da sam glup… I vas sada pitamo – da li je to istina? Kako biste odgovorili na ovo pitanje? Koliko ima vas…

Još neke logičke greške za koje morate da znate

Greška konjunkcije (the conjunction fallacy) Kada se tvrdi da su dva ili više događaja ili uslova zajedno (tj. u konjunkciji) verovatniji nego bilo koji od njih zasebno. Primer: Uroš je budista, sportista, ima 25 godina,i idoli su mu Šaolin monasi. Živeo je dugo na istoku ali sada živi u Srbiji. Sad razmislite šta je verovatnije:…

Neke logičke greške za koje morate da znate

Argumentum ad verecundiam (argument iz autoriteta) To vam je kada tvrdite da je nešto tačno zato što je onaj ko tvrdi autoritet u oblasti u koju tvrdnja potpada. Iako nam eksperti itekako trebaju i može biti razumno pozivati se na njih, treba jednostavno imati u vidu da su i oni ljudi i da mogu grešiti.…

Da li predmeti postoje kad ih ne gledaš?

Jako je teško zamisliti da neko na ovo pitanje odgovori odrično. Pa opet, nije nemoguće. Većina ljudi veruje da je barem jedan značajan deo stvarnosti nezavisan od nas, pa tako i nezavisan od toga da li nas (posmatrača) uopšte ima ili ne. Za one koji se ne slažu, treba napomenuti da takav odgovor može imati…

ilustracija: Filip Abramović

Homo automaton?

Filozofija ima vrlo zanimljiva ukrštanja sa naukom. Jedno takvo ukrštanje  predstavljaju problemi koji se tiču slobodne volje. Znate, onog gotovo mističnog atributa koji nas tako oštro razdvaja od robota, životinja, predmeta i ostalih stvari koje ne mogu da biraju svoju sudbinu. Za početak valja odmah napomenuti da samo definisanje pojma slobodne volje ume da izgleda…

Aristotel, foto: Wikipedia

Maštoviti Aristotel

Svi smo čuli za Aristotela. Kao deo svetog trojstva filozofije koju čini zajedno sa Sokratom i Platonom, nazivan je ocem nauke, logike, biologije i psihologije. Prvi je podelio znanje u različite discipline. Prvi je sistematizovao životinje u različite takse (familije, vrste, podvrste, itd.). Pojedina njegova uverenja nadživela su ga za skoro dva milenijuma. Renomirani hrišćanski…

Kritičko mišljenje

Šta je kritičko mišljenje i zašto je ono bitno? Dozvolite da vam predložim zašto. Kao i za mnoge druge stvari, nemamo samo jednu definiciju, ali nam ona, za potrebe ovog članka, neće biti ni potrebna. Ono što nas interesuje je zajedničko većini njih: u pitanju je temeljno, sistematično, dosledno, precizno i objektivno promišljanje i zaključivanje.…

Putovanje u prošlost

Toliko primera iz naučne fantastike, a nijedan iz realnog života. Kakva nepravda! Vrlo razočaravajuće. Ali – javlja se optimista – samo čekajte, vreme radi za nas! Za tolike stvari smo mislili da su nemoguće, i još tolike nismo mogli čak ni da zamislimo, pa opet, pogledajte svet oko nas. Kakav je bio pre samo deset-dvadeset…

Zašto postoji nešto a ne ništa? Deo drugi

Prošli put smo videli da je reč Ništa (za razliku od onog svakodnevnog ništa) donekle problematična i kako je, u stvari, možda potpuno čudno to što mislimo da je čudno što ima nečega, a ne ničega. Sada ćemo da pogledamo da li je moguće dati ikakav odgovor. Mnogi od nas mogu donekle da prepoznaju dobre…

foto: pixabay

Zašto postoji nešto a ne ništa?

Ah, dobro staro filozofsko (ili ne?) pitanje. Naravno, nismo sigurni koji je odgovor. Nismo čak ni sigurni da pitanje ima smisla. No, dve stvari možemo sa relativnom sigurnošću da potvrdimo. Za početak, možemo reći da izgleda da se unutar ovog pitanja zapravo krije jedno drugo divno pitanje – zašto sam ja ovde, ili da su…

foto: pixabay

Logikus neizbežnus

Da li ste se ikad našli u situaciji da vam neko kaže da ne može sve razumom da se prokljuvi, ili čak, da ne treba ni da se pokušava? Ako jeste, onda ste verovatno i sami iskusili izvesnu frustraciju koja pri susretu sa ovim stavovima može da se javi. Kako uopšte razgovarati sa nekim ko…

Zašto mazimo neke, a jedemo druge životinje?

Ovde u Srbiji, svinje, kokoške, krave, ribe i eventualno mnoge druge vrste životinja predstavljaju sastavni deo prosečne ishrane. Meso ovih životinja konzumiramo gotovo svakodnevno, bez ikakvog udubljivanja u poreklo tog mesa, tačnije, o životu same životinje. S druge strane, budemo li u svoju ishranu uvrstili i pse i mačke, postaćemo Sotona, Ktulu, drekavac i čupakabra!…