Platonova teorija o pesničkoj umetnosti

piše: Teodora Rebić Umetnost je područje koje privlači pažnju mnogima. Umetnost interesuje filozofe, naučnike, kritičare, istoričare umetnosti, teologe i druge. Svi oni pokušavaće da umetnost opišu i objasne na različite načine. Koristiće se drugačijim metodama, drugačijim pojmovima i drugačijom logikom. Tako, nećemo imati jedinstvene odgovore na pitanja o tome kako se umetnost definiše i šta…

Ko koga ne razume? Vi filozofa ili filozof vas?

piše: Mladen Ilić Malo ko je uporan kao filozofi. Ako im postavite pitanje, dobićete iscrpnu analizu i pregršt informacija, ali sigurno ne i jednostavan odgovor, a ako vas nešto pitaju, dobićete isto što i u prethodnom slučaju, samo bez vaše želje da to čujete. Uobičajena je misao da filozofi žive u nekom drugom svetu, neukaljanom…

Šta je genije?

piše: Dorijan Dobrić Filozof Imanuel Kant je u svojoj Kritici moći suđenja rekao da je „genije talenat (prirodna obdarenost) koji umetnosti propisuje pravilo”. Pošto talenat kao urođena stvaralačka sposobnost samoga umetnika spada u prirodu, to bismo mogli reći i ovako: genije je urođena duševna sposobnost pomoću koje priroda propisuje umetnosti pravilo. Kant eksplicitno kaže na…

Kako izgleda biti slepi miš? Problem tuđih svesti

piše: Dunja Perković Verovatno su ovakvi naslovi razlog za pretpostavke koje imamo o filozofima. Ali, iza zabavnog naslova krije se stari epistemološki problem – kako da znamo da fizički svet oko nas, uključujući i naše sopstveno telo, zaista postoji? U filozofiji se ova pozicija naziva skepticizam o prirodi. On može da ide čak do skepticizma…

Da li škola proizvodi znanje ili nejednakost?

piše: Marko Vesić Možda bi, za ovu priliku, bilo zanimljivo da počnemo od jedne veoma frekventne i stereotipične rečenice koju najčešće čujemo nakon roditeljskih sastanaka – Ma…samo neka je on meni živ i zdrav. Ta rečenica, uz ton duboke rezignacije, želi da obavesti sagovornika o tome da škola i nije najvažnija na svetu, ali i…

Filozofija dosade

piše: Mladen Ilić Termine „filozofija” i „dosada” najčešće možemo čuti u kontekstu: „Jao, što si dosadan, ne filozofiraj!”  S pravom izrečena ili ne, ova rečenica nam već otkriva nešto o dosadi. U najmanju ruku, kazuje nam da se dosada javlja kada se susretnemo sa nečim što nam, u najširem smislu te reči, ne odgovara. Kada…

Filozofija kao terapija

piše: Teodora Rebić Nakon velikih osvajanja Aleksandra Makedonskog i njegove smrti, u vreme procvata Rimskog carstva, na Mediteranu nastupa helenistički period. To jeste period propadanja antičkog polisa i čitavog sistema vrednosti koji je vekovima bio ustrojen u skladu sa političkim uređenjem. Jačanje carstva i svega novog što sa njim dolazi dovelo je do velikih promena…

Meritokratija

piše: Igor Ilić Meritokratija je pojam iz političke filozofije, odnosno politike i ekonomije (ukoliko te dve sfere uopšte imaju jasne granice). U korenu reči stoje izrazi iz starogrčkog (κράτος) – vladavina/snaga/moć i latinskog jezika (mereō) – zasluga/vrednost/učinak. Prema ovom sistemu ideja, vladajuća klasa u politici i ekonomiji jeste ona koja doprinosi najviše učinka u društvu,…

Tri razloga zašto će ti Kant promeniti život

piše: Dunja Perković U jednom trenutku u istoriji filozofija i nauka su se trudile da objasne svet i naše mesto u njemu. Nauci je objašnjavanje sveta odlično pošlo za rukom i ona je išla sve dublje i dublje u prirodne zakonitosti, dok se filozofija i dalje borila sa našim mestom. Trenutno je ceo svet i…

Autonomija umetničkog dela: monistički pristup

piše: Dorijan Dobrić Estetika je filozofska disciplina koja je u stalnom procesu zasnivanja. To znači da ona stalno pokušava da se vrati na početak, da pruži nacrt ophođenja prema osnovnim pojmovima i da se vraća na opštu ideju poimanja lepog i poimanja umetnosti, što je upravo i namera ovog teksta. Rezultati ideje koja će biti…

There is one old joke…Tri Žižekove šale koje su mnogo više od toga

piše: Marko Vesić Kao što je već svima poznato, Slavoj Žižek je poznati slovenački filozof  koji se pre svega bavi savremenim filozofskim strujanjima, ali je u duši pravi marksista i hegelijanac. Kako njegovo delo obiluje šalama, primerima i ozbiljnim zapažanjima iz psihoanalize, moramo reći da to duguje Žaku Lakanu (Jacques Lacan), francuskom psihoanalitičaru koji se…

Loš uticaj video-igara: seksizam i nasilnost

U prošlom broju smo izdvojili tri istraživanja sa vrlo zanimljivim zaključcima. Sva tri ukazivala su na potencijalni, ali i štetni, uticaj seksualizovanih sadržaja na one koji su njima izloženi. Međutim, na samom kraju, obećali smo i kritiku i protivargumente.    Vreme je da pogledamo primere istraživanja koji bi se mogli iskoristiti u odbrani video-igara po…

Ponešto o seks(izm)u u video-igrama

Ako ste konzument video-igara, verovatno vam je barem jednom spomenuto kako će vam od njih istruleti mozak, ili će vas pretvoriti u zombija, ili nešto slično. Ovakvo mišljenje ima potporu pogotovu kod članova starijih generacija i koji, čuda velikoga, uglavnom igrice nikad nisu ni iskusili. No, dobro, nije neophodno iskusiti nešto iz prve ruke da…

Zarađivati da bi davali?

Verovatno ste nekad, prolazeći pored nekoga ko moli za novac, izdvojili par novčanica, i osetili se malo boljim čovekom. Verovatno vam se i desilo da ste želeli da nešto udelite, ali da niste imali (za to predviđenih) novaca, i u tom trenutku pomislili: „Eh, da sam bogat(iji), koliko bih mogao da dajem!”. Možda sama činjenica…