piše: Teodora Rebić Šta se dešava u Africi? Pesak, vrućina, plemena, žirafe, slonovi… filozofija? O arapskoj kulturi, islamskim misliocima imamo prilike da čitamo i saznajemo. Istorija severenoafričke misli umrežena je sa evropskom. Znamo da je postojao viševekovni međusobni uticaj ovih kultura, filozofija i ideologija. Ali šta Evropljani znaju o podsaharskoj Africi? Manjak informacija, manjak znanja…
piše: Marko Vesić Verujem da ne postoji tema iz psihologije i neuronauke koja je više puta bila predmet mistifikacije i pseudonaučnog zlostavljanja do – inteligencije. Reč je, nesumnjivo, o fenomenu koji se i iz perspektive savremene nauke čini vrlo kontroverznim, te koji je neretko predmet vrlo opasnih i naučno neosnovanih napada od strane aktivista (čitajte:…
piše: Mladen Ilić Više puta je u ovoj rubrici pisano o manama filozofskog mišljenja, o nedovoljnosti razuma i blebetanju filozofa. Sada bih hteo da promenim ploču i izložim jedan od svojih omiljenih filozofskih sistema – pragmatizam. Konkretno, izložio bih način na koji se koncipira pojam istraživanja u toj teoriji. Začetak pragmatizma se nalazi u misli…
piše: Dorijan Dobrić „U sobi sede tri čoveka – sveštenik, kralj i bogataš. Između njih stoji plaćenik, čovek skromnog porekla i ne preterano velike pameti. Svaki od tri čoveka zahteva od plaćenika da ubije drugu dvojicu. Ko će preživeti, ko će umreti? ” Ova zagonetka je jedan od retkih primera gde je književnost nadmašila filozofiju…
piše: Teodora Rebić Chaosmos – chaos + cosmos. Haos, od grčkog –χάος. Mitološki, originalno – praznina, zjap, prostor između zemlje i neba; kasnije – nered. Kosmos, od grčkog, κόσμος. Mitološki, originalno – red; kasnije – poredak, svet, univerzum. Paradoksalno ili ne, ove dve suprotnosti u osnovi su funkcionisanja sveta. Može se reći da je ova…
piše: Marko Vesić Meditiraj, opusti se i nemoj da misliš ni na šta – prazna glava. Ako ne možeš, ništa, šta da radim. Čoveče, šta ti je?! Ma, nema veze, ionako ništa nema smisla… Razmišljati ni o čemu – da li je to uopšte moguće? Da li, naposletku, ništa nema smisla ili ništa nema smisla?…
piše: Mladen Ilić Misaoni eksperiment je jedna od najučestalijih tehnika ocenjivanja pozicija u savremenoj analitičkoj filozofiji. Najpoznatiji, poput problema trolejbusa (troley problem) i mozgova u boci su se tako prelili i na pop kulturu od filmova do mimova. U ovakvim eksperimentima obično se konstruiše pojednostavljena hipotetička situacija koja služi za bolje ocrtavanje pretpostavki neke teorije…
piše: Dorijan Dobrić Umetnosti je očajnički potrebna struktura. Moderna umetnost ranog 21. veka u cilju svog opstanka postaje interdisciplinarna do mere vlastite neprepoznatljivosti i potpunog brisanja konceptualnih ograničenja, ostavljajući posmatrača često sa jednim jedinim pitanjem: šta sam upravo sada pogledao? Svedimo na apsurd za trenutak modernu umetnost. Pretvarajmo se da ne postoje nikakva ograničenja u…
piše: Teodora Rebić ,,Na ovom svetu nema ničeg blažeg ni istančanijeg od vode. Ali, ona pobeđuje nepopustljivu tvrdoću i u tome joj ništa nije ravno. Slabo nadvladava snažno, tvrdoća popušta pred nežnim. To svako zna, pa ipak ne deluje u skladu sa tim.” Lao Ce Mnogi ljudi idu kroz život vođeni rigidnošću sopstvenog razuma. Oni…
piše: Mladen Ilić When Emile became your husband, he became your master; it is the will of nature that you should obey him Žan-Žak Ruso Woman regardless of age is declared to be immature in civil maters; her husband is her natural curator… women cannot personally defend their rights and pursue civil affairs for themselves.…
piše: Marko Vesić Prema rečima Gia Debora (Guy Debord), poznatog francuskog filozofa marksističke orijentacije, spektakl predstavlja akumulaciju kapitala do tačke (njegove) vidljivosti, odnosno do trenutka kada postaje jasno da je cela ljudska i materijalistička konstrukcija nekog događaja podređena, u najširem smislu, logici kapitala – svi su tu kako bi, na neki način, profitirali; neko nešto…
piše: Dorijan Dobrić Ako prihvatimo definiciju da je razbijanje četvrtog zida postupak osvešćivanja učesnika u radnji činjenicom da se nalaze u datom delu i da bivaju posmatrani, obavezujemo se na određen skup implikacija koje zahtevaju svoje objašnjenje. Ubrzo potom, biće pokazano da ovaj postupak dolazi u više formi i ispitivanje njegovih mogućnosti može da ima…
piše: Teodora Rebić Svi žele slobodu. Slobodu izbora, govora, slobodu da rade šta žele i budu šta jesu. Niko ne voli da ga ograničavaju, sputavaju i preusmeravaju. Ljudi ne vole zabrane, ne vole okove. Ne vole da ih guše sistemi, drugi ljudi i pravila. Ne vole da im se nameću ideje, ideologije i rešenja. Ali,…
piše: Mladen Ilić Jedno od preovlađujućih filozofskih pitanja, možda čak i ono zbog kojeg filozofija postoji, jeste – šta je čovek? Ako ne centralno, onda jedno od najbitnijih u opusu svakog filozofa, ovo pitanje rešavano je iznova i iznova, na puno različitih načina, barem od početka beleženja ljudske misli. Odgovor možda nije očigledan, ali u…
piše: Dorijan Dobrić „Znaš, povlačim sve što sam rekla ranije vezano za to da izgledaš kao serijski ubica. Ne, ne, ne, ti nemaš dispoziciju za tako nešto. Ti si preveliki slabić da bi bio u stanju da ubiješ nekoga.” „Jedna od tendencija modernističkog filma jeste da bude autopoetički diskurs razvijan u smeru teorije filma ili…